Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Uvozićemo struju kao devedesetih
Beograd - Ono što se desilo Srbiji prošle zime u oblasti gasa moglo bi da se narednih godina ponovi, i drastičnije, u snabdevanju električnom energijom.
Potrošnja struje raste, cena ne može da obezbedi investicije i racionalnije trošenje, a gradnja novih elektrana kasni. To neminovno vodi ka sve većoj potrošnji od proizvodnje i uvozu kao jedinom rešenju. Da li će nas to koštati samo u skupom uvozu ili i u nestabilnom snabdevanju, ostaje da se vidi.
Srbiji bi narednih godina, do početka rada prve novoizgrađene elektrane, najranije oko 2012. godine, u inostranstvu mogla da kupuje skoro istu količinu električne energije kao 2001. godine. Tada je veliki uvoz bio „opravdan“ jer je elektroenergetski sistem bio na izdisaju zbog raubovanja za vreme vladavine Slobodana Miloševića.
Uvoz je poslednjih godina njegove vlasti iznosio 2-3 milijarde kilovat-sati. Sada Srbija godišnje iz inostranstva obezbedi oko 1,5 milijardi kilovat-sati – komercijalni uvoz 600-700 miliona, u zavisnosti od hidrologije i rada hidroelektrana (HE), a ostalo iz HE „Piva“, koja je u Crnoj Gori, ali EPS njome upravlja. Očekuje se, međutim, prema procenama Elektroprivrede, da u narednim godinama manjak premaši dve milijarde kilovat-sati.
Ovaj manjak nije ništa neočekivano i viđen je i u Strategiji razvoja energetike do 2015, gde se navodi da je potrebna nova elektrana na lignit s proizvodnjom od najmanje 4,8 milijardi kilovat-sati, „kako bi se bez značajnog uvoza obezbedila sigurnost i redovnost snabdevanja“. Ova elektrana, prema Strategiji, trebalo je da proradi 2011-2012. godine. Ali, prema poslednjim najavama EPS-a, to se neće desiti.
Prvi blok novoizgrađene „Kolubare B“ očekuje se na mreži 2014, drugi 2015, a još jedan blok u Termoelektrani „Nikola Tesla B“ (TENT) tek 2016. godine. Povećanje proizvodnje struje EPS može da očekuje 2012. godine sa završetkom modernizacije Termoelektrane-toplane „Novi Sad“ ali to će biti nedovoljno.
Zašto Strategija nije ispoštovana? Prvo nije jasno zašto je usvojena juna 2005. godine, a Program njenog ostvarivanja donet tek januara 2007. Tri tendera – za „Kolubaru B“, treći blok u TENT-u B i modernizaciju TE - TO, raspisana su sredinom prošle godine, ali tek pošto su čamili u fiokama Vlade Srbije više od 14 meseci.
Inače, Srbija već 20 godina nije izgradila nijednu elektranu. Već dugo postoje planovi za završetak „Kolubare B“, sa dva bloka po 350 megavata, i izgradnju trećeg bloka u TENT-u B, snage 700 megavata.
Slobodan Ružić, bivši zamenik ministra energetike i konsultant, kaže da su procene EPS-a o uvozu narednih godina „katastrofalna prognoza“. On se nada da se neće obistiniti.
Stanje pogona Elektroprivrede, prema njegovim rečima, bolje je nego u vreme Miloševića, ali problem može da napravi rast potrošnje, sušna godina, koja bi smanjila proizvodnju domaćih elektrana, i nedovoljna energetska efikasnost odnosno štednja.
Gasovod i štednja
Procene EPS i stranih konsultanata pokazuju da se do 2018. godine očekuje rast potrošnje struje od 1-3,2 odsto, neke druge prognoze govore o rastu od osam odsto do 2012. Potrošnja će se, prema proceni EPS-a, povećavati jedan odsto ukoliko se bude povećala energetska efikasnost i priključivanje domaćinstava i privrede na gas i daljinsko grejanje. Srbija ima potencijal u energetskoj efikasnosti, ali s ovakvom cenom struje (sada je 4,5 evrocenta, a 2015. bi trebalo da bude 10,3) neće moći da ga iskoristi jer nema štednje bez realnije cene struje.
Cena struje
prema pravilima Agencije za energetiku, EPS ove godine ima pravo na poskupljenje od 37 odsto; EPS traži dva poskupljenje od po 10 odsto, 1. januara i 1. jula; i sa ovih 20 odsto cena bi dostigla 5,3 evrocenta što je manje od 5,9 kolika je bila cena nakon poslednjeg poskupljenja avgusta 2008. godine.
