Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Uzrok dijabetesa nije šećer već belančevina CIC-3
Nastanak dijabetesa intrigirao je generacije naučnika koji su odredili faktore rizika za tu bolest, ali je okidač za njen nastanak ostao tajna do današnjih dana.
Naučnici Univerziteta iz Čikaga su možda na dobrom putu da odgonetnu ovaj problem kada su identifikovali i izdvojili belančevinu koja igra ključnu ulogu u razvoju dijabetesa.
Iako su istraživanja za sada obavljena samo na laboratorijskim miševima, naučnici su uvereni da se "krivac"- belančevina CIC-3 u ljudskom organizmu ponaša identično.
Izbor miševa za obavljanje eksperimenata je opravdan jer karakter bolesti, pa i mnogi biohemijski markeri dijabetesa kod tih životinja su mnogo bliži "ljudskim" nego kod drugih eksperimentalnih životinja.
Insulin, koji proizovdi pankreas, pomaže ćelijama da razlažu glukozu, osnovno "gorivo" živih organizama. Organizam dijabetičara tipa jedan (mladalački) proizvodi insulin u veoma malim količinama, tako da su oboleli prinudjeni da ga primaju u inekcijama.
Oboleli od dijabetesa tipa dva (odrasli) proizvode dovoljnu količinu insulina, ali on ne može da prodre u ćelije i ostaje u krvi. Vremenom ovim obolelima tablete za smanjenje šećera u krvi nisu dovoljne, pa takodje moraju da predju na inekcije insulina.
U svetu živi na stotine miliona obolelih od dijabetesa, a njihov broj raste svake godine. Dijabetes se svrstava u osnovne "bolesti civilizacije", a u lečenje se ulažu ogromna sredstva, piše ruski dnevnik "Izvestija".
Eksperimenti naučnika dokazuju da u organizmu miševa sa deficitom belančevina u ćelije dospeva svega 20 odsto neophodnih količina insulina. Krivica ove belančevine je u tome što u početku pankreas proizvodi preteču insulina, takozvani proinsulin, a transformacija u normalan insulin bi trebalo da protiče u sredini velike kiselosti, za koju odgovara upravo belančevina CIC-3.
Kada su naučnici u organizmu laboratorijskih miševa blokirali ovu belančevinu hemijskim sredstvima, kiselost sredine je trenutno opadala. "Stvaranje insulina se smanjuje odmah po opadanju nivoa kiselosti", komentarisala je izveštaj o istranživanju rukovodilac tima doktor Debora Nelson, dodajući da je potvrdjeno da deficit belančevina utiče i na stvaranje proinsulina.
Prema njenim rečima naučnici će uskoro uspeti da stvore lek koji povećava nivo belančevina, čime će mnogi bolesnici dobiti šansu da prekinu terapiju svakodnevnim inekcijama. Naučnici, takodje, pretpostavljaju da i druge belančevine grupe CIC mogu da budu u vezi sa obolenjima koštanog i mišićnog tkiva.
Izvor: SrbijaNet
Nastanak dijabetesa intrigirao je generacije naučnika koji su odredili faktore rizika za tu bolest, ali je okidač za njen nastanak ostao tajna do današnjih dana.
Naučnici Univerziteta iz Čikaga su možda na dobrom putu da odgonetnu ovaj problem kada su identifikovali i izdvojili belančevinu koja igra ključnu ulogu u razvoju dijabetesa.
Iako su istraživanja za sada obavljena samo na laboratorijskim miševima, naučnici su uvereni da se "krivac"- belančevina CIC-3 u ljudskom organizmu ponaša identično.
Izbor miševa za obavljanje eksperimenata je opravdan jer karakter bolesti, pa i mnogi biohemijski markeri dijabetesa kod tih životinja su mnogo bliži "ljudskim" nego kod drugih eksperimentalnih životinja.
Insulin, koji proizovdi pankreas, pomaže ćelijama da razlažu glukozu, osnovno "gorivo" živih organizama. Organizam dijabetičara tipa jedan (mladalački) proizvodi insulin u veoma malim količinama, tako da su oboleli prinudjeni da ga primaju u inekcijama.
Oboleli od dijabetesa tipa dva (odrasli) proizvode dovoljnu količinu insulina, ali on ne može da prodre u ćelije i ostaje u krvi. Vremenom ovim obolelima tablete za smanjenje šećera u krvi nisu dovoljne, pa takodje moraju da predju na inekcije insulina.
U svetu živi na stotine miliona obolelih od dijabetesa, a njihov broj raste svake godine. Dijabetes se svrstava u osnovne "bolesti civilizacije", a u lečenje se ulažu ogromna sredstva, piše ruski dnevnik "Izvestija".
Eksperimenti naučnika dokazuju da u organizmu miševa sa deficitom belančevina u ćelije dospeva svega 20 odsto neophodnih količina insulina. Krivica ove belančevine je u tome što u početku pankreas proizvodi preteču insulina, takozvani proinsulin, a transformacija u normalan insulin bi trebalo da protiče u sredini velike kiselosti, za koju odgovara upravo belančevina CIC-3.
Kada su naučnici u organizmu laboratorijskih miševa blokirali ovu belančevinu hemijskim sredstvima, kiselost sredine je trenutno opadala. "Stvaranje insulina se smanjuje odmah po opadanju nivoa kiselosti", komentarisala je izveštaj o istranživanju rukovodilac tima doktor Debora Nelson, dodajući da je potvrdjeno da deficit belančevina utiče i na stvaranje proinsulina.
Prema njenim rečima naučnici će uskoro uspeti da stvore lek koji povećava nivo belančevina, čime će mnogi bolesnici dobiti šansu da prekinu terapiju svakodnevnim inekcijama. Naučnici, takodje, pretpostavljaju da i druge belančevine grupe CIC mogu da budu u vezi sa obolenjima koštanog i mišićnog tkiva.
Izvor: SrbijaNet