SAD dodelile priznanje Jovanu Živkoviću
Izvor: Blic PREDRAG VUJANAC | 22. 07. 2011. - 00:02h | Foto: F.B.
VALJEVO - Izuzetan uspeh postigao je Valjevac Jovan Živković, koji se nalazi na četvrtoj godini doktorskih studija klasične muzike na Univerzitetu Luizijana u Baton Ružu. Izabran je među osam najboljih mladih dirigenata Sjedinjenih Američkih Država i već diriguje velikim simfonijskim orkestrima u Bafalu, Ričmondu, San Francisku i Sinsinatiju. S druge strane, Jovan, koji je pre pet godina završio Muzičku akademiju u Beogradu, u Srbiji nije dobio priliku da pokaže svoj talenat i kvalitet.
Želja mu je i da diriguje u Beogradu
Udruženje dirigenata SAD, inače, titulu najboljih dodeljuje tek svake treće godine. Zbog toga Jovanovo pojavljivanje na toj prestižnoj listi predstavlja izuzetnu preporuku, ali i otvara ogromnu mogućnost za brojne umetničke angažmane.
- Usledio je poziv da dirigujem dobrim orkestrom, tako da me već od jeseni očekuje poslovni angažman, ali se i stvara šansu za još bolji rad i usavršavanje. Sve je to prilično jednostavno u Sjedinjenim američkim državama, jer kada neko dobro radi svoj posao, dobija sve više prilika i šanse za napredovanje - zadovoljan je Valjevac.
S druge strane, Jovanova priča o odlasku preko bare potpuno se uklapa u neslavni srpski scenario da perspektivni umetnici ne dobijaju šansu u matičnoj zemlji.
Jovan Živković
Živković je, naime, bio šef-dirigent Filharmonije mladih „Borislav Pašćan“ i asistent-dirigent Beogradske filharmonije, ali, kako kaže, „mesto koje mu pripada nije mogao da dobije“. Zbog toga je, nakon završetka beogradske Muzičke akademije 2006. godine spakovao kofere i otputovao u SAD.
- Sva profesorska mesta na Akademiji rezervisana su za decu profesora, koji su takođe potomci profesora i tako unedogled. Nije mi trebalo puno vremena da shvatim da se u Srbiji šanse i privilegije daju, dok se u Americi radom i kvalitetom zaslužuju. U SAD su profesori na fakultetima prvo morali da naprave karijere, pa tek onda da dobiju status predavača, pa zbog toga nisu neiživljeni.
Akademije u SAD školuju studente u pravom smislu te reči, svaki predavač se trudi da njegov student bude što bolji jer je to jedina potvrda kvaliteta njegovog rada, dok u Beogradu fakulteti služe za promociju profesora. Sve što se radi u SAD, uključujući i ovu vrstu umetnosti, radi se na osnovu javnog konkursa, na nivou cele države, tako da posao dobijaju stvarno najbolji u svojoj oblasti - objašnjava mladi dirigent sistemske razlike zbog kojih sada, umesto u Srbiji, diriguje orkestrima u SAD.
Šansu za rad i dokazivanje koju je dobio u toj zemlji, kako kaže, iskoristio je i da upozna slavne dirigente, poput Zubina Mehte, Džona Paleta ili Gustava Majera.
- Dok pripreman doktorat na državnom univerzitetu u Baton Ružu, predajem studentima i dirigujem velikim simfonijskim orkestrima u Bafalu, Ričmondu, San Francisku i Sinsinatiju. Dirigovao sam i Danskim radio-orkestrom iz Kopenhagena - kaže Živković.
Mladi Valjevac ističe da nikada u Americi nije imao problem zbog svog porekla, dodajući da je reč o već prevaziđenom stereotipu.
- Kao što uopšte neće razgovarati o tuđim privatnim stvarima, Amerikanci vas nikada neće pitati ni šta ste ni odakle dolazite, već će samo ceniti šta i kako radite. Stvari u Americi stoje ovako: ko me tamo zna ne ceni me po Srbiji, već Srbiju cene po meni - objašnjava Jovan Živković.
- Napredovati u svom poslu i biti srećan, dirigovati dobrim orkestrom, a kada dođe do zasićenja, menjati orkestar i nastaviti dalje. To je cela suština ove pa i svake profesije - otkriva planove mladi dirigent nakon završetka doktorskih studija u SAD.
Valjevac među najboljim dirigentima u Americi
Izvor: Blic PREDRAG VUJANAC | 22. 07. 2011. - 00:02h | Foto: F.B.
