LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Uverenje da si živ, pa penzioni ček
[/h] Izvor: Politika
Beograd -- Čim račun za penziju miruje pola godine banka automatski obaveštava fond da pokrene postupak za utvrđivanje statusa korisnika.
Penzioneri kojima je ovih dana Fond penzijskog i invalidskog osiguranje zatražio da dostave uverenje da su živi, treba to što pre da urade kako bi im penzije nesmetano stigle.
To se odnosi kako na penzionere koji su deo radnog staža ostvarili radeći u nekoj od bivših jugoslovenskih republika, a danas žive u Srbiji, ili obrnuto, tako i na najstarije koji duže od šest meseci nisu podizali novac sa računa, a pri tom nisu prijavili drugu adresu boravka.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Fond PIO ima potpisane ugovore sa svim poslovnim bankama kojim se obavezuju da dva puta godišnje (u martu i septembru) obaveste fond o korisnicima penzija koji ne podižu novac s tekućih računa najmanje šest meseci. Banke se takođe obavezuju da jednom godišnje (u septembru) obaveste fond o korisnicima penzija koji su dali ovlašćenja drugim licima da raspolažu novcem na njihovom tekućem računu i koji u prethodnih 12 meseci nisu nijednom lično podigli sredstva sa svojih računa, naglašava Jovanovićeva.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Milena Jovanović, pomoćnik direktora Fonda PIO, pojašnjava da je Zakonom o PIO utvrđeno da je korisnik penzije i novčane naknade dužan da na zahtev fonda dostavi uverenje o životu, ukoliko banka u postupku kontrole utvrdi da u proteklih pola godine nije bilo prometa na računu onog ko penziju prima o čemu obaveštava fond.
U takvim slučajevima potrebno je, kaže, pokrenuti postupak za utvrđivanje statusa korisnika prava.
"Korisnik treba u roku od 15 dana od dana prijema uverenja o životu da popuni, overi (kod fonda, suda, opštine) i dostavi obrazac fondu. Ukoliko je penzioner nepokretan i ne može da dođe lično, to u njegovo ime može da učini drugo lice, pri čemu mora obavezno na uvid da dostavi ličnu kartu ili pasoš i izveštaj izabranog lekara (sa potpisom ili faksimilom i pečatom) o tome da je korisnik nepokretan i da taj izveštaj nije stariji od dva dana", objašnjava Jovanovićeva.
Kako se ne bi dogodilo da je pravi vlasnik penzije u međuvremenu preminuo, a da fond o tome nije obavešten, pa je to razlog zbog kog godinu dana nije lično došao po penziju, od osiguranika se traži da dostavi uverenje o životu.
Upitana da li u evidenciji penzijskog fonda imaju podatak koliko je ovlašćenih lica u proteklih godinu dana zloupotrebilo ovo pravo i nastavilo da u ime pokojnika prima penziju, Jovanovićeva kaže da nemaju takvu evidenciju, ali da to nije redak slučaj.
"Dogodi se da penzijski fond sazna da je neko lice preminulo tek pošto neko dođe da naplati pogrebne troškove. U situaciji kada neko izbegne da naplati ove troškove, već nastavi da prima penziju za ovlašćeno lice, fond u nekom trenutku mora da proveri zašto penzioner sam ne podiže penziju nego to za njego neko radi duže od godinu dana", ističe ona.
Jovanovićeva navodi primer od pre par godina kada je jedna 96-godišnja gospođa otišla u Španiju i ostala duže od godinu dana, a da pri tom fondu nije prijavila promenu adrese, odnosno da će toliko odsustvovati. Da bi opet dobila penziju bilo je potrebno da dostavi uverenje o životu.
U situacijama kad se otkrije da je neko podizao novac za pokojnika, ceo slučaj ide na sud i to tako što se traži da se novac vrati, objašnjava Jovanovićeva.
[/h] Izvor: Politika
Beograd -- Čim račun za penziju miruje pola godine banka automatski obaveštava fond da pokrene postupak za utvrđivanje statusa korisnika.
To se odnosi kako na penzionere koji su deo radnog staža ostvarili radeći u nekoj od bivših jugoslovenskih republika, a danas žive u Srbiji, ili obrnuto, tako i na najstarije koji duže od šest meseci nisu podizali novac sa računa, a pri tom nisu prijavili drugu adresu boravka.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Fond PIO ima potpisane ugovore sa svim poslovnim bankama kojim se obavezuju da dva puta godišnje (u martu i septembru) obaveste fond o korisnicima penzija koji ne podižu novac s tekućih računa najmanje šest meseci. Banke se takođe obavezuju da jednom godišnje (u septembru) obaveste fond o korisnicima penzija koji su dali ovlašćenja drugim licima da raspolažu novcem na njihovom tekućem računu i koji u prethodnih 12 meseci nisu nijednom lično podigli sredstva sa svojih računa, naglašava Jovanovićeva.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Milena Jovanović, pomoćnik direktora Fonda PIO, pojašnjava da je Zakonom o PIO utvrđeno da je korisnik penzije i novčane naknade dužan da na zahtev fonda dostavi uverenje o životu, ukoliko banka u postupku kontrole utvrdi da u proteklih pola godine nije bilo prometa na računu onog ko penziju prima o čemu obaveštava fond.
U takvim slučajevima potrebno je, kaže, pokrenuti postupak za utvrđivanje statusa korisnika prava.
"Korisnik treba u roku od 15 dana od dana prijema uverenja o životu da popuni, overi (kod fonda, suda, opštine) i dostavi obrazac fondu. Ukoliko je penzioner nepokretan i ne može da dođe lično, to u njegovo ime može da učini drugo lice, pri čemu mora obavezno na uvid da dostavi ličnu kartu ili pasoš i izveštaj izabranog lekara (sa potpisom ili faksimilom i pečatom) o tome da je korisnik nepokretan i da taj izveštaj nije stariji od dva dana", objašnjava Jovanovićeva.
Kako se ne bi dogodilo da je pravi vlasnik penzije u međuvremenu preminuo, a da fond o tome nije obavešten, pa je to razlog zbog kog godinu dana nije lično došao po penziju, od osiguranika se traži da dostavi uverenje o životu.
Upitana da li u evidenciji penzijskog fonda imaju podatak koliko je ovlašćenih lica u proteklih godinu dana zloupotrebilo ovo pravo i nastavilo da u ime pokojnika prima penziju, Jovanovićeva kaže da nemaju takvu evidenciju, ali da to nije redak slučaj.
"Dogodi se da penzijski fond sazna da je neko lice preminulo tek pošto neko dođe da naplati pogrebne troškove. U situaciji kada neko izbegne da naplati ove troškove, već nastavi da prima penziju za ovlašćeno lice, fond u nekom trenutku mora da proveri zašto penzioner sam ne podiže penziju nego to za njego neko radi duže od godinu dana", ističe ona.
Jovanovićeva navodi primer od pre par godina kada je jedna 96-godišnja gospođa otišla u Španiju i ostala duže od godinu dana, a da pri tom fondu nije prijavila promenu adrese, odnosno da će toliko odsustvovati. Da bi opet dobila penziju bilo je potrebno da dostavi uverenje o životu.
U situacijama kad se otkrije da je neko podizao novac za pokojnika, ceo slučaj ide na sud i to tako što se traži da se novac vrati, objašnjava Jovanovićeva.