LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Farmaceuti proizvodili više od potreba tržišta
Uništili tržište lekova
Blic
Najveće farmaceutske kuće u Srbiji godinama su proizvodile lekove u količinama daleko većim od potreba tržišta i to je danas jedan od glavnih razloga zašto je farmaceutsko tržište pred slomom, tvrdi za “Blic” jedan od dobro obaveštenih učesnika na ovom tržištu i dodaje da je među njima prednjačio “Hemofarm” u vreme kada ga je vodio Miodrag Babić. S druge strane, bivši predsednik vršačke kompanije ne oseća krivicu za loše stanje i odgovara da je “Hemofarm” puno proizvodio jer je hteo da raste, ali i da su isto radili i drugi veliki proizvođači.
- Proizvođači su praktično povlačili poteze koji su doveli do velikih problema u finansiranju zdravstvenog sistema. Proizvodili su velike količine lekova koje nisu imali uporište u tražnji. Ovi lekovi su išli prema „Velefarmu“, magacini su se punili, pa je ova veledrogerija pravila gubitke jer je morala da nudi lekove po cenama i nižim od proizvodnih. „Hemofarm“ je na taj način želeo da postigne dobre rezultate, a njegov tadašnji predsednik Miodrag Babić da pokaže koliko dobro rukovodi kompanijom koju je preuzela nemačka „Štada“ - objašnjava izvor “Blica”.
Hiperprodukcija lekova praktično je dovela do poremećaja na tržištu, a onda su u nametnuti model morali ući i ostali proizvođači i veledrogerije da ne bi gubili tržište. To je rezultiralo neprihvatljivo dugim rokovima plaćanja (i do 500 dana prema veledrogerijama) utrkivanjem veletrgovina u davanju velikih rabata. Posle dve godine, sa tržišta su nestale tri veledrogerije “Unihemkom”, “Vetprom hemikalije” i “Vetfarm”, a za mesec dana u stečaj ide i najveća veletrgovina “Velefarm”. Istovremeno su ugašeni i proizvođači “Srbolek” i “Habitfarm”, a štrajkovi kontinuirano traju u “Jugoremediji”.
Miodrag Babić, bivši predsednik koncerna “Hemofarm”, kaže da ova vršačka fabrika nikako nije uništila farmaceutsko tržište Srbije. U izjavi za “Blic” ovaj privrednik, koga su konstantno pratili uspešni rezultati, tvrdi da su se mnogi proizvođači samo borili za tržište.
Klikni za uvećanje (+)
- Kompanije su imale svoje interese i ambicije. „Hemofarm“ je hteo da raste, a imao je i pritiske vlasnika, ali je i „Galenika“ htela da vrati ranije dobre pozicije. Istovremeno ni strani proizvođači, poput „Farma Svisa“, nisu hteli da izgube utakmicu. Svi smo mi gurali robu, a sada je atak na Hemofarm jer je u pitanju najveći proizvođač. S druge strane, veledrogerije poput Velefarma, a i mnoge druge, nisu bile pod pritiskom proizvođača. Kupovali su robu i punili magacine jer su hteli da se bore za učešće, a to u Srbiji nije lako. Mi imamo 200 veledrogerija, u Nemačkoj ih ima samo tri, u Hrvatskoj desetak. U Hrvatskoj je istovremeno zabranjeno otvoriti apoteku, ako u krugu od 200 metara već postoji jedna, a u Srbiji su postavljene jedna do druge. Jednostavno, tržište je neregulisano, rokovi plaćanja su “ako bog da”, a u Nemačkoj su 15 dana - rekao je Babić za “Blic”.
U “Galenici” su nam rekli da od decembra 2010. godine nijedan lek nisu isporučili “Velefarmu”. Da li su prethodno, za vreme bivšeg direktora Nenada Ognjenovića, išli na hiperprodukciju, nisu znali da nam kažu. U “Farma Svisu” tvrde da veletrgovine nikada nisu imale problem sa ovom kompanijom i da su isporuke bile u količinama koje su u normalnim rokovima mogli i da prodaju.
O hiperprodukciji lekova, prvi put, javno su progovorili u “Velefarmu” u novembru 2010. godine. U pisanoj izjavi, tada su nam u ovoj kompaniji rekli da su problemi veledrogerija nastali pre nekoliko godina, a da ih je ekonomska kriza samo pogurala.
- U trci za kratkoročno što boljim poslovnim rezultatom, kod proizvođača je u prethodnih nekoliko godina došlo do hiperprodukcije lekova u količini neadekvatnoj potrebama tržišta. To je rezultiralo neprihvatljivo dugim rokovima plaćanja, utrkivanjem veledrogerija u davanju superrabata i destabilizacijom tržišta - poručili su iz “Velefarma”.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Dugovi prema drogerijama 230 miliona evra
Koji su još faktori doprineli slomu farmaceutskog tržišta?
Dugovi svih zdravstvenih institucija i apoteka prema veledrogerijama narasli su na oko 230 miliona evra. Ministar zdravlja Zoran Stanković kaže da su dugovi narasli i zbog neodgovornosti rukovodilaca pojedinih zdravstvenih institucija.
- Zdravstvene institucije su zaposlile 13.600 radnika mimo ugovora koje imaju potpisane sa Fondom - rekao je Stanković. To u prevodu znači da umesto za lekove i materijal, bolnice plaćaju radnike koje su zaposlile na svoju ruku.
