- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Valjevo: U fabrici jaja počela proizvodnja
Izvor:
Novosti.rs
U fabrici za preradu jaja u Beloševcu, vrednoj četiri miliona evra. Plasman u Srbiju i u zemlje potpisnice sporazuma CEFTA.
VALJEVO - U novoj, savremenoj fabrici za preradu više od 200.000 sirovih jaja dnevno, u Beloševcu kod Valjeva, počela je probna proizvodnja. U ovu fabriku, jedinu takvu u jugoistočnoj Evropi, beogradska firma „Melanž“ uložila je oko četiri miliona evra. U pogonima će se proizvoditi tečna žumanca i belanca, njihova mešavina - melanž i jaja u prahu, za domaću i stranu prehrambenu industriju.
Vrhunska oprema danske firme „Sanovo“ i instalacije su montirani, a u toku je obuka prvih dvadesetak radnika. U fabrici će, u početku, raditi 30, a kasnije, u dve smene, oko 50 zaposlenih. Proizvodnja je potpuno automatizovana, u zatvorenom sistemu, zaštićenom od bilo kakvih spoljnih uticaja i pod stalnom kontrolom. Proizvodi će biti pakovani u specijalnu aseptičnu ambalažu, a rok trajanja za razliku od sirovih jaja je - neograničen.
- Tečna pasterizovana jaja imaju mnogobrojne prednosti u odnosu na konzumna, jer zauzimaju neuporedivo manji prostor, pa je transport jednostavniji - objašnjava Žarko Kovač, budući tehnički direktor fabrike. - Ovakva jaja direktno mogu da idu u proizvodnju, jer nemaju ljusku, a s obzirom da su pasterizovana, znatno je manja mogućnost da se u njima nađu bakterije, a manje su podložna bilo kakvim spoljnim uticajima.
Vlasnik firme „Melanž“ je Aleksandar Radović, prvi čovek beogradske veledrogerije „Anlek“, koji je u Beloševcu, u blizini pogona čije je puštanje u rad planirano za 1. septembar, kupio farmu „Fili pili“ koja sa 240.000 koka nosilja spada među tri najveća proizvođača jaja. Iz farme, dnevno, izađe oko 200.000 konzumnih jaja.
- Tečno pasterizovano jaje budućnost je prehrambene, pre svega konditorske industrije, poslastičarskih pogona, pekara - ističe Kovač. - Pogon sličan ovom u našoj zemlji ne postoji, što obećava dobre uslove za plasman proizvoda na tržištu Srbije, ali i za izvoz, pre svega u zemlje u okruženju, potpisnice sporazuma CEFTA, potom možda u Rusiju i države bivšeg SSSR.
Izvor:
Novosti.rs
U fabrici za preradu jaja u Beloševcu, vrednoj četiri miliona evra. Plasman u Srbiju i u zemlje potpisnice sporazuma CEFTA.
VALJEVO - U novoj, savremenoj fabrici za preradu više od 200.000 sirovih jaja dnevno, u Beloševcu kod Valjeva, počela je probna proizvodnja. U ovu fabriku, jedinu takvu u jugoistočnoj Evropi, beogradska firma „Melanž“ uložila je oko četiri miliona evra. U pogonima će se proizvoditi tečna žumanca i belanca, njihova mešavina - melanž i jaja u prahu, za domaću i stranu prehrambenu industriju.
Vrhunska oprema danske firme „Sanovo“ i instalacije su montirani, a u toku je obuka prvih dvadesetak radnika. U fabrici će, u početku, raditi 30, a kasnije, u dve smene, oko 50 zaposlenih. Proizvodnja je potpuno automatizovana, u zatvorenom sistemu, zaštićenom od bilo kakvih spoljnih uticaja i pod stalnom kontrolom. Proizvodi će biti pakovani u specijalnu aseptičnu ambalažu, a rok trajanja za razliku od sirovih jaja je - neograničen.
- Tečna pasterizovana jaja imaju mnogobrojne prednosti u odnosu na konzumna, jer zauzimaju neuporedivo manji prostor, pa je transport jednostavniji - objašnjava Žarko Kovač, budući tehnički direktor fabrike. - Ovakva jaja direktno mogu da idu u proizvodnju, jer nemaju ljusku, a s obzirom da su pasterizovana, znatno je manja mogućnost da se u njima nađu bakterije, a manje su podložna bilo kakvim spoljnim uticajima.
Vlasnik firme „Melanž“ je Aleksandar Radović, prvi čovek beogradske veledrogerije „Anlek“, koji je u Beloševcu, u blizini pogona čije je puštanje u rad planirano za 1. septembar, kupio farmu „Fili pili“ koja sa 240.000 koka nosilja spada među tri najveća proizvođača jaja. Iz farme, dnevno, izađe oko 200.000 konzumnih jaja.
- Tečno pasterizovano jaje budućnost je prehrambene, pre svega konditorske industrije, poslastičarskih pogona, pekara - ističe Kovač. - Pogon sličan ovom u našoj zemlji ne postoji, što obećava dobre uslove za plasman proizvoda na tržištu Srbije, ali i za izvoz, pre svega u zemlje u okruženju, potpisnice sporazuma CEFTA, potom možda u Rusiju i države bivšeg SSSR.