Uz Telekom i fikus bendžamin

[sendi]

Uz Telekom i fikus bendžamin

Besparica, korupcija i eventualno negativno rešenje antimonopolske komisije u paketu sa čak tri monopola -neprihvatljivi za Telekom „Austrija”

Država mora ponovo da se preračunava Foto L. Adrović



Ovaj paket sigurno ne biste prihvatili. Ovim rečima se u reklami svojim korisnicima obraća „Vip mobajl“, preko koga u Srbiji posluje Telekom „Austrija”, kad mladi bračni par ne želi da uzme stan pod kiriju, jer u paketu dolaze i mačor Mićko, fikus bendžamin i deda. Ako kupovinom 51 odsto Telekoma „Srbija” ova austrijska kompanija kupuje najmanje tri monopola, zašto je onda ovakav paket za kupca po ceni od 1,4 milijarde evra neprihvatljiv.
– Kriza je u ovom slučaju naš fikus bendžamin – kažu ekonomisti, jer je i vrapcima na grani jasno da su našoj državi neophodne pare jer je planirani jaz između prihoda i rashoda ove godine oko 1,5 milijardi evra. A kad kad kupac zna da prodavcu gori pod nogama onda i kilo zlata i kilo brašna može da košta isto, kaže konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija.
Kako kaže Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, velikom broju stranih investitora prilikom kupovine ovdašnjih preduzeća država uvali po nekoliko fikusa bendžamina.
– Tako smo NIS prodali Rusima kao profitabilnu kompaniju, da bi se ispostavilo da smo im u vlasništvo preneli gubitke. U slučaju Telekoma „Austrija” fikus bendžamin može da bude i rešenje Komisije za zaštitu konkurencije kojim se ne dozvoljava spajanje VIP-a i MTS-a, ili eventualna kazna za monopol nakon preuzimanja. I šta ako se sutra pojave neki pomahnitali sindikati sa raznoraznim zahtevima – kaže Stevanović.
Naši sagovornici se ipak slažu u jednom. Svakome ko posluje na tržištu Srbije ne gine fikus bendžamin zvani – korupcija. Šalu na stranu, Dijana Marković-Bajalović, bivša predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, smatra da, hteo – ne hteo, Telekom „Austrija” nikako ne bi smeo da dobije bezuslovnu dozvolu za preuzimanje 51 odsto akcija Telekoma „Srbija”. Dodaje i to da bi trebalo debelo razmisliti da li Komisija za zaštitu konkurencije može u ovom slučaju austrijskoj kompaniji da izda i uslovnu ponudu za preuzimanje. Prema njenim rečima, procentualno gledano, spajanjem „Vip mobajla” i MTS-a tržišno učešće integrisanog operatera bilo bi značajno. Prve procene pokazuju da bi po kriterijumu prihoda od ove delatnosti to iznosilo 60, a po broju pretplatnika oko 70 odsto tržišta.
– Čini mi se da je monopol u infrastrukturi koji bi Telekom „Austrija” dobio kupovinom Telekoma „Srbija” bio najopasniji i preko njega bi mogao da zloupotrebljava dominantan položaj u fiksnoj i mobilnoj telefoniji, ali i na tržištu Interneta – smatra Dijana Marković-Bajalović.
Podsećanja radi, Komisija za zaštiti konkurencije na zahtev Telekoma „Austrija” trenutno vodi ispitni postupak, pa se očekuje da do kraja maja bude jasno da li će koncentracija na tržištu biti – dozvoljena, nedozvoljena, ili možda uslovna. Sa druge strane, Telekom „Austrija” sve vereme ne krije da je njihova ponuda uslovna i da zavisi od toga da li će im antimonopolska komisija izdati dozvolu o koncentraciji. Zbog toga i nude više od 950 miliona evra, iako je minimalna cena koju je naša vlada tražila bila 1,4 milijarde evra.
I Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, slaže se sa bivšom predsednicom Komisije za zaštitu konkurencije da je monopol u infrastrukturi najopasniji.
– Zato se meni ova priča oko monopola u mobilnoj telefoniji čini kao bacanje prašine u oči – ocenjuje on.
Danijelu Cvjetićaninu, profesoru na univerzitetu Singidunum, čini se da su monopoli stranih firmi u Srbiji izgleda dozvoljeni. Problem je samo kad domaće kompanije zloupotrebljavaju dominantan položaj, dodaje ironično.
– Evo, priča li iko sada da belgijski „Delez”, koji je kupio „Delta Maksi”, ima dominantan položaj. Da vidimo šta će Komisija njima da kaže – pita se Cvjetićanin.
Puka nužda kroji cenu „Telekoma”, smatra Danilo Šuković, direktor Centa za ekonomska istraživanja u Institutu društvenih nauka.
– Država iz svega ovog pokušava da se izvuče tako što će pošto-poto prodati „Telekom”. Sada vidimo da će se ova kompanija ipak prodati po svaku cenu. Svi znaju da nam je gotovina preko potrebna – kaže Šuković i dodaje da je to najbolje objašnjenje zašto je interesovanje na tenderu bilo tako malo, a cena niža od očekivane.


