- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Uvoz neće dići cene
Izvor:
Novosti.rs
U Privrednoj komori tvrde da nema razloga za veće poskupljenje namirnica. Oporavak domaće plasteničke proizvodnja pomoći će država, kažu u PKCG.
PODGORICA - Često plasirana informacija minulih dana da će Crna Gora povećati uvoz hrane, te da će zbog nedavnih vremenskih neprilika doći do drastičnog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda - uplašila je građane.
I dok iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača saopštavaju da su takve posledice neminovne, sa adresa nadležnih stižu reči nade da se to, ipak, neće desiti. Koje su od ovih najava realne, najbolje će ilustrovati podaci o tome koliko je do sada izdvajano za uvoz hrane, iz kojih zemalja smo uvozili i mogu li se obistiniti nepovoljne najave.
U Privrednoj komori, koja vodi vrlo preciznu statistiku, kažu da je Crna Gora prošle godine na uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda potrošila 439 miliona evra, ili osam odsto više nego 2010.
Tvrde da povećan uvoz voća, povrća, mleka, sira, jaja, šećera, sladoleda i gaziranih pića nije posledica povećane tražnje zbog dobrih turističkih sezona, a cene su više zbog poremećaja na tržištima sa kojih Crna Gora uvozi prehrambene proizvode.
- Radi se o pšenici, brašnu, stočnoj hrani, šećeru, ulju, kafi... Primera radi, cena pšenice prošle godine u odnosu na 2010. povećana je za 55 odsto, kukuruza za 31, brašna za 42 procenta, šećera i ulja za više od 31 odsto, a kafe za 32 procenta. Zbog toga su povećana i izdvajanja u apsolutnom iznosu, na primer za pšenicu za 31 milion evra u odnosu na godinu ranije, a izdvajanja za ostale proizvode 23 miliona - saopštila nam je Lidija Rmuš, sekretar Odbora za poljoprivrednu, prehrambenu i duvansku industriju u Privrednoj komori.
U tom periodu povećan je i uvoz voća i povrća, pre svega krompira, smrznutog povrća, jabuka, grožđa, narandži i mandarina. I kod ovih proizvoda zabeležen je rast cena.
- Jasno je da je Crna Gora uvozno zavisna jer ne proizvodi osnovne poljoprivredne proizvode, poput pšenice, šećera, ulja, kukuruza... Zato bi trebalo da koristi svoje prednosti, da poveća proizvodnju voća i povrća, što bi doprinelo rastu izvoza - ocenila je Lidija Rmuš.
Ona je prokomentarisala i aktuelne najave o povećanju cena poljoprivrednih proizvoda. Kaže da je činjenica da su poljoprivredni proizvođači, naročito vlasnici plastenika, pretrpeli štetu zbog nedavnog nevremena.
- Međutim, plastenička proizvodnja je pod budnim okom države. Analiza je u toku, a i nastoji se da se sve vrati u normalu. Mora se napomenuti i da je za proizvodnju u plastenicima važno da bude dosta sunca, a više temperature ohrabruju da će se stanje u narednom periodu poboljšati i da će biti dostignut nivo proizvodnje koji će usloviti stabilizaciju na tržištu i vraćanje cena na stari nivo - optimistična je predstavnica Privredne komore.
U Ministarstvu poljoprivrede ne očekuju drastično povećanje cena proizvoda ili veći uvoz od uobičajenog.
- Tu tvrdnju temeljim na činjenici da ugroženost proizvodnje zbog nevremena nije tolikog obima da bi uticala na poremećaj u unutrašnjem tržištu. Što se tiče obima uvoza, desio se u "špicu" od dva do tri dana, kada smo imali jako nevreme. Zato je naša procena da neće biti u narednom periodu značajnijeg povećanja cena prehrambenih proizvoda - prokomentarisao je Branko Bulatović, pomoćnik ministra poljoprivrede.
On je ponovio da su minulih 15 dana stradali plastenici koji nisu rađeni po utvrđenim standardima, te da će Ministarstvo nadoknaditi štetu, pre svega kroz pomoć u nabavci folije.
- Količine koje su bile planirane da se plasiraju iz tih plastenika su na nivou od 1.200 tona. Smatramo da će u nekom trenutku možda biti potreban malo veći uvoz, što će neutralisati posledice nevremena i šteta koje su pričinjene - kazao je Bulatović.
Izvor:
Novosti.rs
U Privrednoj komori tvrde da nema razloga za veće poskupljenje namirnica. Oporavak domaće plasteničke proizvodnja pomoći će država, kažu u PKCG.
PODGORICA - Često plasirana informacija minulih dana da će Crna Gora povećati uvoz hrane, te da će zbog nedavnih vremenskih neprilika doći do drastičnog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda - uplašila je građane.
I dok iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača saopštavaju da su takve posledice neminovne, sa adresa nadležnih stižu reči nade da se to, ipak, neće desiti. Koje su od ovih najava realne, najbolje će ilustrovati podaci o tome koliko je do sada izdvajano za uvoz hrane, iz kojih zemalja smo uvozili i mogu li se obistiniti nepovoljne najave.
U Privrednoj komori, koja vodi vrlo preciznu statistiku, kažu da je Crna Gora prošle godine na uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda potrošila 439 miliona evra, ili osam odsto više nego 2010.
Tvrde da povećan uvoz voća, povrća, mleka, sira, jaja, šećera, sladoleda i gaziranih pića nije posledica povećane tražnje zbog dobrih turističkih sezona, a cene su više zbog poremećaja na tržištima sa kojih Crna Gora uvozi prehrambene proizvode.
- Radi se o pšenici, brašnu, stočnoj hrani, šećeru, ulju, kafi... Primera radi, cena pšenice prošle godine u odnosu na 2010. povećana je za 55 odsto, kukuruza za 31, brašna za 42 procenta, šećera i ulja za više od 31 odsto, a kafe za 32 procenta. Zbog toga su povećana i izdvajanja u apsolutnom iznosu, na primer za pšenicu za 31 milion evra u odnosu na godinu ranije, a izdvajanja za ostale proizvode 23 miliona - saopštila nam je Lidija Rmuš, sekretar Odbora za poljoprivrednu, prehrambenu i duvansku industriju u Privrednoj komori.
U tom periodu povećan je i uvoz voća i povrća, pre svega krompira, smrznutog povrća, jabuka, grožđa, narandži i mandarina. I kod ovih proizvoda zabeležen je rast cena.
- Jasno je da je Crna Gora uvozno zavisna jer ne proizvodi osnovne poljoprivredne proizvode, poput pšenice, šećera, ulja, kukuruza... Zato bi trebalo da koristi svoje prednosti, da poveća proizvodnju voća i povrća, što bi doprinelo rastu izvoza - ocenila je Lidija Rmuš.
Ona je prokomentarisala i aktuelne najave o povećanju cena poljoprivrednih proizvoda. Kaže da je činjenica da su poljoprivredni proizvođači, naročito vlasnici plastenika, pretrpeli štetu zbog nedavnog nevremena.
- Međutim, plastenička proizvodnja je pod budnim okom države. Analiza je u toku, a i nastoji se da se sve vrati u normalu. Mora se napomenuti i da je za proizvodnju u plastenicima važno da bude dosta sunca, a više temperature ohrabruju da će se stanje u narednom periodu poboljšati i da će biti dostignut nivo proizvodnje koji će usloviti stabilizaciju na tržištu i vraćanje cena na stari nivo - optimistična je predstavnica Privredne komore.
U Ministarstvu poljoprivrede ne očekuju drastično povećanje cena proizvoda ili veći uvoz od uobičajenog.
- Tu tvrdnju temeljim na činjenici da ugroženost proizvodnje zbog nevremena nije tolikog obima da bi uticala na poremećaj u unutrašnjem tržištu. Što se tiče obima uvoza, desio se u "špicu" od dva do tri dana, kada smo imali jako nevreme. Zato je naša procena da neće biti u narednom periodu značajnijeg povećanja cena prehrambenih proizvoda - prokomentarisao je Branko Bulatović, pomoćnik ministra poljoprivrede.
On je ponovio da su minulih 15 dana stradali plastenici koji nisu rađeni po utvrđenim standardima, te da će Ministarstvo nadoknaditi štetu, pre svega kroz pomoć u nabavci folije.
- Količine koje su bile planirane da se plasiraju iz tih plastenika su na nivou od 1.200 tona. Smatramo da će u nekom trenutku možda biti potreban malo veći uvoz, što će neutralisati posledice nevremena i šteta koje su pričinjene - kazao je Bulatović.