BEOGRAD 03. 11. 2010
PRESS
INTERVJU,Dragan Petrović Pele, glumac
Užasavam se popularnosti!
Kad završim glumački zadatak najviše bih voleo da se stopim sa masom i nestanem l U pozorištu možeš da igraš 40 godina, a da te vidi manje ljudi nego za jedno veče na TV-u. Drago mi je što u ,Selo gori, igram sa suprugom Olgom Odanović
1
Glumac Dragan Petrović, koji je u karijeri ostvario više od 50 filmskih i TV uloga, odigraće značajnu rolu u nastavku serijala „Selo gori, a baba se češlja". U intervjuu za Press Pele kaže da ne želi da bude popularan jer u tome ne vidi ništa dobro i otkriva kakvu mu je ulogu namenio Radoš Bajić u nastavku sage o srpskom selu.
- Igram Kožnog, ratnog veterana koji se „snalazi" u tranzicionim uslovima. Kožni se iz ratne dimenzije haosa i nasilja preselio u ništa manji haos sveta kriminala, u kome takođe caruju moralno posrnuće, dezorijentisanost, ravnodušnost i apatija. On je lokalni sitni kriminalac, zelenaš kome ne polazi za rukom da povrati samopoštovanje i kontrolu nad životom. I kako to obično biva u životu, kad ti ne kontrolišeš njega, on se poigrava sa tobom. Tako se i taj nesrećni Kožni lepo provodi u svojoj životnoj suvomrazici.
I pored velikog broja uloga i zapažene karijere, vi kao da bežite od popularnosti. Zašto?
- Zato što me nervira preeksponiranost u ovim našim životnim okolnostima! Pitam se uvek šta to meni znači? Da li mi to pomaže ili odmaže? Kad izađem iz pozorišta najviše bih voleo da se stopim sa masom i nestanem, jer posle toliko godina bavljenja ovim poslom shvatio sam da više vremena provodim na sceni nego na ulici, kod kuće, ili na nekom drugom privatnom mestu. Čini mi se da sam postao dostupan svima osim sebi! Možda zvuči sebično, ali ne vidim ništa dobro u medijskoj popularnosti. Danas ima toliko raznovrsnih karijera i ljudi koji su pod medijskom pažnjom da ja sigurno ne nedostajem nikome u tom fokusu. Nije lažna skromnost, prenemaganje ili uskogrudost, ja zaista mislim da sam odgovoran da besprekorno radim svoj posao i da oko toga ne pravim veliku buku. To je svesna odluka, da se radna etika stavi ispred pretenciozne ispraznosti.
A
Moja klasa je najjača
Diplomirali ste na čuvenoj prvoj klasi Vladimira Jevtovića, zajedno sa Bjelom, Mandom, Žikom Todorovićem, Vesnom Trivalić... Kako komentarišete tvrdnje da vaša klasa vlada domaćom kinematografijom?
- Pre bih rekao da služimo sceni, a ne da vladamo! Istina je da je to veoma značajna generacija glumaca. Bili smo prva klasa dr Vladimira Jevtovića i po mnogo čemu specifični u odnosu na druge klase. Viđamo se različitim povodima i među nama nema nesporazuma. Jedino čega se sećam iz vremena kad smo studirali glumu na FDU su lepe stvari. Ne mogu ni na silu da se setim makar jedne neprijatnosti. Sećam se samo pozitivne energije, koja nas je krasila i dala pečat celoj klasi.
Vašoj supruzi Olgi Odanović uloga Zlatane u seriji „Selo gori" donela je veliku popularnost.- Olga je dosta igrala u pozorištu, mnogo više nego na televiziji i filmu. Spletom okolnosti dogodilo se da je Radoš pozove i ponudi joj veliku ulogu u serijalu, ali bitan je bio i Olgin glumački dar i dobra glumačka podela. Svakako da je akcenat na odličnom tekstu i režiji!
Znači li to da je rola na televiziji značajnija od onih u pozorištu?
- U pozorištu možeš da igraš 40 godina, a da te vidi manje ljudi nego za jedno veče na TV-u. Posebno kad je reč o popularnoj seriji kakva je „Selo gori". To svakako ne umanjuje značaj glumačkog angažmana na pozorišnoj sceni, ali činjenica je da nema medijske popularnosti bez TV-a. Naravno, glumac nije u poziciji da bira već da ga biraju, bez obzira na to koliko je darovit i dobar, na kraju sve zavisi od reditelja ili producenta. Ako si darovit, vredan i dobar, ne mora da znači da ćeš biti angažovan i uspešan. Mnogo toga zavisi od spleta različitih okolnosti.
Vaš sin Jakov studira produkciju na FDU. Jeste li mu branili da se opredeli za nesiguran glumački poziv?
- Nikada mu nisam branio da se bavi glumom. Jaša je ljubitelj scenske umetnosti, redovno prati pozorišna i filmska dešavanja. Pažljivo je od malena slušao, video i razumeo sve ono značajno o glumačkom pozivu, pa je u svoju korist odmerio dobre i loše strane glume i opredelio se za produkciju. Ćerka Lenka je u sedmom razredu osnovne škole i nije zainteresovana za glumu, bar zasad. Šta će biti za nekoliko godina, bog zna.
Glumci kod nas često snimaju reklame. Ima li tu nekih drugih motiva osim novca?
- Nisam se često pojavljivao u reklamnim spotovima. To ne znači da sam odbijao ponude, već da sam radio onoliko koliko su me pozivali. Ne znam šta bi to osim novca moglo da me motiviše da prihvatim učešće u reklami. Istina, nije sve u parama, ima nešto i u robi...
