- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Uskoro onlajn gimnazije u Srbiji
Izvor:
B92.net
Izvor:
B92.net
Strategija razvoja obrazovanja predviđa smanjenje fonda časova u srednjim školama, povećanje broja gimnazijalaca i otvaranje internacionalnih i onlajn gimnazija.
Članica Nacionalnog prosvetnog saveta Ana Pešikan, koja je učestvovala u izradi nacrta strategije, navela je da se sada za srednje stručne škole odlučuje 75 odsto učenika, dok interesovanje za gimnazije opada.
Članica Nacionalnog prosvetnog saveta Ana Pešikan, koja je učestvovala u izradi nacrta strategije, navela je da se sada za srednje stručne škole odlučuje 75 odsto učenika, dok interesovanje za gimnazije opada.
"Projektovano je da odnos upisanih u srednje škole i gimnazije bude 60:40 odsto", predočila je Ana Pešikan i ocenila da visok kvalitet predavača, nastave, kao i uslova rada može obezbediti veći broj gimnazijalaca.
Jedan od načina je i, kako je dodala, uvođenje internacionalnih i onlajn gimnazija
, što strategija i omogućava.
Ana Pešikan je istakla da nacrt strategije propisuje da broj časova u srednjim školama na nedeljnom nivou ne prelazi 26, odnosno 28
, a novina je i koncept partnerstva škole i roditelja.
"Kada je reč o osnovnim školama, predviđeno je da se smanji opterećenje učenika
i da se broj obavezne nastave ograniči na 25, odnosno 20 časova u nižim razredima", dodala je Ana Pešikan.
Strategijom koja se odnosi na period do 2020. godine se, dodala je, naglašava vaspitna funkcija škole
, značaj izgradnje prepoznatljivog identiteta, a predviđa se i uvođenje novih metoda nastave
.
Prema njenim rečima, vannastavne aktivnosti postaju obavezne i interdisciplinarne, a predviđeno je i da na rukovodećim mestima u školama ne budu menadžeri, već eksperti za obrazovanje.
Govoreći o predškolskom obrazovanju, Ana Pešikan je navela da je strategijom definisano širenje mreže predškolskih ustanova
, izgradnjom i rekonstrukcijom objekata, u sredinama, koje poput centralne Srbije, nisu dobro "pokrivene".
Za nju je to uslov da se poveća obuhvat predškolske dece, imajući u vidu da tek 40 odsto četvorogodišnjaka ide u vrtiće
, kao i potpun obuhvat pripremnim, predškolskim programom.
"Situacija tu nije loša, imamo obuhvat od 87 odsto, ali primećujemo manja smanjenja", istakla je Ana Pešikan i dodala da je definisano 15 različitih modela rada s predškolcima koji će morati da prođu akreditaciju.
Na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta rečeno je i da strateški dokument koji bi do kraja marta trebalo da bude finalizovan i dostupan na sajtu Ministarstva prosvete propisuje strože strandarde za programe koji obrazuju nastavnike, koji će, pored stručnih, morati da poseduju i pedagoško-psihološko-metodičke kompeticije.
Jedan od načina je i, kako je dodala, uvođenje internacionalnih i onlajn gimnazija
, što strategija i omogućava.
Ana Pešikan je istakla da nacrt strategije propisuje da broj časova u srednjim školama na nedeljnom nivou ne prelazi 26, odnosno 28
, a novina je i koncept partnerstva škole i roditelja.
"Kada je reč o osnovnim školama, predviđeno je da se smanji opterećenje učenika
i da se broj obavezne nastave ograniči na 25, odnosno 20 časova u nižim razredima", dodala je Ana Pešikan.
Strategijom koja se odnosi na period do 2020. godine se, dodala je, naglašava vaspitna funkcija škole
, značaj izgradnje prepoznatljivog identiteta, a predviđa se i uvođenje novih metoda nastave
.
Prema njenim rečima, vannastavne aktivnosti postaju obavezne i interdisciplinarne, a predviđeno je i da na rukovodećim mestima u školama ne budu menadžeri, već eksperti za obrazovanje.
Govoreći o predškolskom obrazovanju, Ana Pešikan je navela da je strategijom definisano širenje mreže predškolskih ustanova
, izgradnjom i rekonstrukcijom objekata, u sredinama, koje poput centralne Srbije, nisu dobro "pokrivene".
Za nju je to uslov da se poveća obuhvat predškolske dece, imajući u vidu da tek 40 odsto četvorogodišnjaka ide u vrtiće
, kao i potpun obuhvat pripremnim, predškolskim programom.
"Situacija tu nije loša, imamo obuhvat od 87 odsto, ali primećujemo manja smanjenja", istakla je Ana Pešikan i dodala da je definisano 15 različitih modela rada s predškolcima koji će morati da prođu akreditaciju.
Na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta rečeno je i da strateški dokument koji bi do kraja marta trebalo da bude finalizovan i dostupan na sajtu Ministarstva prosvete propisuje strože strandarde za programe koji obrazuju nastavnike, koji će, pored stručnih, morati da poseduju i pedagoško-psihološko-metodičke kompeticije.