VALJEVO - Izuzetan uspeh postigao je Valjevac Jovan Živković, koji se nalazi na četvrtoj godini doktorskih studija klasične muzike na Univerzitetu Luizijana u Baton Ružu. Izabran je među osam najboljih mladih dirigenata Sjedinjenih Američkih Država i već diriguje velikim simfonijskim orkestrima u Bafalu, Ričmondu, San Francisku i Sinsinatiju. S druge strane, Jovan, koji je pre pet godina završio Muzičku akademiju u Beogradu, u Srbiji nije dobio priliku da pokaže svoj talenat i kvalitet.
Želja mu je i da diriguje u Beogradu
Udruženje dirigenata SAD, inače, titulu najboljih dodeljuje tek svake treće godine. Zbog toga Jovanovo pojavljivanje na toj prestižnoj listi predstavlja izuzetnu preporuku, ali i otvara ogromnu mogućnost za brojne umetničke angažmane.
- Usledio je poziv da dirigujem dobrim orkestrom, tako da me već od jeseni očekuje poslovni angažman, ali se i stvara šansu za još bolji rad i usavršavanje. Sve je to prilično jednostavno u Sjedinjenim američkim državama, jer kada neko dobro radi svoj posao, dobija sve više prilika i šanse za napredovanje - zadovoljan je Valjevac.
S druge strane, Jovanova priča o odlasku preko bare potpuno se uklapa u neslavni srpski scenario da perspektivni umetnici ne dobijaju šansu u matičnoj zemlji.
Živković je, naime, bio šef-dirigent Filharmonije mladih „Borislav Pašćan“ i asistent-dirigent Beogradske filharmonije, ali, kako kaže, „mesto koje mu pripada nije mogao da dobije“. Zbog toga je, nakon završetka beogradske Muzičke akademije 2006. godine spakovao kofere i otputovao u SAD.
- Sva profesorska mesta na Akademiji rezervisana su za decu profesora, koji su takođe potomci profesora i tako unedogled. Nije mi trebalo puno vremena da shvatim da se u Srbiji šanse i privilegije daju, dok se u Americi radom i kvalitetom zaslužuju. U SAD su profesori na fakultetima prvo morali da naprave karijere, pa tek onda da dobiju status predavača, pa zbog toga nisu neiživljeni.
Akademije u SAD školuju studente u pravom smislu te reči, svaki predavač se trudi da njegov student bude što bolji jer je to jedina potvrda kvaliteta njegovog rada, dok u Beogradu fakulteti služe za promociju profesora. Sve što se radi u SAD, uključujući i ovu vrstu umetnosti, radi se na osnovu javnog konkursa, na nivou cele države, tako da posao dobijaju stvarno najbolji u svojoj oblasti - objašnjava mladi dirigent sistemske razlike zbog kojih sada, umesto u Srbiji, diriguje orkestrima u SAD.
Šansu za rad i dokazivanje koju je dobio u toj zemlji, kako kaže, iskoristio je i da upozna slavne dirigente, poput Zubina Mehte, Džona Paleta ili Gustava Majera.
Ne verujem da ću se vratiti u Srbiju
Na pitanje da li Srbija ipak figurira u njegovim planovima, Valjevac odgovara odrično.”Na žalost, nemam ni želje ni vremena da trošim svoju energiju i talenat na uzaludne poslove. Posebno zbog činjenice da sam došao u situaciju da napravim nešto što će dati rezultat, ali negde drugde. Dobio sam šansu da radim ono što stvarno volim i da to neko ceni, da mogu da napredujem i pomognem drugim ljudima da napreduju. Voleo bih da dobijem priliku da dirigujem u Beogradu, ali to nije nešto što zavisi od mene, - kaže Jovan Živković.
- Dok pripreman doktorat na državnom univerzitetu u Baton Ružu, predajem studentima i dirigujem velikim simfonijskim orkestrima u Bafalu, Ričmondu, San Francisku i Sinsinatiju. Dirigovao sam i Danskim radio-orkestrom iz Kopenhagena - kaže Živković.
Mladi Valjevac ističe da nikada u Americi nije imao problem zbog svog porekla, dodajući da je reč o već prevaziđenom stereotipu.
- Kao što uopšte neće razgovarati o tuđim privatnim stvarima, Amerikanci vas nikada neće pitati ni šta ste ni odakle dolazite, već će samo ceniti šta i kako radite. Stvari u Americi stoje ovako: ko me tamo zna ne ceni me po Srbiji, već Srbiju cene po meni - objašnjava Jovan Živković.
- Napredovati u svom poslu i biti srećan, dirigovati dobrim orkestrom, a kada dođe do zasićenja, menjati orkestar i nastaviti dalje. To je cela suština ove pa i svake profesije - otkriva planove mladi dirigent nakon završetka doktorskih studija u SAD.