N. MILENKOVIĆ
PRESS
INTERVJU,Dragan Petrović Pele, glumac
Užasavam se popularnosti!
Kad završim glumački zadatak najviše bih voleo da se stopim sa masom i nestanem l U pozorištu možeš da igraš 40 godina, a da te vidi manje ljudi nego za jedno veče na TV-u. Drago mi je što u ,Selo gori, igram sa suprugom Olgom Odanović
1
Glumac Dragan Petrović, koji je u karijeri ostvario više od 50 filmskih i TV uloga, odigraće značajnu rolu u nastavku serijala „Selo gori, a baba se češlja". U intervjuu za Press Pele kaže da ne želi da bude popularan jer u tome ne vidi ništa dobro i otkriva kakvu mu je ulogu namenio Radoš Bajić u nastavku sage o srpskom selu.
- Igram Kožnog, ratnog veterana koji se „snalazi" u tranzicionim uslovima. Kožni se iz ratne dimenzije haosa i nasilja preselio u ništa manji haos sveta kriminala, u kome takođe caruju moralno posrnuće, dezorijentisanost, ravnodušnost i apatija. On je lokalni sitni kriminalac, zelenaš kome ne polazi za rukom da povrati samopoštovanje i kontrolu nad životom. I kako to obično biva u životu, kad ti ne kontrolišeš njega, on se poigrava sa tobom. Tako se i taj nesrećni Kožni lepo provodi u svojoj životnoj suvomrazici.
I pored velikog broja uloga i zapažene karijere, vi kao da bežite od popularnosti. Zašto?
- Zato što me nervira preeksponiranost u ovim našim životnim okolnostima! Pitam se uvek šta to meni znači? Da li mi to pomaže ili odmaže? Kad izađem iz pozorišta najviše bih voleo da se stopim sa masom i nestanem, jer posle toliko godina bavljenja ovim poslom shvatio sam da više vremena provodim na sceni nego na ulici, kod kuće, ili na nekom drugom privatnom mestu. Čini mi se da sam postao dostupan svima osim sebi! Možda zvuči sebično, ali ne vidim ništa dobro u medijskoj popularnosti. Danas ima toliko raznovrsnih karijera i ljudi koji su pod medijskom pažnjom da ja sigurno ne nedostajem nikome u tom fokusu. Nije lažna skromnost, prenemaganje ili uskogrudost, ja zaista mislim da sam odgovoran da besprekorno radim svoj posao i da oko toga ne pravim veliku buku. To je svesna odluka, da se radna etika stavi ispred pretenciozne ispraznosti.
A
Moja klasa je najjača
Diplomirali ste na čuvenoj prvoj klasi Vladimira Jevtovića, zajedno sa Bjelom, Mandom, Žikom Todorovićem, Vesnom Trivalić... Kako komentarišete tvrdnje da vaša klasa vlada domaćom kinematografijom?
- Pre bih rekao da služimo sceni, a ne da vladamo! Istina je da je to veoma značajna generacija glumaca. Bili smo prva klasa dr Vladimira Jevtovića i po mnogo čemu specifični u odnosu na druge klase. Viđamo se različitim povodima i među nama nema nesporazuma. Jedino čega se sećam iz vremena kad smo studirali glumu na FDU su lepe stvari. Ne mogu ni na silu da se setim makar jedne neprijatnosti. Sećam se samo pozitivne energije, koja nas je krasila i dala pečat celoj klasi.
Vašoj supruzi Olgi Odanović uloga Zlatane u seriji „Selo gori" donela je veliku popularnost.- Olga je dosta igrala u pozorištu, mnogo više nego na televiziji i filmu. Spletom okolnosti dogodilo se da je Radoš pozove i ponudi joj veliku ulogu u serijalu, ali bitan je bio i Olgin glumački dar i dobra glumačka podela. Svakako da je akcenat na odličnom tekstu i režiji!
Znači li to da je rola na televiziji značajnija od onih u pozorištu?
- U pozorištu možeš da igraš 40 godina, a da te vidi manje ljudi nego za jedno veče na TV-u. Posebno kad je reč o popularnoj seriji kakva je „Selo gori". To svakako ne umanjuje značaj glumačkog angažmana na pozorišnoj sceni, ali činjenica je da nema medijske popularnosti bez TV-a. Naravno, glumac nije u poziciji da bira već da ga biraju, bez obzira na to koliko je darovit i dobar, na kraju sve zavisi od reditelja ili producenta. Ako si darovit, vredan i dobar, ne mora da znači da ćeš biti angažovan i uspešan. Mnogo toga zavisi od spleta različitih okolnosti.
Vaš sin Jakov studira produkciju na FDU. Jeste li mu branili da se opredeli za nesiguran glumački poziv?
- Nikada mu nisam branio da se bavi glumom. Jaša je ljubitelj scenske umetnosti, redovno prati pozorišna i filmska dešavanja. Pažljivo je od malena slušao, video i razumeo sve ono značajno o glumačkom pozivu, pa je u svoju korist odmerio dobre i loše strane glume i opredelio se za produkciju. Ćerka Lenka je u sedmom razredu osnovne škole i nije zainteresovana za glumu, bar zasad. Šta će biti za nekoliko godina, bog zna.
Glumci kod nas često snimaju reklame. Ima li tu nekih drugih motiva osim novca?
- Nisam se često pojavljivao u reklamnim spotovima. To ne znači da sam odbijao ponude, već da sam radio onoliko koliko su me pozivali. Ne znam šta bi to osim novca moglo da me motiviše da prihvatim učešće u reklami. Istina, nije sve u parama, ima nešto i u robi...
N. MILENKOVIĆ