Politika

 

[sendi]

Ako ne proda „Telekom”, država mora da se zadužuje

Ako ne proda „Telekom”, država mora da se zadužuje

Vladimir Vučković



Ako se „Telekom” ne proda, iz ugla budžeta, država će i dalje morati da se zadužuje na domaćem, a moguće i na stranom tržištu, rekao je dr Vladimir Vučković, urednik časopisa „Makroekonomske analize i trendovi” beogradskog Ekonomskog instituta. Na jučerašnjem predstavljanju novog broja ovog časopisa Vučković je rekao da ako „Telekom” bude prodat onda jedan deo izvora budžetskog zaduživanja može da se zameni novcem od prodaje tog telekomunikacionog preduzeća. Koliki će taj deo biti pitanje je, kako je rekao, procene. – Drugo je pitanje šta bi bilo bolje da se radi sa tim novcem. Mislim da bi predlog, koji se čuo od ekonomista, da se vrate spoljni dugovi, bio najdelotvorniji – dodao je Vučković.
Vučković smatra da nije dobra neizvesnost i produžavanje rokova za prodaju „Telekoma” „jer to nije dobra poruka za buduće privatizacije”.
– Ako država dozvoljava stalno prolongiranje rokova, to unosi dozu neozbiljnosti i ne govori o čvrstom okviru za neke buduće pregovore i privatizacije – ukazao je Vučković.
Predsednik Upravnog odbora Ekonomskog instituta Aleksandar Vlahović smatra da je država sasvim racionalno postupila u slučaju prodaje „Telekoma” poštujući kriterijume koje je sama definisala, a to znači da konačna ponuda ne sme biti manja od definisane vrednosti.
Ekonomski analitičar Mahmud Bušatlija mišljenja je da bilo koji novac koji bi se dobio od prodaje „Telekoma” ne može opravdati činjenicu da se prodajom te kompanije prodaju dva monopola i utvrđuje treći.
– Prvi monopol je fiksna telefonija koja je u „Telekomu” zastupljena sa 98 odsto, dok je drugi prikriven, i to je monopol na infrastrukturu koja onemogućava bilo kakav prilaz ostalim učesnicima u fiksnoj telefoniji – objasnio je Bušatlija i dodao da je velika opasnost da nikad nećemo imati normalno regulisan prostor telekomunikacija. Treći monopol je, smatra on, jasno definisan zahtev ponuđača da će dati 150 miliona evra da mu se utvrdi monopol i u mobilnoj telefoniji. – To je apsolutno suprotno sa bilo kakvim tržišnim mehanizmima. Kolika god bila korist od prodaje „Telekoma” u finansijskom smislu, na duži i srednji rok vrlo će se loše odraziti na privređivanje i percepciju investiranja u Srbiju i najverovatnije će nas dovesti i u raskorak sa evropskim normama i institucijama – ukazao je Bušatlija.
Na opasku Bušatlije da je prodaja „Telekoma” loš potez, jer se prodaje monopol, Aleksandar Vlahović je rekao da pitanje monopola i njegovo sprečavanje u razvijenim državama regulišu regulatorna tela.


Politika