S druge strane, veledrogerije moraju da plate proizvođačima, a istovremeno su ih pritiskale i banke. Prethodnih godina, mnogi veletrgovci su finansirali rast isključivo pozajmicama sa prosečnom kamatom od oko 22 odsto. Takođe, aktiviranje sredstva obezbeđenja (menica) od proizvođača uzrokovao je i blokadu računa veledrogerija. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Uništili tržište lekova
Blic
Najveće farmaceutske kuće u Srbiji godinama su proizvodile lekove u količinama daleko većim od potreba tržišta i to je danas jedan od glavnih razloga zašto je farmaceutsko tržište pred slomom, tvrdi za “Blic” jedan od dobro obaveštenih učesnika na ovom tržištu i dodaje da je među njima prednjačio “Hemofarm” u vreme kada ga je vodio Miodrag Babić. S druge strane, bivši predsednik vršačke kompanije ne oseća krivicu za loše stanje i odgovara da je “Hemofarm” puno proizvodio jer je hteo da raste, ali i da su isto radili i drugi veliki proizvođači.
- Proizvođači su praktično povlačili poteze koji su doveli do velikih problema u finansiranju zdravstvenog sistema. Proizvodili su velike količine lekova koje nisu imali uporište u tražnji. Ovi lekovi su išli prema „Velefarmu“, magacini su se punili, pa je ova veledrogerija pravila gubitke jer je morala da nudi lekove po cenama i nižim od proizvodnih. „Hemofarm“ je na taj način želeo da postigne dobre rezultate, a njegov tadašnji predsednik Miodrag Babić da pokaže koliko dobro rukovodi kompanijom koju je preuzela nemačka „Štada“ - objašnjava izvor “Blica”.
Hiperprodukcija lekova praktično je dovela do poremećaja na tržištu, a onda su u nametnuti model morali ući i ostali proizvođači i veledrogerije da ne bi gubili tržište. To je rezultiralo neprihvatljivo dugim rokovima plaćanja (i do 500 dana prema veledrogerijama) utrkivanjem veletrgovina u davanju velikih rabata. Posle dve godine, sa tržišta su nestale tri veledrogerije “Unihemkom”, “Vetprom hemikalije” i “Vetfarm”, a za mesec dana u stečaj ide i najveća veletrgovina “Velefarm”. Istovremeno su ugašeni i proizvođači “Srbolek” i “Habitfarm”, a štrajkovi kontinuirano traju u “Jugoremediji”.
Miodrag Babić, bivši predsednik koncerna “Hemofarm”, kaže da ova vršačka fabrika nikako nije uništila farmaceutsko tržište Srbije. U izjavi za “Blic” ovaj privrednik, koga su konstantno pratili uspešni rezultati, tvrdi da su se mnogi proizvođači samo borili za tržište.
Klikni za uvećanje (+)
- Kompanije su imale svoje interese i ambicije. „Hemofarm“ je hteo da raste, a imao je i pritiske vlasnika, ali je i „Galenika“ htela da vrati ranije dobre pozicije. Istovremeno ni strani proizvođači, poput „Farma Svisa“, nisu hteli da izgube utakmicu. Svi smo mi gurali robu, a sada je atak na Hemofarm jer je u pitanju najveći proizvođač. S druge strane, veledrogerije poput Velefarma, a i mnoge druge, nisu bile pod pritiskom proizvođača. Kupovali su robu i punili magacine jer su hteli da se bore za učešće, a to u Srbiji nije lako. Mi imamo 200 veledrogerija, u Nemačkoj ih ima samo tri, u Hrvatskoj desetak. U Hrvatskoj je istovremeno zabranjeno otvoriti apoteku, ako u krugu od 200 metara već postoji jedna, a u Srbiji su postavljene jedna do druge. Jednostavno, tržište je neregulisano, rokovi plaćanja su “ako bog da”, a u Nemačkoj su 15 dana - rekao je Babić za “Blic”.
U “Galenici” su nam rekli da od decembra 2010. godine nijedan lek nisu isporučili “Velefarmu”. Da li su prethodno, za vreme bivšeg direktora Nenada Ognjenovića, išli na hiperprodukciju, nisu znali da nam kažu. U “Farma Svisu” tvrde da veletrgovine nikada nisu imale problem sa ovom kompanijom i da su isporuke bile u količinama koje su u normalnim rokovima mogli i da prodaju.
O hiperprodukciji lekova, prvi put, javno su progovorili u “Velefarmu” u novembru 2010. godine. U pisanoj izjavi, tada su nam u ovoj kompaniji rekli da su problemi veledrogerija nastali pre nekoliko godina, a da ih je ekonomska kriza samo pogurala.
- U trci za kratkoročno što boljim poslovnim rezultatom, kod proizvođača je u prethodnih nekoliko godina došlo do hiperprodukcije lekova u količini neadekvatnoj potrebama tržišta. To je rezultiralo neprihvatljivo dugim rokovima plaćanja, utrkivanjem veledrogerija u davanju superrabata i destabilizacijom tržišta - poručili su iz “Velefarma”.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Dugovi prema drogerijama 230 miliona evra
Koji su još faktori doprineli slomu farmaceutskog tržišta?
Dugovi svih zdravstvenih institucija i apoteka prema veledrogerijama narasli su na oko 230 miliona evra. Ministar zdravlja Zoran Stanković kaže da su dugovi narasli i zbog neodgovornosti rukovodilaca pojedinih zdravstvenih institucija.
- Zdravstvene institucije su zaposlile 13.600 radnika mimo ugovora koje imaju potpisane sa Fondom - rekao je Stanković. To u prevodu znači da umesto za lekove i materijal, bolnice plaćaju radnike koje su zaposlile na svoju ruku.
S druge strane, veledrogerije moraju da plate proizvođačima, a istovremeno su ih pritiskale i banke. Prethodnih godina, mnogi veletrgovci su finansirali rast isključivo pozajmicama sa prosečnom kamatom od oko 22 odsto. Takođe, aktiviranje sredstva obezbeđenja (menica) od proizvođača uzrokovao je i blokadu računa veledrogerija. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]