Izvor: B92
Beograd - Ono što se desilo Srbiji prošle zime u oblasti gasa moglo bi da se narednih godina ponovi, i drastičnije, u snabdevanju električnom energijom.
Potrošnja struje raste, cena ne može da obezbedi investicije i racionalnije trošenje, a gradnja novih elektrana kasni. To neminovno vodi ka sve većoj potrošnji od proizvodnje i uvozu kao jedinom rešenju. Da li će nas to koštati samo u skupom uvozu ili i u nestabilnom snabdevanju, ostaje da se vidi.
Srbiji bi narednih godina, do početka rada prve novoizgrađene elektrane, najranije oko 2012. godine, u inostranstvu mogla da kupuje skoro istu količinu električne energije kao 2001. godine. Tada je veliki uvoz bio „opravdan“ jer je elektroenergetski sistem bio na izdisaju zbog raubovanja za vreme vladavine Slobodana Miloševića.
Uvoz je poslednjih godina njegove vlasti iznosio 2-3 milijarde kilovat-sati. Sada Srbija godišnje iz inostranstva obezbedi oko 1,5 milijardi kilovat-sati – komercijalni uvoz 600-700 miliona, u zavisnosti od hidrologije i rada hidroelektrana (HE), a ostalo iz HE „Piva“, koja je u Crnoj Gori, ali EPS njome upravlja. Očekuje se, međutim, prema procenama Elektroprivrede, da u narednim godinama manjak premaši dve milijarde kilovat-sati.
Ovaj manjak nije ništa neočekivano i viđen je i u Strategiji razvoja energetike do 2015, gde se navodi da je potrebna nova elektrana na lignit s proizvodnjom od najmanje 4,8 milijardi kilovat-sati, „kako bi se bez značajnog uvoza obezbedila sigurnost i redovnost snabdevanja“. Ova elektrana, prema Strategiji, trebalo je da proradi 2011-2012. godine. Ali, prema poslednjim najavama EPS-a, to se neće desiti.
Prvi blok novoizgrađene „Kolubare B“ očekuje se na mreži 2014, drugi 2015, a još jedan blok u Termoelektrani „Nikola Tesla B“ (TENT) tek 2016. godine. Povećanje proizvodnje struje EPS može da očekuje 2012. godine sa završetkom modernizacije Termoelektrane-toplane „Novi Sad“ ali to će biti nedovoljno.
Zašto Strategija nije ispoštovana? Prvo nije jasno zašto je usvojena juna 2005. godine, a Program njenog ostvarivanja donet tek januara 2007. Tri tendera – za „Kolubaru B“, treći blok u TENT-u B i modernizaciju TE - TO, raspisana su sredinom prošle godine, ali tek pošto su čamili u fiokama Vlade Srbije više od 14 meseci.
Inače, Srbija već 20 godina nije izgradila nijednu elektranu. Već dugo postoje planovi za završetak „Kolubare B“, sa dva bloka po 350 megavata, i izgradnju trećeg bloka u TENT-u B, snage 700 megavata.
Slobodan Ružić, bivši zamenik ministra energetike i konsultant, kaže da su procene EPS-a o uvozu narednih godina „katastrofalna prognoza“. On se nada da se neće obistiniti.
Stanje pogona Elektroprivrede, prema njegovim rečima, bolje je nego u vreme Miloševića, ali problem može da napravi rast potrošnje, sušna godina, koja bi smanjila proizvodnju domaćih elektrana, i nedovoljna energetska efikasnost odnosno štednja.
Gasovod i štednja
Procene EPS i stranih konsultanata pokazuju da se do 2018. godine očekuje rast potrošnje struje od 1-3,2 odsto, neke druge prognoze govore o rastu od osam odsto do 2012. Potrošnja će se, prema proceni EPS-a, povećavati jedan odsto ukoliko se bude povećala energetska efikasnost i priključivanje domaćinstava i privrede na gas i daljinsko grejanje. Srbija ima potencijal u energetskoj efikasnosti, ali s ovakvom cenom struje (sada je 4,5 evrocenta, a 2015. bi trebalo da bude 10,3) neće moći da ga iskoristi jer nema štednje bez realnije cene struje.
Cena struje
prema pravilima Agencije za energetiku, EPS ove godine ima pravo na poskupljenje od 37 odsto; EPS traži dva poskupljenje od po 10 odsto, 1. januara i 1. jula; i sa ovih 20 odsto cena bi dostigla 5,3 evrocenta što je manje od 5,9 kolika je bila cena nakon poslednjeg poskupljenja avgusta 2008. godine.
Izvor: B92