- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Vanredno stanje zbunilo Vladu
Izvor:
Vijesti.me
Radnu obavezu imaju svi za rad sposobni građani - muškarci od 18 do 65 godina a žene od 18 do 60 godina života, koji nijesu raspoređeni na službu u Vojsci.
Iako je odluka o vanrednom stanju još na snazi, evidentno je da Vlada nije do kraja iskoristila sve mogućnosti koje joj omogućava takva odluka parlamenta, kako bi pomoć ugoženim područjima bila brža i efikasnija.
Prema važećim zakonima, tokom vanrednog stanja moguće je uvesti vojnu, radnu i materijalnu obavezu za sve građane i pravne subjekte u Crnoj Gori. U vanrednom stanju, materijalna obaveza može važiti čak i za strane državljane.
Vlada je navodno uvela i radnu i materijanu obavezu, a o efektima takve odluke najbolje govori podatak da je od nekoliko stotina mašina koje su mogle biti na raspolaganju državi proteklih dana, angažovane svega 92.
Odluka o materijalnoj obavezi podrazumijeva da, primjera radi, kompletna građevinska oprerativa privatnih firmi mora biti na raspolaganju državi. Na drugoj strani, radnoj obavezi, prema zakonu, podliježu svi punoljetni muškarci i žene do 65 godina starosti, osim onih koji su na službi u Vojsci.
Nemaju ni evidenciju
"Vijesti" već četiri dana pokušavaju da dobiju odgovor iz Vlade i Operativnog štaba u kojoj mjeri Vlada koristi ljudske i tehničke resurse u skladu sa radnom i materijalnom obavezom.
Nije odgovoreno ni na pitanje koliko je građevinskih mašina i opreme privatnih firmi Vlada angažovala u skladu sa odlukom o uvođenju materijene obaveze, kao ni da li uopšte postoji evidencija o broju raspoloživih bagera, čistača, kamiona...
Takvu evidenciju dužna je da vodi država prema zakonima o odbrani i zaštiti i spasavanju. Upravo za slučaj proglašenja vanrednog stanja.
"Tokom vanrednog stanja državni organi treba sami da procijene da li će od građana osim radnog angažmana tražiti i materijalnu pomoć", saopšteno je prije četiri dana "Vijestima" iz kabineta premijera Igora Lukšića.
"Zakonom o zaštiti i spasavanju predviđena je materijalna obaveza, ali da nadležne službe procjenjuju da li je na terenu treba primijeniti".
To u praksi znači da tokom saniranja štete od nepogoda nadležne službe od firmi i građana, osim zahtjeva da im pomognu radom, mogu uzeti na korišćenje vozila ili tehniku.
Uzaludni zakoni
Prema Zakonu o odbrani, propisu koji najdetaljnije definiše prava i obaveze Vlade, vanredno stanje je situacija kada na teritoriji ili dijelu teritorije Crne Gore nastanu velike prirodne nepogode, tehničko-tehnološke ili ekološke nesreće, epidemije, veće narušavanje javnog reda i mira, ili ugrožavanje ili pokušaj rušenja ustavnog poretka.
Radnu obavezu imaju svi za rad sposobni građani - muškarci od 18 do 65 godina a žene od 18 do 60 godina života, koji nijesu raspoređeni na službu u Vojsci.
Građani i pravna lica su dužni da za potrebe odbrane zemlje daju: motorna vozila opšte i specijalne namjene, građevinske i druge mašine, sredstva i uređaje veze i informatike, plovne objekte, luke, pristaništa i instalacije za plovidbu, snabdijevanje, održavanje i remont plovnih objekata, vazduhoplove i aerodrome, pumpne stanice i skladišta, stanice za servisiranje i stanice za tehnički pregled motornih vozila i sredstva telekomunikacije, sredstva i uređaje za pripremu, štampanje i snimanje, lovačko i sportsko oružje, zgrade i zemljišta...
Lukšić hoće novu agenciju
Premijer je najavio da “analiza djelovanja državnih institucija u vanredom stanju može dovesti do reforme te oblasti i formiranja posebne agencija za vanredne situacije”.
Gostujući na TV Vijesti Lukšić je kazao da bi takva agencija okupila ne samo sadašnji Sektor za vanredne situacije, već i poslove “nekoliko drugih službi” koje se takođe bave zaštitom i spasavanjem.
“I to bi mogao biti jedan od sistemskih odgovora na određene uočene propuste. Ipak mislim da je generalno ocjena da je sistem ipak funkcionisao korektno, da je poslije možda određenog nedostatka komunikacije na relaciji lokalne samouprave – Vlada prvih dana, stvar funkcionisala mnogo bolje”, kazao je Lukšić.
Lukšić je kazao da se u početku opirao ideji uvođenja vanrednog stanja: “Sam sam se u jednoj mjeri opirao tome, zato što sam razmišljao na vrlo sličan način kao jedan dio civilnog sektora, a to je da mi nemamo do kraja u našem zakonodavstvu razrađene mehanzme, procedure i opis toga šta se dešava u vanrednom stanju kada se proglasi zbog elementarnih nepogoda”.
Kad je vanredno mogu kupovati bez tendera!
Vanredno stanje omogućava i državnim organima i preduzećima nabavke bez obaveze raspisivanja tendera. Prema Zakonu o javnim nabavkama, u vanrednom stanju moguća je nabavka u pregovaračkom postupku bez prethodnog objavljivanja poziva za javno nadmetanje.
To je moguće kada se “izuzetno, zbog dokazivih razloga krajnje hitnosti, prouzrokovane elementarnim nepogodama, nesrećama i havarijama i drugim događajima nepredvidivim za naručioca, ne mogu ispoštovati ovim zakonom utvrđeni minimalni rokovi”, piše u Zakonu o javnim nabavkama.
PZP: Ministarske firme je trebalo same da se jave
Lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić kazao je da, kada je bilo najpotrebnije, nije iskorišten nijedan odsto od preko 1.000 građevinskih mašina kojima gazduje država, privatna preduzeća, te građani.
Komentarišući podatak da je u Crnoj Gori toliko mehanizacije, Mandić je “Vijestima” kazao da “samo tri preduzeća koja se povezuju sa Vladom - 'Monteput', 'Geneks', 'Bemaks' i 'Mat kompani' gazduju sa više stotina mašina”.
“Da ne govorimo o drugim firmama i individualnim vlasnicima, koji su tu vrstu vozila kupili na lizing. Najbolji podatak o tome vjerovatno ima Uprava policije, na osnovu registrovanih vozila tog tipa, a mogu samo da pretpostavim koliko ih ima neregistrovanih”, rekao je Mandić.
Lider Nove je naglasio da su, bez obzira na sve, vlasnici mehanizacije zakazali tokom najkritičnijih dana: “Uz to, ona preduzeća koja su u vezi sa Vladiom imaju prinadležnosti kad su u pitanju nadnice i gorivo, dok ljudi koji imaju dio mehanizacije i žele da bez nadoknade sami pomognu, nemaju ni osnovnu potrepštinu - benzin”.
Lider PzP-a Nebojša Medojević rekao je da Crna Gora “nažalost nema državno preduzeće koje bi se bavilo održavanjem i čišćenjem puteva jer je privatizovano za male pare”:
"Sada dajemo 10 miliona godišnje Crnagoraputu da održava puteve, a uopšte ne utičemo na to koliko oni imaju mehanizacije, kakva je struktura tih mašina, gdje su locirane, da li mogu da odgovore u ovakvoj situaciji ... Prepustili smo jednu javnu službu privatniku i, naravno, pokazalo se da to ne može tako da funkcioniše".
On je istakao da postoji državna strategija za vanredne situacija, ali nijesu urađeni akcioni planovi:
"Jedan od akcionih planova definisao bi i ponašanje firmi u uslovima vanredne situacije, gdje bi onda operativni štab izdao naređenje da svi privrednici u Crnoj Gori koji raspolažu određenim mašinama i kadrovima, treba da pomognu državi. Taj akcioni plan je trebalo da definiše i pravila koja nisu definisana zakonom - plaćanje gorivo, dnevnica,... Crna Gora ima značajnu operativu - 'Bemaks' i 'Tehnoput”, dvije ministarske firme, koje se vezuju za dva ministre Milana Roćena i Bora Vučinića. Te firme je trebalo i same da se jave, jer imaju najsavremenije mašine".
Izvor:
Vijesti.me
Radnu obavezu imaju svi za rad sposobni građani - muškarci od 18 do 65 godina a žene od 18 do 60 godina života, koji nijesu raspoređeni na službu u Vojsci.
Iako je odluka o vanrednom stanju još na snazi, evidentno je da Vlada nije do kraja iskoristila sve mogućnosti koje joj omogućava takva odluka parlamenta, kako bi pomoć ugoženim područjima bila brža i efikasnija.
Prema važećim zakonima, tokom vanrednog stanja moguće je uvesti vojnu, radnu i materijalnu obavezu za sve građane i pravne subjekte u Crnoj Gori. U vanrednom stanju, materijalna obaveza može važiti čak i za strane državljane.
Vlada je navodno uvela i radnu i materijanu obavezu, a o efektima takve odluke najbolje govori podatak da je od nekoliko stotina mašina koje su mogle biti na raspolaganju državi proteklih dana, angažovane svega 92.
Odluka o materijalnoj obavezi podrazumijeva da, primjera radi, kompletna građevinska oprerativa privatnih firmi mora biti na raspolaganju državi. Na drugoj strani, radnoj obavezi, prema zakonu, podliježu svi punoljetni muškarci i žene do 65 godina starosti, osim onih koji su na službi u Vojsci.
Nemaju ni evidenciju
"Vijesti" već četiri dana pokušavaju da dobiju odgovor iz Vlade i Operativnog štaba u kojoj mjeri Vlada koristi ljudske i tehničke resurse u skladu sa radnom i materijalnom obavezom.
Nije odgovoreno ni na pitanje koliko je građevinskih mašina i opreme privatnih firmi Vlada angažovala u skladu sa odlukom o uvođenju materijene obaveze, kao ni da li uopšte postoji evidencija o broju raspoloživih bagera, čistača, kamiona...
Takvu evidenciju dužna je da vodi država prema zakonima o odbrani i zaštiti i spasavanju. Upravo za slučaj proglašenja vanrednog stanja.
"Tokom vanrednog stanja državni organi treba sami da procijene da li će od građana osim radnog angažmana tražiti i materijalnu pomoć", saopšteno je prije četiri dana "Vijestima" iz kabineta premijera Igora Lukšića.
"Zakonom o zaštiti i spasavanju predviđena je materijalna obaveza, ali da nadležne službe procjenjuju da li je na terenu treba primijeniti".
To u praksi znači da tokom saniranja štete od nepogoda nadležne službe od firmi i građana, osim zahtjeva da im pomognu radom, mogu uzeti na korišćenje vozila ili tehniku.
Uzaludni zakoni
Prema Zakonu o odbrani, propisu koji najdetaljnije definiše prava i obaveze Vlade, vanredno stanje je situacija kada na teritoriji ili dijelu teritorije Crne Gore nastanu velike prirodne nepogode, tehničko-tehnološke ili ekološke nesreće, epidemije, veće narušavanje javnog reda i mira, ili ugrožavanje ili pokušaj rušenja ustavnog poretka.
Radnu obavezu imaju svi za rad sposobni građani - muškarci od 18 do 65 godina a žene od 18 do 60 godina života, koji nijesu raspoređeni na službu u Vojsci.
Građani i pravna lica su dužni da za potrebe odbrane zemlje daju: motorna vozila opšte i specijalne namjene, građevinske i druge mašine, sredstva i uređaje veze i informatike, plovne objekte, luke, pristaništa i instalacije za plovidbu, snabdijevanje, održavanje i remont plovnih objekata, vazduhoplove i aerodrome, pumpne stanice i skladišta, stanice za servisiranje i stanice za tehnički pregled motornih vozila i sredstva telekomunikacije, sredstva i uređaje za pripremu, štampanje i snimanje, lovačko i sportsko oružje, zgrade i zemljišta...
Lukšić hoće novu agenciju
Premijer je najavio da “analiza djelovanja državnih institucija u vanredom stanju može dovesti do reforme te oblasti i formiranja posebne agencija za vanredne situacije”.
Gostujući na TV Vijesti Lukšić je kazao da bi takva agencija okupila ne samo sadašnji Sektor za vanredne situacije, već i poslove “nekoliko drugih službi” koje se takođe bave zaštitom i spasavanjem.
“I to bi mogao biti jedan od sistemskih odgovora na određene uočene propuste. Ipak mislim da je generalno ocjena da je sistem ipak funkcionisao korektno, da je poslije možda određenog nedostatka komunikacije na relaciji lokalne samouprave – Vlada prvih dana, stvar funkcionisala mnogo bolje”, kazao je Lukšić.
Lukšić je kazao da se u početku opirao ideji uvođenja vanrednog stanja: “Sam sam se u jednoj mjeri opirao tome, zato što sam razmišljao na vrlo sličan način kao jedan dio civilnog sektora, a to je da mi nemamo do kraja u našem zakonodavstvu razrađene mehanzme, procedure i opis toga šta se dešava u vanrednom stanju kada se proglasi zbog elementarnih nepogoda”.
Kad je vanredno mogu kupovati bez tendera!
Vanredno stanje omogućava i državnim organima i preduzećima nabavke bez obaveze raspisivanja tendera. Prema Zakonu o javnim nabavkama, u vanrednom stanju moguća je nabavka u pregovaračkom postupku bez prethodnog objavljivanja poziva za javno nadmetanje.
To je moguće kada se “izuzetno, zbog dokazivih razloga krajnje hitnosti, prouzrokovane elementarnim nepogodama, nesrećama i havarijama i drugim događajima nepredvidivim za naručioca, ne mogu ispoštovati ovim zakonom utvrđeni minimalni rokovi”, piše u Zakonu o javnim nabavkama.
PZP: Ministarske firme je trebalo same da se jave
Lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić kazao je da, kada je bilo najpotrebnije, nije iskorišten nijedan odsto od preko 1.000 građevinskih mašina kojima gazduje država, privatna preduzeća, te građani.
Komentarišući podatak da je u Crnoj Gori toliko mehanizacije, Mandić je “Vijestima” kazao da “samo tri preduzeća koja se povezuju sa Vladom - 'Monteput', 'Geneks', 'Bemaks' i 'Mat kompani' gazduju sa više stotina mašina”.
“Da ne govorimo o drugim firmama i individualnim vlasnicima, koji su tu vrstu vozila kupili na lizing. Najbolji podatak o tome vjerovatno ima Uprava policije, na osnovu registrovanih vozila tog tipa, a mogu samo da pretpostavim koliko ih ima neregistrovanih”, rekao je Mandić.
Lider Nove je naglasio da su, bez obzira na sve, vlasnici mehanizacije zakazali tokom najkritičnijih dana: “Uz to, ona preduzeća koja su u vezi sa Vladiom imaju prinadležnosti kad su u pitanju nadnice i gorivo, dok ljudi koji imaju dio mehanizacije i žele da bez nadoknade sami pomognu, nemaju ni osnovnu potrepštinu - benzin”.
Lider PzP-a Nebojša Medojević rekao je da Crna Gora “nažalost nema državno preduzeće koje bi se bavilo održavanjem i čišćenjem puteva jer je privatizovano za male pare”:
"Sada dajemo 10 miliona godišnje Crnagoraputu da održava puteve, a uopšte ne utičemo na to koliko oni imaju mehanizacije, kakva je struktura tih mašina, gdje su locirane, da li mogu da odgovore u ovakvoj situaciji ... Prepustili smo jednu javnu službu privatniku i, naravno, pokazalo se da to ne može tako da funkcioniše".
On je istakao da postoji državna strategija za vanredne situacija, ali nijesu urađeni akcioni planovi:
"Jedan od akcionih planova definisao bi i ponašanje firmi u uslovima vanredne situacije, gdje bi onda operativni štab izdao naređenje da svi privrednici u Crnoj Gori koji raspolažu određenim mašinama i kadrovima, treba da pomognu državi. Taj akcioni plan je trebalo da definiše i pravila koja nisu definisana zakonom - plaćanje gorivo, dnevnica,... Crna Gora ima značajnu operativu - 'Bemaks' i 'Tehnoput”, dvije ministarske firme, koje se vezuju za dva ministre Milana Roćena i Bora Vučinića. Te firme je trebalo i same da se jave, jer imaju najsavremenije mašine".