LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Uskoro lakše priznavanje diploma
[/h] Izvor: Večernje novosti
Beograd -- Priznavanje stranih visokoškolskih isprava trebalo bi uskoro da bude ubrzano. Ponekad se na konačni pečat čeka i dve-tri godine, pišu Novosti.
sxc.huKada se sa studija u inostranstvu mladi vrate u Srbiju najveći problem su im nostrifikacije diploma.
Iskustva mnogih povratnika kažu da je čekanje od dve do tri godine uobičajeno. I iz Ministarstva dijaspore i vera upozorili su nedavno da je predugo čekanje ključni problem za povratnike.
Godišnje oko 2.000 stranaca koji nastavljaju studije u Srbiji i srpskih državljana sa stranim diplomama zatraži priznavanje diplome. Prošle godine Univerzitetu u Beogradu stiglo je 339 zahteva. U proseku, svaki peti je ”povratnik”, a ostali su stranci.
“Do kraja nedelje treba da se sastane radna grupa Ministarstva prosvete i nauke koja priprema zakon koji će konačno da reguliše ovu oblast,” najavljuje za ”Novosti” prof. dr Neda Bokan, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu. “Moramo da dobijemo nacionalni centar koji će se baviti nostrifikacijom, da procedura bude jedinstvena, a ne da se, kao sada, dešava da jedan univerzitet odbije kandidata, a neki drugi mu prizna diplomu.”
Centar će, dodaje ona, biti specijalizovan i da otkrije svaku vrstu falsifikata. Tako se, kada bude donet zakon, nostrifikacijom više neće baviti fakulteti, nego država.
Prema rečima prof. dr Lazara Saranovca, prodekana za nastavu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, nostrifikacijom se više ne bavi niko u svetu, već isključivo priznavanjem diploma, što bismo morali i mi kao potpisnici međunarodnih sporazuma.
“Umesto da neko ode u Ministarstvo i dobije pečat da mu se diploma priznaje, kod nas se i dalje, kroz tri komisije i nastavno-naučno veće, proveravaju svaki ispit, nastavni planovi, podudarnost sa našim programima,” kaže prof. Saranovac.
Na ETF je ove godine stiglo dvadesetak zahteva, što je više nego prošle godine. Polovina su molbe akademaca iz Libije, a ostali zahtevi su, uglavom, od crnogorskih diplomaca. Više je zahteva stiglo i Ekonomskom fakultetu u Beogradu - ukupno 29.
“Mesečno stigne između četiri i sedam molbi,”kaže, za Novosti, prof. dr Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta, koji je po broj nostrifikacija pri vrhu na UB.
On objašnjava da ukoliko neko želi nastavak školovanja ”papire” dobija veoma brzo, a ako hoće da se zaposli u Srbiji, onda je provera složenija:
“Proveravamo akreditacije studijskih programa. Neko može da završi studije i u najprestižnijim svetskim školama, ali ako nema dovoljan broj ESP bodova, ne može dobiti nostrifikaciju u zvanje 'diplomirani ekonomista'."
[/h] Izvor: Večernje novosti
Beograd -- Priznavanje stranih visokoškolskih isprava trebalo bi uskoro da bude ubrzano. Ponekad se na konačni pečat čeka i dve-tri godine, pišu Novosti.
sxc.hu
Iskustva mnogih povratnika kažu da je čekanje od dve do tri godine uobičajeno. I iz Ministarstva dijaspore i vera upozorili su nedavno da je predugo čekanje ključni problem za povratnike.
Godišnje oko 2.000 stranaca koji nastavljaju studije u Srbiji i srpskih državljana sa stranim diplomama zatraži priznavanje diplome. Prošle godine Univerzitetu u Beogradu stiglo je 339 zahteva. U proseku, svaki peti je ”povratnik”, a ostali su stranci.
“Do kraja nedelje treba da se sastane radna grupa Ministarstva prosvete i nauke koja priprema zakon koji će konačno da reguliše ovu oblast,” najavljuje za ”Novosti” prof. dr Neda Bokan, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu. “Moramo da dobijemo nacionalni centar koji će se baviti nostrifikacijom, da procedura bude jedinstvena, a ne da se, kao sada, dešava da jedan univerzitet odbije kandidata, a neki drugi mu prizna diplomu.”
Centar će, dodaje ona, biti specijalizovan i da otkrije svaku vrstu falsifikata. Tako se, kada bude donet zakon, nostrifikacijom više neće baviti fakulteti, nego država.
Prema rečima prof. dr Lazara Saranovca, prodekana za nastavu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, nostrifikacijom se više ne bavi niko u svetu, već isključivo priznavanjem diploma, što bismo morali i mi kao potpisnici međunarodnih sporazuma.
“Umesto da neko ode u Ministarstvo i dobije pečat da mu se diploma priznaje, kod nas se i dalje, kroz tri komisije i nastavno-naučno veće, proveravaju svaki ispit, nastavni planovi, podudarnost sa našim programima,” kaže prof. Saranovac.
Na ETF je ove godine stiglo dvadesetak zahteva, što je više nego prošle godine. Polovina su molbe akademaca iz Libije, a ostali zahtevi su, uglavom, od crnogorskih diplomaca. Više je zahteva stiglo i Ekonomskom fakultetu u Beogradu - ukupno 29.
“Mesečno stigne između četiri i sedam molbi,”kaže, za Novosti, prof. dr Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta, koji je po broj nostrifikacija pri vrhu na UB.
On objašnjava da ukoliko neko želi nastavak školovanja ”papire” dobija veoma brzo, a ako hoće da se zaposli u Srbiji, onda je provera složenija:
“Proveravamo akreditacije studijskih programa. Neko može da završi studije i u najprestižnijim svetskim školama, ali ako nema dovoljan broj ESP bodova, ne može dobiti nostrifikaciju u zvanje 'diplomirani ekonomista'."