Član
- Učlanjen(a)
- 28.04.2010
- Poruka
- 81
USLOVI GAJENJA KUKURUZA
Kukuruz je biljka toplog podneblja i za svoje uspevanje, tokom vegetacije, zahteva relativno visoke temperature u toku celog dana, uz dovoljnu obezbeđenost vodom.
Smatra se da je za gajenje kukuruza potrebna letnja izoterma iznad 18,9 stepeni C i prosek noćnih temperatura u toku letnjih meseci iznad 12,8 stepeni C, kao i količina padavina iznad 200 mm.
Najbolji uslovi za gajenje kukuruza su u tzv. «Kukuruznom pojasu» SAD gde je srednja letnja temperatura između 21 i 26 stepeni C, a srednja noćna je iznad 14,5 C, a u toku 8 meseci vegetacije, temperatura nikad ne padne ispod 1C.
Količina padavina je znatno veća od 200 mm.
~POTREBA ZA TOPLOTOM~
Kukuruz počinje da klija pri temperaturi 10°C, mada postoje i izvesni genotipovi koji klijaju i na 6°C. Američki naučnici su u ogledima potvrdili da je pri dovoljnoj količini vlage u zemljištu najpovoljnija temperatura klijanja i rasta biljaka kukuruza oko 32°C.
Takođe je dokazano da pri temperaturi nižoj od 4,4°C i višoj od 47,8°C rast biljaka kukuruza se prekida.
Mlade biljke kukuruza mogu da podnesu prolećne mrazeve do –3°C, mada listovi pri tome ugibaju, pa potom izrastaju novi. Zbog toga se presejavanjem kukuruza posle mraza ne bi trebalo žuriti. Naravno, biljke oštećene mrazom zaostaju u razvoju. Jesenji mrazevi od –3°C za kukuruz mogu biti ubitačni, a mnogi hibridi ugibaju i pri manjim minusnim temperaturama.
Vlažno zrno pri nastupanju mrazeva lako gubi klijavost. U semenu sa vlagom 20-25% pri mrazu od –13 do –16°C u toku jednog dana klijavost se može smanjiti na polovinu, a kod semena sa vlagom od 10-15% pri istoj temperaturi- klijavost je očuvana.
Temperaturni uslovi zemljišta i vazduha u velikoj meri utiču na brzinu klijanja. Pri setvi kukuruza u ranim rokovima, u nedovoljno zagrejanom zemljištu, ponici biljaka se javljaju za 28-30 dana.
Pri setvi u normalnim rokovima, odnosno pri temperaturi zamljišta na dubini setve od 10-12°C ponici se javljaju već posle 7-10 dana.
Viskoe temperature su nepovoljne za rast kukuruza, iako se smatra da je kukuruz usev otporan na visoke temperature. Pri niskoj relativnoj vlazi vazduha u vreme cvetanja kukuruz je osetljiv na visoke temperature.
Pri temperaturi iznad 32°C i relativnoj vlazi vazduha oko 30% polen gubi sposobnost klijanja u toku jednog do dva časa posle rasprskivanja prašnika. Kao rezultat toga oplodnja ženskih cvetova je nepotpuna, pa se dobijaju nedovoljno ispunjeni klipovi.
~POTREBE ZA VODOM~
Kukuruz u toku vegetacije zahteva velike količine vode. Ispitivanjima u ogledima kukuruz za prinos od oko 6 tona po hektaru troši oko 480-600 mm padavina.
Na zemljištu dobre propustljivosti i dobrih fizičkih svojstava kukuruz može da iskorištava vlagu sa dubone od 1,5 do 2 metra, a ponekad i više. Prinos kukuruza se smanjuje ukoliko je manjak padavina u početku intenzivnog porasta, a to je u našim uslovima kraj juna i početak jula.
Za većinu područja u kojima se kukuruz gaji, posebno u poslednjih desetak godina koje su bile izrazito sušne, neophodno je poduzimati mere koje obezbeđuju sakupljanje i čuvanje vlage u zemljištu:
- rano, letnje i jesenje duboko oranje
- zadržavanje snega u reonima sa malim padavinama u proleće i jesen (zatvaranje brazde i što ranija prolećna obrada),
- pravilna nega, naročito sisitematska međuredna obrada useva,
- pravilna ishrana mineralnim đubrivima,
- navodnjavanje gde god je to moguće.
Nedostatak vlage u zemljištu, a naročito u vazduhu, u doba «svilanja», praćen visokim temperaturama, deluje na sušenje svile i na abortivnost polena, pa zbog toga dolazi do slabije oplodnje.
U toku metličenja, izbacivanje žigova (svile) i polodnje vrlo je važno da biljke budu obezbeđene dovoljnim količinama vlage u zemljištu i vazduhu. Pri nedostatku vode u ovom periodu razvoja kukuruza u trajanju svega jednog ili dva dana, prinos se smanjuje za 20%, ako sušni period potraje 6-8 dana, prinos se može smanjiti do 50%.
