Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Varikokela
Varikokela je proširenje venskog spleta (plexus pampiniformis) u skrotumu (mošnici) i unutrašnje spermatične vene (vena spermatica interna) koji odvode vensku krv iz semenika (testisa). Najčešće nema kliničkih simptoma, ali je značajan faktor u nastanku neplodnosti.
Učestalost
U opštoj populaciji varikokela se javlja u 10-20% slučajeva,a nalazi se kod 40% neplodnih muškaraca.
Podela
Varikokele se prema veličini dele na male, srednje i velike.
Uzrok nastanka
Varikokele su najčešće nepoznatog uzroka jer kod većine osoba nema popratnih bolesti niti procesa. Međutim, varikokele mogu biti posledica bolesti gornjih mokraćnih puteva, najčešće tumora bubrega. Poremećaj cirkulacije dovodi do vraćanja krvi natrag iz bubrežne cirkulacije u testise zbog čega se vene šire.
Klinička slika
Varikokela je obično bez simptoma. Često se otkriva prilikom obrade neplodnosti. Bolesnici se ponekad žale na osećaj težine ili bol u skrotumu. Pri opipavanju skrotum je nalik na vreću punu glista. Na koži skrotuma mogu se javiti znojenje, upala kože, crvenilo i ojed. Varikokela smanjuje plodnost, ali ne kod svih muškaraca. Kod mlađih muškaraca je bitno da li se stanje pogoršava jer varikokela ponekad može dovesti do atrofije (odumiranja) testisa .
Dijagnoza
Za prepoznavanje varikokele najvažniji je pregled i pipanje testisa. Dijagnoza se najčešće postavlja opipavanjem testisa dok muškarac stoji. Ponekad je varikokela tako velika da se uočava samim posmatranjem. Testis na strani varikokele je često manji nego suprotni testis. Dijagnoza se potvrđuje ultrazvukom, tzv. kolor-doppler ultrazvukom kojim se može prikazati protok krvi u snimanom području tela. Kada se sumnja na bolesti u trbušnoj šupljini koje sekundarno uzrokuju varikokelu može se uraditi kompjuterska tomografija (CT).
Varikokele se mogu dokazivati i drugim metodama kao što je venografija, radionuklidna angiografija i običan ultrazvuk.
Lečenje
Zasad ne postoje lekovi koji bi uspešno lečili varikokelu iako se intenzivno istražuju antioksidanti kao potencijalni nehirurški lekovi.
Lečenje najčešće nije potrebno. Ako su izraženi lakši bolovi i neugodan osećaj u preponama preporučuje se nošenje steznika ili podupirača (suspenzorija). Kod većih varikokela potreban je hirurški zahvat.
Hirurški zahvat se sprovodi u sledećim slučajevima:
Varikokela se može lečiti i interventnim radiološkim metodama gde se u venu ulazi kateterom koji krvnom strujom dolazi u testis i pod kontrolom rendgenskih snimaka embolizuju se proširene vene različitim sredstvima. Potrebno je suzdržavanje od seksualnih odnosa najmanje nedelju dana posle zahvata.
Izvor: Zdravlje
Varikokela je proširenje venskog spleta (plexus pampiniformis) u skrotumu (mošnici) i unutrašnje spermatične vene (vena spermatica interna) koji odvode vensku krv iz semenika (testisa). Najčešće nema kliničkih simptoma, ali je značajan faktor u nastanku neplodnosti.
Učestalost
U opštoj populaciji varikokela se javlja u 10-20% slučajeva,a nalazi se kod 40% neplodnih muškaraca.
Podela
Varikokele se prema veličini dele na male, srednje i velike.
- male - primećuju se samo pri napinjanju ili nošenju teških predmeta kada je otežano oticanje venske krvi pa se varikokela povećava
- srednje - mogu se dijagnostikovati pipanjem testisa
- velike - uočavaju se samim pogledom na testis
Uzrok nastanka
Varikokele su najčešće nepoznatog uzroka jer kod većine osoba nema popratnih bolesti niti procesa. Međutim, varikokele mogu biti posledica bolesti gornjih mokraćnih puteva, najčešće tumora bubrega. Poremećaj cirkulacije dovodi do vraćanja krvi natrag iz bubrežne cirkulacije u testise zbog čega se vene šire.
Klinička slika
Varikokela je obično bez simptoma. Često se otkriva prilikom obrade neplodnosti. Bolesnici se ponekad žale na osećaj težine ili bol u skrotumu. Pri opipavanju skrotum je nalik na vreću punu glista. Na koži skrotuma mogu se javiti znojenje, upala kože, crvenilo i ojed. Varikokela smanjuje plodnost, ali ne kod svih muškaraca. Kod mlađih muškaraca je bitno da li se stanje pogoršava jer varikokela ponekad može dovesti do atrofije (odumiranja) testisa .
Dijagnoza
Za prepoznavanje varikokele najvažniji je pregled i pipanje testisa. Dijagnoza se najčešće postavlja opipavanjem testisa dok muškarac stoji. Ponekad je varikokela tako velika da se uočava samim posmatranjem. Testis na strani varikokele je često manji nego suprotni testis. Dijagnoza se potvrđuje ultrazvukom, tzv. kolor-doppler ultrazvukom kojim se može prikazati protok krvi u snimanom području tela. Kada se sumnja na bolesti u trbušnoj šupljini koje sekundarno uzrokuju varikokelu može se uraditi kompjuterska tomografija (CT).
Varikokele se mogu dokazivati i drugim metodama kao što je venografija, radionuklidna angiografija i običan ultrazvuk.
Lečenje
Zasad ne postoje lekovi koji bi uspešno lečili varikokelu iako se intenzivno istražuju antioksidanti kao potencijalni nehirurški lekovi.
Lečenje najčešće nije potrebno. Ako su izraženi lakši bolovi i neugodan osećaj u preponama preporučuje se nošenje steznika ili podupirača (suspenzorija). Kod većih varikokela potreban je hirurški zahvat.
Hirurški zahvat se sprovodi u sledećim slučajevima:
- jak bol u testisima koji ne odgovara na drugačije lečenje
- poremećaj funkcije testisa
- smanjenje (atrofija) testisa
Varikokela se može lečiti i interventnim radiološkim metodama gde se u venu ulazi kateterom koji krvnom strujom dolazi u testis i pod kontrolom rendgenskih snimaka embolizuju se proširene vene različitim sredstvima. Potrebno je suzdržavanje od seksualnih odnosa najmanje nedelju dana posle zahvata.
Izvor: Zdravlje
Poslednja izmena: