Unutrašnje stanje

[zjovan29]

Unutrašnje stanje
Autor Samael Aun Weor

Kombinovati unutrašnje stanje sa spoljnim događajima znači da umeš inteligentno da živiš…

Svaki događaj, da bi se inteligentno doživeo, traži odgovarajuće unutrašnje stanje, specifično…

Ali, nažalost, kada ljudi žele da preispitu život, misle da se ovaj sastoji, isključivo, samo od spoljnih događaja…

Bedni ljudi! misle da ako se neki određeni događaj ne bi odvio, njihov bi život bio bolji…

Pretpostavljaju da im je sudbina bila protivna i da su izgubili priliku da budu srećni…

Oplakuju ono što su izgubili, plaču za onim što su ispocenjivali, okrivljuju stare prepreke i nepogodnosti…

Ljudi neće da shvate da vegetirati ne znači živeti i da sposobnost svesnog postojanja, isključivo, zavisi od kvaliteta unutrašnjih stanja Duše…

Naravno, nije važno koliko su bili lepi spoljni događaji života, ako se u tim momentima, ne nalazimo u odgovarajućem unutrašnjem stanju, najbolji događaji mogu nam izgledati monotoni, zamarajući ili, jednostavno, dosadni…

Neka osoba sa nestrpljenjem ošekuje svečanosti svadbe, to je događaj, ali se može desiti da, u tačnom momentu događaja, bude toliko zauzeta da, u stvarnosti, ne oseti nikakvo zadovoljstvo prema ovim i da sve postane isto tako hladno i suvoparno kao neki protokol…

Iskustvo nam pokazuje da se neće sve osobe, koje ušestvuju na nekom banketu ili zabavi, stvarno radovati…

Nikad neće biti odsutan neko koji se dosađuje na najboljim javnim zabavama i najdivniji komadi neke će veseliti, a druge će naterati na plač.

Veoma su retke osobe koje znaju da kombinuju, na svestan način, spoljašnji događaj sa podesnim unutrašnjim stanjem…

Žalosno je što ljudi ne umeju da svesno žive: plače kad treba da se smeju i smeju se kad treba da plaču…

Kontrola je različita: mudar može da bude veseo ali nikad pun lude frenezije; tužan ali nikad očajan i potišten; vedar usred nasilja; abstinentan u orgijanjima; nevin među bludnima, itd.

Melanholične i pesimističke osobe veruju najgore o životu i, stvarno, ne žele da žive…

Dnevno viđamo ljude koji ne samo da nisu srećni, već više od toga, i ono što je gore, zagorčavaju život i ostalima…

Ovakve osobe ne bi se promenile ni da žive svakog dana u slavlju; nose psihološku bolest unutar njih…Ove osobe imaju potpuno perverzna intimna stanja…

Ipak, te se individue samo-kvalifikovaju kao korektni, sveci, puni vrlina, plemeniti, uslužni, martiri, itd., itd., itd…

Postoje ljudi koji se previše samouvažavaju; osobe koje same sebe mnogo vole, individue koje same sebe mnogo sažaljevaju i koje stalno traže rešenja da beže, da bi izbegle svoje sopstvene obaveze…

Takve su osobe naviknute sa niskim emocijama i jasno je, iz ovog razloga, stvaraju dnevno infrahumane psihičke elemente.

Nesrećni događaji, preokreti sreće, mizerija, dugovanja, problemi, itd., pripadaju isključivo tim osobama koje ne umeju da žive…

Svako može da stvori bogatu intelektualnu kulturu, ali je malo osoba koje su naučile da žive na ispravan način…

Kada neko želi da odvoji spoljne događaje od unutrašnjih stanja savesti, konkretno dokazuje njegovu nesposobnost da živi dostojanstveno.

Oni koji nauče da svesno kombinuju spoljne događaje i unutrašnja stanja nalaze se na putu uspeha…
izvor:vopus.org

 

[besherat]

Nesrećni događaji, preokreti sreće, mizerija, dugovanja, problemi, itd., pripadaju isključivo tim osobama koje ne umeju da žive…

Kakva je ovo notorna glupost? Nesrećni događaji, smrt u porodici je problem osoba koje ne umiju da žive ? Ja stvarno ne znam da li ti čitaš ove tekstove koje postavljaš i na psihologiji i na religiji.

 

[Jurivaka]

Nesrećni događaji, preokreti sreće, mizerija, dugovanja, problemi, itd., pripadaju isključivo tim osobama koje ne umeju da žive…

Kakva je ovo notorna glupost? Nesrećni događaji, smrt u porodici je problem osoba koje ne umiju da žive ? Ja stvarno ne znam da li ti čitaš ove tekstove koje postavljaš i na psihologiji i na religiji.

Potpuno si u pravu, besherat. Nije cilj, a nema ni smisla, copirati i lijepiti ovdje sve na što se naiđe na internetu, ne vodeći računa o smislu onoga što se postavlja, s jedna, a s druge strane, teme se postavljaju da bi zainteresovale ljude da o njima raspravljaju i polemišu. Na skoro 90% zjovanovih tema, nema niti jednog jedinog odgovora. To bi svakome otvorilo oči, ali, izgleda, našem zjovanu ne.

 

[zjovan29]

Namera i jeste izazvati diskusiju i svoje mišljenje. Kada se piše sve lepo i jednoznačno onda se nema ni oko čega diskutovati. Slažem se sa vama i poštoo Jurivaka toleriše razne ispade od raznih pamatnjakovića ovde sam očekivao njegov drukčiji komentar.
Ovde ima svakojakih tvrdnji i neke od njih i jesun stvarnost zato i jeste postavljeno da se malo pozabavimo oko nekih tvrdnji koje su napisane.
besherat je pepo uvidila gde je to nešto što neide pod normalno.
Stim se pozpuno slažem i ja.
ovo nije kao prepisati nečiji stih i diviti se tuđem viđenju ljubavi.
Zato i postoji diskusija gospodine Jurivaka.

 

[Jurivaka]

Namera i jeste izazvati diskusiju i svoje mišljenje. Kada se piše sve lepo i jednoznačno onda se nema ni oko čega diskutovati. Slažem se sa vama i poštoo Jurivaka toleriše razne ispade od raznih pamatnjakovića ovde sam očekivao njegov drukčiji komentar.
Ovde ima svakojakih tvrdnji i neke od njih i jesun stvarnost zato i jeste postavljeno da se malo pozabavimo oko nekih tvrdnji koje su napisane.
besherat je pepo uvidila gde je to nešto što neide pod normalno.
Stim se pozpuno slažem i ja.
ovo nije kao prepisati nečiji stih i diviti se tuđem viđenju ljubavi.
Zato i postoji diskusija gospodine Jurivaka.

Pa stvar i jeste u tome, što diskusije ne postoje. Ako postavljaš neku temu na Forum, moraš nastojati da ta tema bude interesantna i da izazove diskusije. Ako toga nema, onda je postavljena tema promašaj.

 

[zjovan29]

Pa stvar i jeste u tome, što diskusije ne postoje. Ako postavljaš neku temu na Forum, moraš nastojati da ta tema bude interesantna i da izazove diskusije. Ako toga nema, onda je postavljena tema promašaj.

Pitaj sebe zašto je promašaj i zašto nisi napisao ništa?
Zašto osim konstatacije da je tema promašaj nisi napisao i razlog iz kojeg je promašaj.
opet ti kažem lako je stasvljati tuđe stihove u nedogled i kao se diviti nečijim rečima ali treba napisati i nešto o tome šta mislim o onome što nazovem promašenm temom.
Misliom da je tema dobra za diskusiju a ne samo ići od teme do teme i pljuvati kao što rade pojedinci koje ti toleriraš.
tema i jeste postavljena radi njih ali tamo gde treba pometi njih nema da napišu nešto.
Ti sebe nepitaš ništa o tome ali ti je bitno da ima nazovi komentara.
Vidim da su temer posećene dosta ali radi takvih se nekomentiraju i ti sebe pitaj jeli to tvoj cilj ili zaštititi ovaj portal s koga sve više ljudi nestaje.
Maslopitaj seber razlog radi čega je tako.
Ovo sdam ti mogao napisati i u privatnom mailu ali nisam hteo.
ovako više volim.

 

[Jurivaka]

Znači, po tvome, zjovane, krivi su oni koji neće da pišu na tvojoj temi, a nije kriva teme što ih nije zainteresovala? Eto, i mene okrivi što ne pišem na tvojim temama. Pa, naprosto nisu mi interesantne. O tome ti govorim cijelo vrijeme. Dovoljan dokaz da je neka tema promašaj je kada se niko ne oglasi na toj temi, kada ni kod koga ne izazove poriv da reaguje - na jedan ili drugi način. I nije potrebno tu navoditi više nikakve razloge, činjenice govore same za sebe.
A, ova tvoja rečenica mi je potpuno nejasna: "opet ti kažem lako je stasvljati tuđe stihove u nedogled i kao se diviti nečijim rečima ali treba napisati i nešto o tome šta mislim o onome što nazovem promašenm temom." Kome si ovo uputio, tako ti Boga? Sebi???
zjovane, forumi nisu novine ni časopisi, pa da na njima postavljaš svoje ili kopirane članke, da ih posjetioci čitaju. Forumi su, kao što i sama riječ kaže, mjesta gdje se vode rasprave o raznim temama. To je svrha foruma. Znači, kada postavljaš neku temu na forum, postavljaš je s ciljem da ona izazove raspravu i diskusiju. Što je više rasprava na nekoj temi, to je tema uspješnija. I obrnuto, ako nikoga ne zainteresuje, postavljena tema je promašaj. Ako ovo prosto pravilo zanemariš, i dalje ćeš postvljati neuspješne teme.

 

[zjovan29]

Nema potrebe da se prepiremo jer nepričamo o istom niti ćemo ikada pisati o istom.
Uživaj u tim temama gde se odgovori svode na dve reči ili rečenicu.
Gde netreba ništa drugo osim volje fda se napišu te dve reči.
Samo uživaj !!!
Kad napišem temu žene Srbije i kada ju poseti preko 2000 ljudi i niko neostavi komentar za mene to nije promašena tema.
Toliko o temama.

 

[100Dinara]

Kombinovati unutrašnje stanje sa spoljnim događajima znači da umeš inteligentno da živiš…

U ovome zapravo ima istine u smislu da čovek mora biti svestan sebe kao bića fizički odvojenog od sredine, što znači da poseduje svest o sebi i svest o okolini. Obe ove svesti moraju postojati kako bi čovek mogao da vrši funkcionalnu interakciju sa okolinom. Autor valjda pod inteligentnim smatra funkcionalnost pa se mogu složiti sa tom rečenicom.

Svaki događaj, da bi se inteligentno doživeo, traži odgovarajuće unutrašnje stanje, specifično…

Šta to znači inteligentno doživeti? Doživljaj je subjektivne prirode i ko može da definiše šta je pravi a šta pogrešan doživljaj?

Ali, nažalost, kada ljudi žele da preispitu život, misle da se ovaj sastoji, isključivo, samo od spoljnih događaja…

I u ovome bi se moglo naći istine u smislu da zaista postoje ljudi koji su anti-intraceptivni što znači da nemaju (dovoljno) sposobnost da upoznaju svoja unutrašnja stanja, razmišljanja i doživljavanja.

Bedni ljudi! misle da ako se neki određeni događaj ne bi odvio, njihov bi život bio bolji…

Znači, ako žena oseća da je njen život veoma tužan i prazan zato što su joj deca poginula na ekskurziji ona je, zapravo, bedna što se tako oseća?

Pretpostavljaju da im je sudbina bila protivna i da su izgubili priliku da budu srećni…
Oplakuju ono što su izgubili, plaču za onim što su ispocenjivali, okrivljuju stare prepreke i nepogodnosti…

Proces tugovanja za izgubljenim stvarima/ljudima/životinjama/ i svim ostalim što može predstavljati gubitak prirodan je proces koji ima svoj početak, tok i kraj. Ako neko oplakuje ono što je izgubio, dok god se to oplakivanje ne produži u otežano ili komplikovano tugovanje, to nije ništa zbog čega bi se trebalo brinuti a pogotovo ne nešto zbog čega bi ljude trebalo smatrati ludima, bednima, nenormalnima i slično.

Ljudi neće da shvate da vegetirati ne znači živeti i da sposobnost svesnog postojanja, isključivo, zavisi od kvaliteta unutrašnjih stanja Duše…

Činjenica je da mnogo ljudi ne živi punim životom zbog različitih iskustava koja su na njima ostavila negativan trag, zbog pogrešno naučenih ponašanja, pogrešno naučenih razmišljanja i sl. Takvim ljudima treba pomoći ako oni osećaju potrebu da im se pomogne. Ako oni pak žele da žive tako kako žive (a većina ih verovatno ni ne razmišlja da mogu drugačije) to je njihova stvar.

Naravno, nije važno koliko su bili lepi spoljni događaji života, ako se u tim momentima, ne nalazimo u odgovarajućem unutrašnjem stanju, najbolji događaji mogu nam izgledati monotoni, zamarajući ili, jednostavno, dosadni…

Ne postoji skoro ni jedan spoljni objektivni događaj koji bi sam po sebi bio lep ili ružan, dobar ili loš. Ljudi percipiraju objektivne događaje i u skladu sa svojim osobinama ličnosti, emocionalnim stanjima, motivima, stavovima, iskustvom i slično vrednuju te događaje i oni za njih postaju lepi ili ružni, dobri ili loši i slično.

Neka osoba sa nestrpljenjem ošekuje svečanosti svadbe, to je događaj, ali se može desiti da, u tačnom momentu događaja, bude toliko zauzeta da, u stvarnosti, ne oseti nikakvo zadovoljstvo prema ovim i da sve postane isto tako hladno i suvoparno kao neki protokol…

Iskustvo nam pokazuje da se neće sve osobe, koje ušestvuju na nekom banketu ili zabavi, stvarno radovati…

Nikad neće biti odsutan neko koji se dosađuje na najboljim javnim zabavama i najdivniji komadi neke će veseliti, a druge će naterati na plač.

Tačno tako, no pitanje je zašto je to tako? Da li osoba ima problema? Da li je bolesna? Šta je tu zapravo loše ako se neko dosađuje na svadbi? Ili dosađuje na banketu? Da li mi svi moramo da se osećamo onako kako drugi smatraju da se moramo osećati u određenim trenucima?

Veoma su retke osobe koje znaju da kombinuju, na svestan način, spoljašnji događaj sa podesnim unutrašnjim stanjem…

Žalosno je što ljudi ne umeju da svesno žive: plače kad treba da se smeju i smeju se kad treba da plaču…

Šta znači kombinovati spoljašnji događaj sa podesnim unutrašnjim stanjem?

Melanholične i pesimističke osobe veruju najgore o životu i, stvarno, ne žele da žive…

Ko to može da tvrdi? Nisam nikada naišao na pesimističnu niti melanholičnu osobu koja ne želi da živi. Ako neka osoba zaista ne želi da živi onda sa velikom sigurnošću možemo tvrditi da je ta osoba depresivna i u tom slučaju joj moramo pružiti pomoć. Melanholiju i pesimizam, pak, nalazimo i kod psihički zdravih osoba.

Dnevno viđamo ljude koji ne samo da nisu srećni, već više od toga, i ono što je gore, zagorčavaju život i ostalima…

Ovakve osobe ne bi se promenile ni da žive svakog dana u slavlju; nose psihološku bolest unutar njih…Ove osobe imaju potpuno perverzna intimna stanja…

Da, postoje osobe koje nisu srećne, kao i one koje drugima pokušavaju zagorčati život. Takvim ljudima treba pomoć, pre svega. Naravno, mnogo je razloga zbog čega one mogu da budu takve a samo neke od njih bismo mogli da okarakterišemo kao perverzne.

Nesrećni događaji, preokreti sreće, mizerija, dugovanja, problemi, itd., pripadaju isključivo tim osobama koje ne umeju da žive…

Ovo je, gospodine, naučno rečeno – čista glupost.

Kada neko želi da odvoji spoljne događaje od unutrašnjih stanja savesti, konkretno dokazuje njegovu nesposobnost da živi dostojanstveno.

Pretpostavljam da autor ovde misli na stanja svesti a ne savesti, i tada mogu da kažem da to nije istina. Već smo na početku rekli da zdrava, racionalna i svesna individua mora da poseduje svest o sebi i svest o okolini i to podrazumeva odvajanje intrapsihičkih od objektivnih događanja.

 

[bedis]

"mudar može da bude veseo ali nikad pun lude frenezije; tužan ali nikad očajan i potišten; vedar usred nasilja; abstinentan u orgijanjima; nevin među bludnima, itd."