~ZAHTEVI ZA KVALITET ZAMLJIŠTA~
Kukuruz daje visoke prinose na rastresitim, dobro propusnim, ali istovremeno i na zemljištima sa dobrim kapacitetom za vodu.
Za gajenje kukuruza povoljna su zemljišta koja sadrže velike rezerve vlage, a istovremeno su dobro propustljiva za vazduh, zatim da sadrže lako pristupačne hranljive materuje za biljke. Takva svojstva poseduju zemljišta srednja po mehaničkom sastavu (srednje i lake glinuše) i bogata organskim materijama (černozemi, gajnjače i slična zemljišta).
Teška po mehaničkom sastavu, zbijena zemljišta, takođe zaslanjena i preterano vlažna zemljišta u vezi sa visokim nivoom podzemne vode iz zemljišta sa povećanom kiselošću, su manje pogodna za gajenje kukuruza. Da bi se na takvim zemljištima dobili dobri i stabilni prinosi zrna neophodan je sistematski rad na poboljšanju ovih zemljišta.
Zbijena, teška zemljišta neophodno je održavati u rastresitom stanju na potrebnoj dubini. To se postiže podrivanjem, periodičnom dubokom obradom na 25-30cm, prolećnim preoravanjem ili dubokom kultivacijom oranja i unošenjem stajnjaka i komposta.
Dobre rezultate na takvim zemljištima daje gajenje leguminoza i njihove smeše sa klasatim travama. Posle trava, zemljište je obogaćeno velikom količinom organske materije, poboljšava se struktura zemljišta i i vodno vazdušni režim.
Laka po mehaničkom sastavu malo humusna zemljišta odlikuju se dobrom aeracijom, ali imaju mali kapacitet za vodu i stoga je neophodno da se obogate organskim materijama putem komposta.
~GAJENJE POSTRNOG KUKURUZA~
Uspeh gajenja kukuruza u drugoj, odnosno postrnoj setvi u mnogome je određen brzinom svođenja na minimum gubitka zemljišne vlage. Potrebno je sačuvati dovoljno vlažan sloj zemljišta na dubini 12-15 cm u periodu od žetve preduseva do do setve postrnog kukuruza.
Da bi se ostvarili poželjni rezultati, ovaj period bi trebalo svesti na najmanju meru. Priprema zemljišta treba da se izvodi istovremeno sa žetvom prethodnog useva.
Kukuruz je biljka toplog podneblja i za svoje uspevanje, tokom vegetacije, zahteva relativno visoke temperature u toku celog dana, uz dovoljnu obezbeđenost vodom.
Smatra se da je za gajenje kukuruza potrebna letnja izoterma iznad 18,9 stepeni C i prosek noćnih temperatura u toku letnjih meseci iznad 12,8 stepeni C, kao i količina padavina iznad 200 mm.
Najbolji uslovi za gajenje kukuruza su u tzv. «Kukuruznom pojasu» SAD gde je srednja letnja temperatura između 21 i 26 stepeni C, a srednja noćna je iznad 14,5 C, a u toku 8 meseci vegetacije, temperatura nikad ne padne ispod 1C.
Količina padavina je znatno veća od 200 mm.
~POTREBA ZA TOPLOTOM~
Kukuruz počinje da klija pri temperaturi 10°C, mada postoje i izvesni genotipovi koji klijaju i na 6°C. Američki naučnici su u ogledima potvrdili da je pri dovoljnoj količini vlage u zemljištu najpovoljnija temperatura klijanja i rasta biljaka kukuruza oko 32°C.
Takođe je dokazano da pri temperaturi nižoj od 4,4°C i višoj od 47,8°C rast biljaka kukuruza se prekida.
Mlade biljke kukuruza mogu da podnesu prolećne mrazeve do –3°C, mada listovi pri tome ugibaju, pa potom izrastaju novi. Zbog toga se presejavanjem kukuruza posle mraza ne bi trebalo žuriti. Naravno, biljke oštećene mrazom zaostaju u razvoju. Jesenji mrazevi od –3°C za kukuruz mogu biti ubitačni, a mnogi hibridi ugibaju i pri manjim minusnim temperaturama.
Vlažno zrno pri nastupanju mrazeva lako gubi klijavost. U semenu sa vlagom 20-25% pri mrazu od –13 do –16°C u toku jednog dana klijavost se može smanjiti na polovinu, a kod semena sa vlagom od 10-15% pri istoj temperaturi- klijavost je očuvana.
Temperaturni uslovi zemljišta i vazduha u velikoj meri utiču na brzinu klijanja. Pri setvi kukuruza u ranim rokovima, u nedovoljno zagrejanom zemljištu, ponici biljaka se javljaju za 28-30 dana.
