Ustanove BiH previše koštaju RS
Izvor: Glas Srpske 02.09.2011 22:00
Autor: Svjetlana Tadić
BANjALUKA - Institucije BiH donošenjem različitih zakonskih akata malo-pomalo pokušavaju da preuzmu nadležnosti Republike Srpske i prenesu ih na nivo BiH, a pored toga, ove ustanove finansijski previše koštaju Srpsku.
Navodi se ovo, prema saznanjima "Glasa Srpske", u dokumentu koji se izrađuje na nivou RS, a koji će pokazati koliko Srpsku koštaju institucije BiH.
U ovom dokumentu, institucije RS će pojedinačno, u okviru svojih nadležnosti, pojasniti koje su sve nadležnosti od Srpske do sada oduzete, koje se pokušavaju oduzeti, na kojim sve nivoima građani RS imaju probleme sa institucijama BiH i, na kraju, koliko RS izdvaja novca da bi zajedničke institucije funkcionisale.
Vlada RS donijela je zaključak kojim su sva ministarstva zadužena da naprave analizu zakona, institucija i troškova institucija BiH, a koje su iz njihove nadležnosti.
Poslije toga će se sve analize objediniti i Vlada RS i Narodna skupština RS će ih u vidu jednog dokumenta razmatrati.
Predsjednik Narodne skupštine RS Igor Radojičić najavio je da bi se ovaj dokument u skupštinskoj raspravi mogao naći ove jeseni.
Pravosuđe
Republiku Srpsku najviše košta pravosuđe BiH koje godišnje "pojede" više od 40 miliona maraka.
Ministar pravde RS Džerard Selman rekao je "Glasu Srpske" da pravosudne institucije BiH mnogo koštaju Srpsku, a da ona od toga nema adekvatne rezultate.
- Sud BiH godišnje troši 12 miliona maraka iz budžeta BiH i donatorskih sredstava, dok VSTS godinama ne želi da prezentuje pravu sliku finansijskih troškova, tako da u okviru pravosudnih institucija nismo zadovoljni njihovim radom. Troše previše sredstava, pa će opsežan izvještaj o tome ići prema Vladi RS - rekao je Selman i dodao da će dokument o tome biti gotov najkasnije do kraja septembra.
- Okvirni troškovi, sa donatorskim sredstvima, iznose oko 40 miliona KM za VSTS, Tužilaštvo i Sud BiH i dio jedinice državnog zatvora - istakao je Selman.
Ministarstva
Iz Ministarstva saobraćaja i veza RS su rekli da učestvuju u finansiranju jedne institucije na nivou BiH.
- To je Željeznička javna korporacija BiH, za šta je u budžetu RS za 2011. godinu odobreno 460.000 maraka - rekli su u ovom ministarstvu.
Najveću štetu Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS proizvodi Agencija za bezbjednost hrane BiH koja donosi zakone i pravilnike preglasavanjem članova Upravnog odbora iz RS, a ta akta RS je kasnije prinuđena da sprovodi.
Tim zakonima i pravilnicima najčešće se preuzima jedna po jedna nadležnost Ministarstva poljoprivrede. Ova agencija je lani imala na raspolaganju 2,9 miliona maraka, a samo na plate zaposlenih potrošila je više od 1,7 miliona KM.
Pored ove, na nivou BiH postoji i Kancelarija za veterinarstvo BiH koja takođe ima dio prenesenih nadležnosti sa RS.
U Ministarstvu uprave i lokalne samouprave kažu da rade analizu svih zakona koji su doneseni na nivou BiH, sa aspekta nadležnosti ovog ministarstva i sa aspekta ustavnog osnova za donošenje tih zakona. Navode da ne postoje institucije BiH na koje su prenesene nadležnosti sa ovog ministarstva.
Rastrošne agencije
U Ministarstvu finansija RS su rekli da je u toku izrada izvještaja na ovu temu, dok u Ministarstvu industrije, energetike i rudarstva RS kažu da najveći problem predstavlja donošenje i preuzimanje direktiva.
Podsjećaju da postoji problem u vezi sa funkcionisanjem "Elektroprenosa BiH", koji zadire u vlasničke odnose i krši prava akcionara koja štite međunarodne norme, zbog čega je RS tražila formiranje tri elektroprenosa.
Za Ministarstvo prosvjete i kulture RS predmet analize je sedam institucija BiH, odnosno sve koje imaju veze sa obrazovanjem i kulturom.
- Pored toga, biće analizirani i Zakon o autorskim pravima i Zakon o udruženjima BiH, te drugi zakoni koji imaju uticaj na RS - saznaje "Glas Srpske" u ovom ministarstvu.
Jedna od tih agencija je i Agencija za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta BiH koja je prošle godine imala budžet od 1.740.000 maraka, a revizorski i izvještaji o radu su pokazali da iznajmljuje vilu u Banjaluci za koju mjesečno plaća kiriju od 10.000 maraka i pored toga što im je Vlada RS dala na korišćenje prostorije u centru Banjaluke.
Pored ove, postoji i Agencija za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje BiH koja je prošle godine potrošila oko 1,7 miliona maraka.
Primjer neracionalnog trošenja miliona maraka, bez vidljivih efekata rada, su i mnogobrojne druge agencije, direkcije, kancelarije, instituti i službe na nivou BiH.
Agencija za nadzor nad tržištem tokom 2010. godine uspjela je da potroši oko 730.000 KM, Agencija za državnu službu 1,21 milion KM, Institut za intelektualno vlasništvo na raspolaganju je imao 1,98 miliona, a Institut za akreditovanje BiH 1,2 miliona KM.
Postoji i Institut za standardizaciju BiH koji je imao prošlogodišnji budžet od 1,6 miliona KM.
Ministar za ekonomske odnose i regionalnu saradnju RS Željka Cvijanović rekla je ranije "Glasu Srpske" da bi izvještaj koji je u izradi, trebalo da pruži zaokruženu sliku i potpuniji prikaz odnosa institucija BiH prema RS, s posebnim osvrtom na finansijske implikacije.
- Ne treba gubiti iz vida da danas na nivou BiH postoje brojne agencije, direkcije i druga tijela od kojih ne vidimo skoro nikakvu korist, a puno koštaju građane oba entiteta - kazala je Cvijanovićeva.
Analizom će RS doći do preciznih finansijskih pokazatelja na osnovu kojih će se vidjeti šta je korisno, a šta štetno na nivou BiH.