UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.545
Vanredni samit EU: Podele još nisu prevaziđene
Tanjug
U Briselu je danas popodne počeo samit lidera Evropske unije posvećen izbegličkoj krizi, a izjave uoči sastanka otkrivaju da podele u vezi sa upravljanjem krizom još nisu prevaziđene.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini pozvala je pred sastanak evropske lidere na jedinstvo, nakon što su juče ministri policija većinom glasova usvojili plan Evropske komisije o uvođenju kvota za solidarno raseljavanje oko 120.000 izbeglica širom EU.
"Evropljani vrlo dobro razumeju da je Evropa jaka kad je jedinstvena, a nadam se da to razumeju i njeni lideri", rekla je Mogerini ulazeći u sedište Evropskog saveta.
Neke od zemalja koje su juče glasale protiv kvota u međuvremenu su ublažile retoriku, pa je Češka najavila da će u ime evropskog jedinstva odustati od namere da ospori plan pred Evropskim sudom u Luksemburgu.
Sa druge strane, Slovačka ostaje pri stavu da neće prihvatiti nikakve kvote za migrante, uprkos kaznama koj joj prete zbog nesprovođenja zajedničkih odluka.
Francuski predsednik Fransoa Oland, koji uz nemačku kancelarku Angelu Merkel snažno podržava plan o raseljavanju, kazao je da "oni koji dovode u pitanje evropske vrednosti treba da preispitaju svoje članstvo u EU".
Mađarski premijer Viktor Orban, koji spada u najžešće protivnike plana, kazao je pred samit da će sarađivati sa Nemačkom i ostalim članicama, ali da je rešen da nastavi sa izgradnjom žičane ograde prema Hrvatskoj, nakon što je to već učinjeno na granici sa Srbijom. Orban je zapretio da će, ukoliko priliv izbeglica ne posustane, otvoriti "bezbednosne koridore" za slobodan pristup tih ljudi Austriji i Nemačkoj i snažno se založio da se Grčka prinudi da spreči prolaz migranata preko svoje teritorije.
Hrvatski premijer Zoran Milanović je uoči samita oštro kritikovao Srbiju što dozvoljava migrantima da masovno ulaze u Hrvatsku, ali nije poštedeo ni Orbana, rekavši da postavljanje ograde nije način na koji jedna evropska zemlja treba da se ponaša i da mu se mađarska ograda "gadi". Očekuje se da će samit lidera EU u Briselu potrajati do kasno u noć.
Pored raspoređivanja izbeglica, lideri će večeras raspravljati i o predlogu Evropske komisije da se izbeglicama iz Sirije, koje se nalaze u kampovima u susednim zemljama, uputi zamašna finansijska pomoć, kao i da se pooštri kontrola spoljnih evropskih granica jačanjem sastava i mandata evropske granične službe Fronteks. S obzirom da je reč o vanrednom samitu, odluke koje lideri donesu tek treba da budu formalno potvrđene na sledećem redovnom okupljanju šefova držav i vlada 15. oktobra u Briselu.
Nacrt teksta: Lideri EU će se obavezati na jače kontrole spoljnih granica Unije
BLideri Evropske unije obavezaće se danas u Briselu da će ojačati kontrolu evropskih granica prema spoljnom svetu u nastojanju da savladaju izbegličku krizu, proizilazi iz nacrta dokumenta u koji je danas imala uvid agencija AP.
AP navodi da lideri hoće da se agencije EU "uhvate u koštac sa dramatičnom situacijom na spoljnim granicama i ojačaju kontrolu na njima". Nacrt teksta, koji bi ipak mogao da pretrpi izmene u toku današng samita u Briselu, poziva članice EU da izdvoje više ljudi i opreme na granicama evropskog bloka i za policijske agencije i kancelarije za azil. Oni takođe traže više novca da bi se pomoglo rešavanje suštinskih razloga zbog kojih ljudi napuštaju svoje domove u Africi i kreću u Evropu i veća sredstva za zemlje kao što su Turska, Liban i Jordan da im se pomogne oko zbrinjavanja izbeglica iz Sirije, Iraka i Avganistana.
Ministri unutrašnjih poslova EU postigli su juče sporazum o planu razmeštanja 120.000 azilanata, kome su se, međutim, suprotstavile četiri od 28 zemalja članica bloka - Mađarska, Češka, Slovačka i Rumunija.
Tusk: EU mora povratiti kontrolu spoljnih granica
Lideri EU moraju pomoći da Evropa "povrati kontrolu" nad svojim spoljnim granicama dok, kako je rekao, "milioni" potencijalnih izbeglica pokušavaju da stignu na kontinent, izjavio je danas predsednik Evropskog saveta Donald Tusk na vanrednom Samitu lidera država članica EU u Briselu.
"Najhitnije pitanje koje možemo postaviti sebi noćas je kako da povratimo kontrolu naših spoljnih granica", kazao je Tusk novinarima, dodajući da "milioni potencijalnih izbeglica pokušavaju stići do Evrope."
Tusk je takođe pozvao na okončanje "ciklusa međusobnih optužbi i nesporazuma" koji potkopavaju napore EU da stvore zajednički odgovor na najgoru izbegličku krizu od Drugog svetskog rata.
Evropa je pod sve većim pritiskom zbog upravljanja orgromnim prilivom, koji se procenjuje na pola miliona izbeglica ove godine, od kojih mnogi beže od rata i represije u Siriji, Avganistanu i Eritreji.
Tusk je upozorio da tok izbeglica nastavlja da raste. "Sukobi na Bliskom istoku, posebno u Siriji i Iraku, neće se brzo okončati", uveren je on.
Naveo je da je osam miliona ljudi raseljeno u Siriji, dok je četiri miliona pobeglo u susedne zemlje, kao što su Turska, Jordan i Liban. "To znači da mi danas razgovoramao o milionima, a ne hiljadama, potencijalnih izbeglica, koji pokušavaju da stignu do Evrope", kazao je Tusk.
Prema njegovim rečima, "još više izbeglica će krenuti prema Evropi, a ne manje, pogotovo što se svi oni osećaju pozvani".
Ministri unutrašnjih poslova EU odobrili su u utorak planove za preseljenje 120.000 azilata iz dve petrpane zemlje Grčke i Italije.
Tusk je aludirao na argumente koji su doveli do glasanja, kome su se ogorčeno protivile Mađarska, Rumunija, Češka i Slovačka, gde postoji jako antimigrantsko raspoloženje.
"Mi smo sad dostigli kritičnu tačku, u kojoj moramo da okončamo ciklus međusobnih optužbi i nesporazuma. Naša današnja rasprava mora biti zasnovana na činjenicama, a ne na iluzijama i emocijama", rekao je.
Oland za mirovnu konferenciju o Siriji
Fransoa Oland pozvao je danas za održavanje nove mirovne konferencije o Siriji u sklopu napora za okončanje sukoba u kojem je poginulo 25.000 ljudi i destabilizovan je celi region.
"Pozivam na održavanje nove mirovne konferencije kako bi sve zemlje koje žele da vide povratak mira u Siriji mogle dati svoj doprinos. Svi oni koji mogu da doprinesu treba da budu za stolom", istakao je Oland po dolasku na vanredni samit EU u Briselu.
Pod okriljem UN održane su dve mirovne konferencije u Ženevi 2012. i 214. godine i obe su završene bez dogovora jer su podeljena opozicija i njihovi zapadni saveznici odbijali bilo kakvu ulogu predsednika Bašara al Asada u budućnosti Sirije.
Vašington i njegovi saveznici insistirali su na tome da Asad mora otići sa vlasti.
Tanjug
U Briselu je danas popodne počeo samit lidera Evropske unije posvećen izbegličkoj krizi, a izjave uoči sastanka otkrivaju da podele u vezi sa upravljanjem krizom još nisu prevaziđene.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini pozvala je pred sastanak evropske lidere na jedinstvo, nakon što su juče ministri policija većinom glasova usvojili plan Evropske komisije o uvođenju kvota za solidarno raseljavanje oko 120.000 izbeglica širom EU.
"Evropljani vrlo dobro razumeju da je Evropa jaka kad je jedinstvena, a nadam se da to razumeju i njeni lideri", rekla je Mogerini ulazeći u sedište Evropskog saveta.
Neke od zemalja koje su juče glasale protiv kvota u međuvremenu su ublažile retoriku, pa je Češka najavila da će u ime evropskog jedinstva odustati od namere da ospori plan pred Evropskim sudom u Luksemburgu.
Sa druge strane, Slovačka ostaje pri stavu da neće prihvatiti nikakve kvote za migrante, uprkos kaznama koj joj prete zbog nesprovođenja zajedničkih odluka.
Francuski predsednik Fransoa Oland, koji uz nemačku kancelarku Angelu Merkel snažno podržava plan o raseljavanju, kazao je da "oni koji dovode u pitanje evropske vrednosti treba da preispitaju svoje članstvo u EU".
Mađarski premijer Viktor Orban, koji spada u najžešće protivnike plana, kazao je pred samit da će sarađivati sa Nemačkom i ostalim članicama, ali da je rešen da nastavi sa izgradnjom žičane ograde prema Hrvatskoj, nakon što je to već učinjeno na granici sa Srbijom. Orban je zapretio da će, ukoliko priliv izbeglica ne posustane, otvoriti "bezbednosne koridore" za slobodan pristup tih ljudi Austriji i Nemačkoj i snažno se založio da se Grčka prinudi da spreči prolaz migranata preko svoje teritorije.
Hrvatski premijer Zoran Milanović je uoči samita oštro kritikovao Srbiju što dozvoljava migrantima da masovno ulaze u Hrvatsku, ali nije poštedeo ni Orbana, rekavši da postavljanje ograde nije način na koji jedna evropska zemlja treba da se ponaša i da mu se mađarska ograda "gadi". Očekuje se da će samit lidera EU u Briselu potrajati do kasno u noć.
Pored raspoređivanja izbeglica, lideri će večeras raspravljati i o predlogu Evropske komisije da se izbeglicama iz Sirije, koje se nalaze u kampovima u susednim zemljama, uputi zamašna finansijska pomoć, kao i da se pooštri kontrola spoljnih evropskih granica jačanjem sastava i mandata evropske granične službe Fronteks. S obzirom da je reč o vanrednom samitu, odluke koje lideri donesu tek treba da budu formalno potvrđene na sledećem redovnom okupljanju šefova držav i vlada 15. oktobra u Briselu.
Nacrt teksta: Lideri EU će se obavezati na jače kontrole spoljnih granica Unije
BLideri Evropske unije obavezaće se danas u Briselu da će ojačati kontrolu evropskih granica prema spoljnom svetu u nastojanju da savladaju izbegličku krizu, proizilazi iz nacrta dokumenta u koji je danas imala uvid agencija AP.
AP navodi da lideri hoće da se agencije EU "uhvate u koštac sa dramatičnom situacijom na spoljnim granicama i ojačaju kontrolu na njima". Nacrt teksta, koji bi ipak mogao da pretrpi izmene u toku današng samita u Briselu, poziva članice EU da izdvoje više ljudi i opreme na granicama evropskog bloka i za policijske agencije i kancelarije za azil. Oni takođe traže više novca da bi se pomoglo rešavanje suštinskih razloga zbog kojih ljudi napuštaju svoje domove u Africi i kreću u Evropu i veća sredstva za zemlje kao što su Turska, Liban i Jordan da im se pomogne oko zbrinjavanja izbeglica iz Sirije, Iraka i Avganistana.
Ministri unutrašnjih poslova EU postigli su juče sporazum o planu razmeštanja 120.000 azilanata, kome su se, međutim, suprotstavile četiri od 28 zemalja članica bloka - Mađarska, Češka, Slovačka i Rumunija.
Tusk: EU mora povratiti kontrolu spoljnih granica
Lideri EU moraju pomoći da Evropa "povrati kontrolu" nad svojim spoljnim granicama dok, kako je rekao, "milioni" potencijalnih izbeglica pokušavaju da stignu na kontinent, izjavio je danas predsednik Evropskog saveta Donald Tusk na vanrednom Samitu lidera država članica EU u Briselu.
"Najhitnije pitanje koje možemo postaviti sebi noćas je kako da povratimo kontrolu naših spoljnih granica", kazao je Tusk novinarima, dodajući da "milioni potencijalnih izbeglica pokušavaju stići do Evrope."
Tusk je takođe pozvao na okončanje "ciklusa međusobnih optužbi i nesporazuma" koji potkopavaju napore EU da stvore zajednički odgovor na najgoru izbegličku krizu od Drugog svetskog rata.
Evropa je pod sve većim pritiskom zbog upravljanja orgromnim prilivom, koji se procenjuje na pola miliona izbeglica ove godine, od kojih mnogi beže od rata i represije u Siriji, Avganistanu i Eritreji.
Tusk je upozorio da tok izbeglica nastavlja da raste. "Sukobi na Bliskom istoku, posebno u Siriji i Iraku, neće se brzo okončati", uveren je on.
Naveo je da je osam miliona ljudi raseljeno u Siriji, dok je četiri miliona pobeglo u susedne zemlje, kao što su Turska, Jordan i Liban. "To znači da mi danas razgovoramao o milionima, a ne hiljadama, potencijalnih izbeglica, koji pokušavaju da stignu do Evrope", kazao je Tusk.
Prema njegovim rečima, "još više izbeglica će krenuti prema Evropi, a ne manje, pogotovo što se svi oni osećaju pozvani".
Ministri unutrašnjih poslova EU odobrili su u utorak planove za preseljenje 120.000 azilata iz dve petrpane zemlje Grčke i Italije.
Tusk je aludirao na argumente koji su doveli do glasanja, kome su se ogorčeno protivile Mađarska, Rumunija, Češka i Slovačka, gde postoji jako antimigrantsko raspoloženje.
"Mi smo sad dostigli kritičnu tačku, u kojoj moramo da okončamo ciklus međusobnih optužbi i nesporazuma. Naša današnja rasprava mora biti zasnovana na činjenicama, a ne na iluzijama i emocijama", rekao je.
Oland za mirovnu konferenciju o Siriji
Fransoa Oland pozvao je danas za održavanje nove mirovne konferencije o Siriji u sklopu napora za okončanje sukoba u kojem je poginulo 25.000 ljudi i destabilizovan je celi region.
"Pozivam na održavanje nove mirovne konferencije kako bi sve zemlje koje žele da vide povratak mira u Siriji mogle dati svoj doprinos. Svi oni koji mogu da doprinesu treba da budu za stolom", istakao je Oland po dolasku na vanredni samit EU u Briselu.
Pod okriljem UN održane su dve mirovne konferencije u Ženevi 2012. i 214. godine i obe su završene bez dogovora jer su podeljena opozicija i njihovi zapadni saveznici odbijali bilo kakvu ulogu predsednika Bašara al Asada u budućnosti Sirije.
Vašington i njegovi saveznici insistirali su na tome da Asad mora otići sa vlasti.