Pri setvi u normalnim rokovima, odnosno pri temperaturi zamljišta na dubini setve od 10-12°C ponici se javljaju već posle 7-10 dana.
Viskoe temperature su nepovoljne za rast kukuruza, iako se smatra da je kukuruz usev otporan na visoke temperature. Pri niskoj relativnoj vlazi vazduha u vreme cvetanja kukuruz je osetljiv na visoke temperature.
Pri temperaturi iznad 32°C i relativnoj vlazi vazduha oko 30% polen gubi sposobnost klijanja u toku jednog do dva časa posle rasprskivanja prašnika. Kao rezultat toga oplodnja ženskih cvetova je nepotpuna, pa se dobijaju nedovoljno ispunjeni klipovi.
~POTREBE ZA VODOM~
Kukuruz u toku vegetacije zahteva velike količine vode. Ispitivanjima u ogledima kukuruz za prinos od oko 6 tona po hektaru troši oko 480-600 mm padavina.
Na zemljištu dobre propustljivosti i dobrih fizičkih svojstava kukuruz može da iskorištava vlagu sa dubone od 1,5 do 2 metra, a ponekad i više. Prinos kukuruza se smanjuje ukoliko je manjak padavina u početku intenzivnog porasta, a to je u našim uslovima kraj juna i početak jula.
Za većinu područja u kojima se kukuruz gaji, posebno u poslednjih desetak godina koje su bile izrazito sušne, neophodno je poduzimati mere koje obezbeđuju sakupljanje i čuvanje vlage u zemljištu:
- rano, letnje i jesenje duboko oranje
- zadržavanje snega u reonima sa malim padavinama u proleće i jesen (zatvaranje brazde i što ranija prolećna obrada),
- pravilna nega, naročito sisitematska međuredna obrada useva,
- pravilna ishrana mineralnim đubrivima,
- navodnjavanje gde god je to moguće.
Nedostatak vlage u zemljištu, a naročito u vazduhu, u doba «svilanja», praćen visokim temperaturama, deluje na sušenje svile i na abortivnost polena, pa zbog toga dolazi do slabije oplodnje.
U toku metličenja, izbacivanje žigova (svile) i polodnje vrlo je važno da biljke budu obezbeđene dovoljnim količinama vlage u zemljištu i vazduhu. Pri nedostatku vode u ovom periodu razvoja kukuruza u trajanju svega jednog ili dva dana, prinos se smanjuje za 20%, ako sušni period potraje 6-8 dana, prinos se može smanjiti do 50%.
~ZAHTEVI ZA KVALITET ZAMLJIŠTA~
Kukuruz daje visoke prinose na rastresitim, dobro propusnim, ali istovremeno i na zemljištima sa dobrim kapacitetom za vodu.
Za gajenje kukuruza povoljna su zemljišta koja sadrže velike rezerve vlage, a istovremeno su dobro propustljiva za vazduh, zatim da sadrže lako pristupačne hranljive materuje za biljke. Takva svojstva poseduju zemljišta srednja po mehaničkom sastavu (srednje i lake glinuše) i bogata organskim materijama (černozemi, gajnjače i slična zemljišta).
Teška po mehaničkom sastavu, zbijena zemljišta, takođe zaslanjena i preterano vlažna zemljišta u vezi sa visokim nivoom podzemne vode iz zemljišta sa povećanom kiselošću, su manje pogodna za gajenje kukuruza. Da bi se na takvim zemljištima dobili dobri i stabilni prinosi zrna neophodan je sistematski rad na poboljšanju ovih zemljišta.
Zbijena, teška zemljišta neophodno je održavati u rastresitom stanju na potrebnoj dubini. To se postiže podrivanjem, periodičnom dubokom obradom na 25-30cm, prolećnim preoravanjem ili dubokom kultivacijom oranja i unošenjem stajnjaka i komposta.
Dobre rezultate na takvim zemljištima daje gajenje leguminoza i njihove smeše sa klasatim travama. Posle trava, zemljište je obogaćeno velikom količinom organske materije, poboljšava se struktura zemljišta i i vodno vazdušni režim.
Laka po mehaničkom sastavu malo humusna zemljišta odlikuju se dobrom aeracijom, ali imaju mali kapacitet za vodu i stoga je neophodno da se obogate organskim materijama putem komposta.
~GAJENJE POSTRNOG KUKURUZA~
Uspeh gajenja kukuruza u drugoj, odnosno postrnoj setvi u mnogome je određen brzinom svođenja na minimum gubitka zemljišne vlage. Potrebno je sačuvati dovoljno vlažan sloj zemljišta na dubini 12-15 cm u periodu od žetve preduseva do do setve postrnog kukuruza.
Da bi se ostvarili poželjni rezultati, ovaj period bi trebalo svesti na najmanju meru. Priprema zemljišta treba da se izvodi istovremeno sa žetvom prethodnog useva.
Poslednja izmena: