Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Usvojitelji traže zdravu decu
Dužina čekanja na mališana zavisi od tolerantnosti potencijalnih usvojitelja i njihovih zahteva
Nemaju svi sreće da žive uz roditelje
U ovom trenutku 535 bračnih parova u Srbiji iščekuje dan kada će im stručnjaci Centra za socijalni rad javiti da su postali roditelji, a statistika Ministarstva za rad i socijalnu politiku govori da je u toku prošle godine oko 190 mališana dobilo nove životne adrese, dok su 15 njih usvojili strani državljani.
Iako se u skici za portret deteta koga bračni parovi žele da usvoje najčešće nalaze slatke male belopute bebe, deca koja čekaju na usvojenje najčešće su mališani sa usporenim psihofizičkim razvojem, kao i oni tamnije boje puti. Analiza Ministarstva za rad i socijalnu politiku svedoči da polovina mališana koji su „kandidati” za usvajanje ima određene zastoje u razvoju, emocionalnoj zrelosti i manje zdravstvene probleme, a trećina njih je romske nacionalnosti. I upravo tu, kako objašnjava Vesna Tekić, psiholog i samostalni savetnik u Ministarstvu rada i socijalne politike, leži odgovor na pitanje – zbog čega je usvojenje dugotrajan proces.
„Svi potencijalni usvojitelji žele zdravu decu, a veliki broj mališana koji se nalazi u bazi podataka Ministarstva za rad i socijalnu politiku ima usporeniji psihofizički razvoj. Uz to, više od 95 odsto usvojitelja želi decu srpskog porekla, a svako treće dete koje čeka na usvojenje je romske nacionalnosti. Zbog nemogućnosti da u našoj zemlji nađu usvojitelje za one sa ozbiljnim razvojnim teškoćama, stručnjaci Centra za socijalni rad su u toku prethodne godine 15 mališana udomili van granica naše zemlje, a svake godine oko deset stranih državljana podari dom detetu iz naše zemlje”, objašnjava naša sagovornica.
Skicirajući raskorak između želja i mogućnosti Vesna Tekić objašnjava da po slovu novog Porodičnog zakona, razlika u godinama između deteta i usvojitelja ne sme da bude veća od 45 godina, ni manja od 18 godina. Međutim, veliki broj potencijalnih usvojitelja stariji je od 46 godina, a gotovo svi traže bebe koje imaju svega nekoliko meseci…
„Dužina čekanja na dete je individualna – što su osobe tolerantnije na detetove karakteristike tipa zdravstveni status, nacionalno poreklo, boja kože… brže se realizuje usvojenje. Osobe koje žele da usvoje dete moraju da razumeju da ovi mališani najčešće nisu nastali kao plod zabranjene gimnazijske ljubavi i po scenariju Romea i Julije. Većina mališana koja čeka usvojenje ima fizičke i mentalne tegobe, a neki od njih su deca roditelja koji imaju ozbiljne životne probleme. Potencijalni usvojitelji su posebno izričiti kada je u pitanju uzrast deteta, jer većina njih želi bebu ili dete do tri godine starosti…
Tako da su priče o dugom čekanju zapravo priče o manjoj toleranciji – neko može da čeka mesec dana ako je tolerantan na lične karakteristike deteta i njegove smetnje u razvoju, a neko može i godinama da čeka na usvojenje”, rezimira Vesna Tekić, dodajući da roditelji tolerantniji na nacionalno poreklo deteta uglavnom dolaze iz mešovitih sredina, na primer iz Vojvodine.
„Svi potencijalni usvojitelji prolaze kroz specifičan program pripreme za usvojenje i procenu opšte podobnosti za usvojenje deteta – ako steknu tu podobnost i zakonsko pravo, to ipak označava samo mogućnost, a ne i garanciju da će usvojiti dete. Poenta cele zakonske priče sa usvajanjem jeste da se mališanu nađu roditelji koji će ga voditi kroz život. Budući da stručnjaci ispred sebe imaju dete koje je već jednom bilo ostavljeno i koje pati, ne smeju da dozvole grešku i da ga daju osobama za koje su pogrešno procenili da imaju potencijal za roditeljstvo”, ističe naša sagovornica.
Iako je novi Porodični zakon predvideo mogućnost jednom roditelju da usvoji dete, naša sagovornica dodaje da takvih slučajeva godišnje ima svega jedan do dva, jer je Porodičnim zakonom predviđeno da se prednost daje potpunoj porodici – bračnim ili vanbračnim partnerima.
