- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
16. 05. 2010
PRESS
Uplaši ceo svet i on će biti tvoj
Najava apokalipse, kao i histerija sa svinjskim gripom i vulkanskim pepelom izazvali su globalne strahove. Oni su najčešće posledica spinovanja iz određenih centara moći zarad velikog profita. Sada su u modi paranoje od grčkog scenarija i propasti evra. ŠTA JE SLEDEĆE?
Grčki scenario i prizori koji se odigravaju na ulicama Atine posle kulminacije dužničke krize uplašili su mnoge ljude i naterali ih da se pozabave pitanjem da li bi isti razvoj događaja mogao da se desi i njima. Svakodnevna upozorenja ekonomskih stručnjaka, koji kao mantru ponavljaju da će kriza potopiti sve nade sveta u brzi oporavak i da bi grčki finansijski kolaps mogao da se odrazi globalno, udari na svetsko kreditno tržište i potpuno razbije evro, logično zabrinjavaju i građane Srbije.
Taman smo preživeli grip, zaobišao nas je vulkanski pepeo, svetska ekonomska kriza je na izmaku, a onda se pojavila pretnja od grčkog scenarija i novi razlog za brigu. Da li je ovo još samo jedna strašna priča, poput svih prethodnih, o onome što nas čeka u skorijoj budućnosti ili su stručnjaci sa mračnim predviđanjem ipak u pravu? Postavlja se i pitanje ima li kraja globalnim prevarama i sejanju straha. Kako drugačije objasniti to što je oblak vulkanske prašine nastao od manje erupcije izazvao prekid vazdušnog saobraćaja nad celim evropskim kontinentom, da bi kasnije priznali da nije bilo realne opasnosti. Ova „greškica" je evropske aviokompanije koštala više od dve milijarde evra, a gubici na dnevnom nivou dostigli su i do 250 miliona dolara. Otkazano je 100.000 letova, a sedam miliona putnika ostalo je da se snalazi i evakuiše sa evropskih aerodroma.
Svinjski grip koji je izazivao histeriju širom sveta sada je sinonim za prevaru i medicinski skandal veka. Da danski novinari nisu otkrili da su stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije dobijali novac od farmaceutskih kompanija, koje su usled panike od širenja novog gripa ostvarile prihode od najmanje sedam milijardi dolara od prodaje antivirusnih lekova, ko zna koliko bi nas još plašili.
Pomračenje Sunca samo u Srbiji nije normalna stvar
Kako na ljudsku psihu deluju širenje glasina i fokusiranje na događaje o kojima ljudi ne znaju dovoljno govori slučaj totalnog pomračenja Sunca 11. avgusta 1999. godine, koji su Srbi, za razliku od ostatka sveta, doživeli kao opasnu pojavu i reagovali primitivno. I danas mnogi pamte kako se na ulicama Srbije, dok je trajalo pomračenje, odigravao nesvakidašnji prizor - tačnije, nigde nije bilo nikoga. Samo „najhrabriji" su bili van svojih kuća, dok je većina bila zatvorena među četiri zida, spuštenih roletni, u strahu od smaka sveta ili, u najboljem slučaju, za svoje zdravlje.
I dok su u svetu to posmatrali sa divljenjem kao jedinstvenu i retku priliku, u Srbiji je danima pred ovaj događaj vladala neka vrsta masovne paranoje. Čak je i Ministarstvo zdravlja objavilo zvanično saopštenje o mogućim opasnostima pomračenja, pa je između ostalog preporuka bila da se ostane u kućama, da se spuste sve roletne, da se ne gleda napolje jer ljudi mogu da osete uznemirenje, pritisak ili lupanje srca.
Prava istina je bila da pomračenje nije trebalo posmatrati „golim okom" jer to može da ošteti mrežnjaču, a preporučljivo je bilo da se koriste zatamnjene naočare ili zaštitni filteri za teleskope. Iako su stručnjaci za astronomiju objasnili da je pomračenje Sunca sasvim normalna i prirodna pojava, većina je poverovala pričama o smaku sveta, kao i da usled ove prirodne pojave može da se oslepi. Ipak, i to pomračenje smo preživeli bez fatalnih posledica, a slika opustošenih ulica širom Srbije zaslužila da se nađe u rubrici „No Comment" (bez komentara).
Ako se osvrnemo u prošlost, videćemo da je bilo mnogo predimenzioniranih događaja koji su među ljudima izazivali strah koji se širio celom planetom kao epidemija. A epilog mnogih ovih paranoja bio je skoro uvek isti, a to je da se redovno nije ništa ostvarilo od mračnih prognoza.
Poneko je i izvukao korist od ovih paranoja, dok je običan čovek korišćen za manipulaciju u koju je perfidno uvučen. Krajem devedesetih, pred početak novog milenijuma, lansirana je paranoja od dolaska 2000. godine i ere kompjutera. Tadašnje teorije zavere govorile su da će ogroman broj pohranjenih podataka nestati. U to su poverovali čak i pojedini informatički magovi, da bi se na kraju ispostavilo da se iza svega kriju pojedini proizvođači softvera.
Slično je bilo i sa epizodom sa ptičjim gripom iz koje svet nije izvukao pouku, pa je ubrzo bio uvučen u sličnu matricu, tačnije u paranoju od svinjskog gripa za koji se ispostavilo da je odneo manje žrtava nego što svake godine odnese sezonski grip.
Cvijetin Milivojević, direktor PR agencije „Pragma", kaže da su to primeri klasičnog spinovanja. Za razliku od propagande, gde se barata lažima i na taj način stvara panika, kod spinovanja se barata poluinformacijama. Iza svakog dobrog spina uvek se krije neka korist.
- Priča o svinjskom gripu je savršen primer spinovanja. Grip zaista postoji kao pretnja, ali je činjenicama data megadimenzija i cela priča je prenaduvana, od čega su profitirale farmaceutske kompanije. U slučaju vulkanske prašine zaradili su suvozemni prevoznici na uštrb aviosaobraćaja - objašnjava Milivojević.
Na domaćem terenu prenaduvane priče imaju posebnu težinu. Do kakve histerije mogu da dovedu najbolje govori skoro bizaran slučaj pomračenja Sunca 1999. godine, koji je ovde okarakterisan kao smak sveta. Milivojević kaže da u svakodnevnom životu i u politici u Srbiji postoji gomila takvih primera. Političke stranke koje su poslednjih nekoliko godina pobeđivale na predsedničkim i parlamentarnim izborima širile su u narodu strah od pobede radikala i uz pomoć te priče odnosile pobedu.
- Pojedine partije nisu na izborima nastupale sa svojim idejama nego su plašile narod scenarijom koji bi mogao da se desi ako bi pobedili radikali i to im je bio glavni argument zašto bi trebalo glasati za njih. I na prvim višestranačkim izborima Milošević nas je plašio Vukom Draškovićem i time kako će nas odvesti u rat i neizvesnost. Setite se da je parola glasila „Sa nama nema neizvesnosti", a znamo šta smo posle tih izbora preživeli - rat, hiperinflaciju... - kaže Milivojević.
Katastrofe zbližavaju ljude
Kad dođe do globalnih katastrofa koje mogu da ugroze veliki broj ljudi, ponovo se približavamo svesnosti o tome koliko nemamo kontrolu nad vlastitim životom
Aleksandra Janković, psiholog
Svinjski grip, vulkanska prašina, grčki scenario, šta je sledeće? Kao datum kada će svet zadesiti neka vrsta apokalipse navodi se 21. decembar 2012. godine. Nekoliko godina unazad o tom danu se priča kao o danu smaka sveta, o čemu postoje i brojne teorije. Naučnici kažu će se tada Zemlja naći u istoj ravni sa ogromnom crnom rupom koja postoji u Mlečnom putu, što može dovesti do promena njenih polova, koji će tog dana zameniti mesta, a posledice će biti katastrofalne - jaki zemljotresi, plimski talasi i vulkanske erupcije.
Zahvaljujući masovnim medijima vrlo lako je manipulisati ljudima. Da li su za globalnu paniku krivi samo mediji, naučnici i stručnjaci koji često nemaju odgovor na problem ili je ipak sve pokrenuto sa određenim ciljem iz nekog od centara moći? Kako u situaciji kada svi bruje o tome kako nas očekuje grčki scenario ostati po strani.
Psiholog Aleksandra Janković objašnjava da ovakvi događaji kod ljudi izazivaju strah od smrti i zato je nemoguće očekivati potpuno odsustvo straha. Živimo u kulturi koja negira postojanje smrti i većina ljudi nema vremena da se suoči sa činjenicom sopstvene prolaznosti, a kad dođe do događaja poput globalnih katastrofa koje mogu da ugroze veliki broj ljudi, ponovo se približavamo svesnosti o tome koliko nemamo kontrolu nad vlastitim životom. Tome možemo da se odupremo samo ako pristupimo kritički i istražimo neki fenomen.
- Nisam poklonik teorije zavere,ali je očigledno da postoje centri moći u svetu koji plasiraju određene informacije i kreiraju krize da bi ih kasnije rešavali. Sve grupe za rešavanje kriza imaju svoju prethodnicu, a to su grupe za stvaranje kriza. One zarađuju pare, a sa druge strane ispituju i modeluju javno mnjenje. Važno je očuvati kritički duh i ne primati sve što se plasira zdravo za gotovo, pa makar to bile i jako pozitivne stvari - smatra Aleksandra Janković.
Ana Mitić
PRESS
Uplaši ceo svet i on će biti tvoj
Najava apokalipse, kao i histerija sa svinjskim gripom i vulkanskim pepelom izazvali su globalne strahove. Oni su najčešće posledica spinovanja iz određenih centara moći zarad velikog profita. Sada su u modi paranoje od grčkog scenarija i propasti evra. ŠTA JE SLEDEĆE?
Grčki scenario i prizori koji se odigravaju na ulicama Atine posle kulminacije dužničke krize uplašili su mnoge ljude i naterali ih da se pozabave pitanjem da li bi isti razvoj događaja mogao da se desi i njima. Svakodnevna upozorenja ekonomskih stručnjaka, koji kao mantru ponavljaju da će kriza potopiti sve nade sveta u brzi oporavak i da bi grčki finansijski kolaps mogao da se odrazi globalno, udari na svetsko kreditno tržište i potpuno razbije evro, logično zabrinjavaju i građane Srbije.
Taman smo preživeli grip, zaobišao nas je vulkanski pepeo, svetska ekonomska kriza je na izmaku, a onda se pojavila pretnja od grčkog scenarija i novi razlog za brigu. Da li je ovo još samo jedna strašna priča, poput svih prethodnih, o onome što nas čeka u skorijoj budućnosti ili su stručnjaci sa mračnim predviđanjem ipak u pravu? Postavlja se i pitanje ima li kraja globalnim prevarama i sejanju straha. Kako drugačije objasniti to što je oblak vulkanske prašine nastao od manje erupcije izazvao prekid vazdušnog saobraćaja nad celim evropskim kontinentom, da bi kasnije priznali da nije bilo realne opasnosti. Ova „greškica" je evropske aviokompanije koštala više od dve milijarde evra, a gubici na dnevnom nivou dostigli su i do 250 miliona dolara. Otkazano je 100.000 letova, a sedam miliona putnika ostalo je da se snalazi i evakuiše sa evropskih aerodroma.
Svinjski grip koji je izazivao histeriju širom sveta sada je sinonim za prevaru i medicinski skandal veka. Da danski novinari nisu otkrili da su stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije dobijali novac od farmaceutskih kompanija, koje su usled panike od širenja novog gripa ostvarile prihode od najmanje sedam milijardi dolara od prodaje antivirusnih lekova, ko zna koliko bi nas još plašili.
Pomračenje Sunca samo u Srbiji nije normalna stvar
Kako na ljudsku psihu deluju širenje glasina i fokusiranje na događaje o kojima ljudi ne znaju dovoljno govori slučaj totalnog pomračenja Sunca 11. avgusta 1999. godine, koji su Srbi, za razliku od ostatka sveta, doživeli kao opasnu pojavu i reagovali primitivno. I danas mnogi pamte kako se na ulicama Srbije, dok je trajalo pomračenje, odigravao nesvakidašnji prizor - tačnije, nigde nije bilo nikoga. Samo „najhrabriji" su bili van svojih kuća, dok je većina bila zatvorena među četiri zida, spuštenih roletni, u strahu od smaka sveta ili, u najboljem slučaju, za svoje zdravlje.
I dok su u svetu to posmatrali sa divljenjem kao jedinstvenu i retku priliku, u Srbiji je danima pred ovaj događaj vladala neka vrsta masovne paranoje. Čak je i Ministarstvo zdravlja objavilo zvanično saopštenje o mogućim opasnostima pomračenja, pa je između ostalog preporuka bila da se ostane u kućama, da se spuste sve roletne, da se ne gleda napolje jer ljudi mogu da osete uznemirenje, pritisak ili lupanje srca.
Prava istina je bila da pomračenje nije trebalo posmatrati „golim okom" jer to može da ošteti mrežnjaču, a preporučljivo je bilo da se koriste zatamnjene naočare ili zaštitni filteri za teleskope. Iako su stručnjaci za astronomiju objasnili da je pomračenje Sunca sasvim normalna i prirodna pojava, većina je poverovala pričama o smaku sveta, kao i da usled ove prirodne pojave može da se oslepi. Ipak, i to pomračenje smo preživeli bez fatalnih posledica, a slika opustošenih ulica širom Srbije zaslužila da se nađe u rubrici „No Comment" (bez komentara).
Ako se osvrnemo u prošlost, videćemo da je bilo mnogo predimenzioniranih događaja koji su među ljudima izazivali strah koji se širio celom planetom kao epidemija. A epilog mnogih ovih paranoja bio je skoro uvek isti, a to je da se redovno nije ništa ostvarilo od mračnih prognoza.
Poneko je i izvukao korist od ovih paranoja, dok je običan čovek korišćen za manipulaciju u koju je perfidno uvučen. Krajem devedesetih, pred početak novog milenijuma, lansirana je paranoja od dolaska 2000. godine i ere kompjutera. Tadašnje teorije zavere govorile su da će ogroman broj pohranjenih podataka nestati. U to su poverovali čak i pojedini informatički magovi, da bi se na kraju ispostavilo da se iza svega kriju pojedini proizvođači softvera.
Slično je bilo i sa epizodom sa ptičjim gripom iz koje svet nije izvukao pouku, pa je ubrzo bio uvučen u sličnu matricu, tačnije u paranoju od svinjskog gripa za koji se ispostavilo da je odneo manje žrtava nego što svake godine odnese sezonski grip.
Cvijetin Milivojević, direktor PR agencije „Pragma", kaže da su to primeri klasičnog spinovanja. Za razliku od propagande, gde se barata lažima i na taj način stvara panika, kod spinovanja se barata poluinformacijama. Iza svakog dobrog spina uvek se krije neka korist.
- Priča o svinjskom gripu je savršen primer spinovanja. Grip zaista postoji kao pretnja, ali je činjenicama data megadimenzija i cela priča je prenaduvana, od čega su profitirale farmaceutske kompanije. U slučaju vulkanske prašine zaradili su suvozemni prevoznici na uštrb aviosaobraćaja - objašnjava Milivojević.
Na domaćem terenu prenaduvane priče imaju posebnu težinu. Do kakve histerije mogu da dovedu najbolje govori skoro bizaran slučaj pomračenja Sunca 1999. godine, koji je ovde okarakterisan kao smak sveta. Milivojević kaže da u svakodnevnom životu i u politici u Srbiji postoji gomila takvih primera. Političke stranke koje su poslednjih nekoliko godina pobeđivale na predsedničkim i parlamentarnim izborima širile su u narodu strah od pobede radikala i uz pomoć te priče odnosile pobedu.
- Pojedine partije nisu na izborima nastupale sa svojim idejama nego su plašile narod scenarijom koji bi mogao da se desi ako bi pobedili radikali i to im je bio glavni argument zašto bi trebalo glasati za njih. I na prvim višestranačkim izborima Milošević nas je plašio Vukom Draškovićem i time kako će nas odvesti u rat i neizvesnost. Setite se da je parola glasila „Sa nama nema neizvesnosti", a znamo šta smo posle tih izbora preživeli - rat, hiperinflaciju... - kaže Milivojević.
Katastrofe zbližavaju ljude
Kad dođe do globalnih katastrofa koje mogu da ugroze veliki broj ljudi, ponovo se približavamo svesnosti o tome koliko nemamo kontrolu nad vlastitim životom
Aleksandra Janković, psiholog
Svinjski grip, vulkanska prašina, grčki scenario, šta je sledeće? Kao datum kada će svet zadesiti neka vrsta apokalipse navodi se 21. decembar 2012. godine. Nekoliko godina unazad o tom danu se priča kao o danu smaka sveta, o čemu postoje i brojne teorije. Naučnici kažu će se tada Zemlja naći u istoj ravni sa ogromnom crnom rupom koja postoji u Mlečnom putu, što može dovesti do promena njenih polova, koji će tog dana zameniti mesta, a posledice će biti katastrofalne - jaki zemljotresi, plimski talasi i vulkanske erupcije.
Zahvaljujući masovnim medijima vrlo lako je manipulisati ljudima. Da li su za globalnu paniku krivi samo mediji, naučnici i stručnjaci koji često nemaju odgovor na problem ili je ipak sve pokrenuto sa određenim ciljem iz nekog od centara moći? Kako u situaciji kada svi bruje o tome kako nas očekuje grčki scenario ostati po strani.
Psiholog Aleksandra Janković objašnjava da ovakvi događaji kod ljudi izazivaju strah od smrti i zato je nemoguće očekivati potpuno odsustvo straha. Živimo u kulturi koja negira postojanje smrti i većina ljudi nema vremena da se suoči sa činjenicom sopstvene prolaznosti, a kad dođe do događaja poput globalnih katastrofa koje mogu da ugroze veliki broj ljudi, ponovo se približavamo svesnosti o tome koliko nemamo kontrolu nad vlastitim životom. Tome možemo da se odupremo samo ako pristupimo kritički i istražimo neki fenomen.
- Nisam poklonik teorije zavere,ali je očigledno da postoje centri moći u svetu koji plasiraju određene informacije i kreiraju krize da bi ih kasnije rešavali. Sve grupe za rešavanje kriza imaju svoju prethodnicu, a to su grupe za stvaranje kriza. One zarađuju pare, a sa druge strane ispituju i modeluju javno mnjenje. Važno je očuvati kritički duh i ne primati sve što se plasira zdravo za gotovo, pa makar to bile i jako pozitivne stvari - smatra Aleksandra Janković.
Ana Mitić