Izvor: Plitika/Katarina Đorđević
Dužina čekanja na mališana zavisi od tolerantnosti potencijalnih usvojitelja i njihovih zahteva
Nemaju svi sreće da žive uz roditelje
U ovom trenutku 535 bračnih parova u Srbiji iščekuje dan kada će im stručnjaci Centra za socijalni rad javiti da su postali roditelji, a statistika Ministarstva za rad i socijalnu politiku govori da je u toku prošle godine oko 190 mališana dobilo nove životne adrese, dok su 15 njih usvojili strani državljani.
Iako se u skici za portret deteta koga bračni parovi žele da usvoje najčešće nalaze slatke male belopute bebe, deca koja čekaju na usvojenje najčešće su mališani sa usporenim psihofizičkim razvojem, kao i oni tamnije boje puti. Analiza Ministarstva za rad i socijalnu politiku svedoči da polovina mališana koji su „kandidati” za usvajanje ima određene zastoje u razvoju, emocionalnoj zrelosti i manje zdravstvene probleme, a trećina njih je romske nacionalnosti. I upravo tu, kako objašnjava Vesna Tekić, psiholog i samostalni savetnik u Ministarstvu rada i socijalne politike, leži odgovor na pitanje – zbog čega je usvojenje dugotrajan proces.
„Svi potencijalni usvojitelji žele zdravu decu, a veliki broj mališana koji se nalazi u bazi podataka Ministarstva za rad i socijalnu politiku ima usporeniji psihofizički razvoj. Uz to, više od 95 odsto usvojitelja želi decu srpskog porekla, a svako treće dete koje čeka na usvojenje je romske nacionalnosti. Zbog nemogućnosti da u našoj zemlji nađu usvojitelje za one sa ozbiljnim razvojnim teškoćama, stručnjaci Centra za socijalni rad su u toku prethodne godine 15 mališana udomili van granica naše zemlje, a svake godine oko deset stranih državljana podari dom detetu iz naše zemlje”, objašnjava naša sagovornica.
Skicirajući raskorak između želja i mogućnosti Vesna Tekić objašnjava da po slovu novog Porodičnog zakona, razlika u godinama između deteta i usvojitelja ne sme da bude veća od 45 godina, ni manja od 18 godina. Međutim, veliki broj potencijalnih usvojitelja stariji je od 46 godina, a gotovo svi traže bebe koje imaju svega nekoliko meseci…
„Dužina čekanja na dete je individualna – što su osobe tolerantnije na detetove karakteristike tipa zdravstveni status, nacionalno poreklo, boja kože… brže se realizuje usvojenje. Osobe koje žele da usvoje dete moraju da razumeju da ovi mališani najčešće nisu nastali kao plod zabranjene gimnazijske ljubavi i po scenariju Romea i Julije. Većina mališana koja čeka usvojenje ima fizičke i mentalne tegobe, a neki od njih su deca roditelja koji imaju ozbiljne životne probleme. Potencijalni usvojitelji su posebno izričiti kada je u pitanju uzrast deteta, jer većina njih želi bebu ili dete do tri godine starosti…
Tako da su priče o dugom čekanju zapravo priče o manjoj toleranciji – neko može da čeka mesec dana ako je tolerantan na lične karakteristike deteta i njegove smetnje u razvoju, a neko može i godinama da čeka na usvojenje”, rezimira Vesna Tekić, dodajući da roditelji tolerantniji na nacionalno poreklo deteta uglavnom dolaze iz mešovitih sredina, na primer iz Vojvodine.
„Svi potencijalni usvojitelji prolaze kroz specifičan program pripreme za usvojenje i procenu opšte podobnosti za usvojenje deteta – ako steknu tu podobnost i zakonsko pravo, to ipak označava samo mogućnost, a ne i garanciju da će usvojiti dete. Poenta cele zakonske priče sa usvajanjem jeste da se mališanu nađu roditelji koji će ga voditi kroz život. Budući da stručnjaci ispred sebe imaju dete koje je već jednom bilo ostavljeno i koje pati, ne smeju da dozvole grešku i da ga daju osobama za koje su pogrešno procenili da imaju potencijal za roditeljstvo”, ističe naša sagovornica.
Iako je novi Porodični zakon predvideo mogućnost jednom roditelju da usvoji dete, naša sagovornica dodaje da takvih slučajeva godišnje ima svega jedan do dva, jer je Porodičnim zakonom predviđeno da se prednost daje potpunoj porodici – bračnim ili vanbračnim partnerima.
Izvor: Plitika/Katarina Đorđević
Poslednja izmena: