Unesko “skratio“ Đurđeve stupove

[sendi]

Unesko “skratio“ Đurđeve stupove


Novosti


Neće biti nastavka radova na kulama drevnog manastira kod Novog Pazara. Vernici razočarani odlukom Uneska da kule ne mogu više „u visinu“


Kule Đurđevih stupova

BRATSTVO manastira, a i brojni vernici u Raškoj i Deževskoj dolini, iznenađeni su što ovoga leta ništa nije rađeno na kulama Đurđevih stupova kod Novog Pazara, i što daljih radova na „stupovima“, po kojima je ovaj srednjovekovni dragulj dobio ime, najverovatnije više neće ni biti.
- Bilo je planova da kule (stupovi) idu još u visinu. Ovome su se, međutim, usprotivili najpre stručnjaci Uneska, koji smatraju da bi nastavak radova ugrozio originalni izgled svetinje, ali i neki naši stručnjaci, koji su za to da kule ostanu na sadašnjoj visini - kaže arhitekta Veljko Vučković, iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. On godinama radi na obnovi manastira, zadužbine Stefana Nemanje iz 12. veka i svetskog kulturnog dobra pod zaštitom Uneska.

Problem je što je manastir kroz istoriju više puta rušen i što se tačno ne zna kolike su kule bile, kako su izgledale i da li temelji mogu da izdrže veću visinu. Na preporuku Uneska, vrhovi kula sada su zazidani, napravljeni su slivnici i neće dalje propadati.
Kada je pre desetak godina počela „poslednja faza obnove“ i zidanje stupova, očekivalo se da će njihova visina biti bar 15-16, možda, i 20 metara, i da će „izaći“ iznad kupole manastira. Otac Gerasim, iguman manastira, a i brojni vernici u ovom kraju jedva su čekali da se kule završe i da zvona sa Stupova pozovu vernike na molitvu. Sada su razočarani.
- Moramo da slušamo stručnjake! Zavod za zaštitu spomenika izvodi radove, stručnjaci razmatraju sve opcije, moraju da se poštuju i preporuke Uneska. Struka će odrediti šta i kako dalje - ističe otac Gerasim, iguman Đurđevih stupova.
Radovi u manastirskoj porti nisu zaustavljeni. Nakon što je potpuno obnovljena trpezarija kralja Dragutina, drugog ktitora manastira, u planu je da se, već idućeg leta, restauriše i trpezarija Stefana Nemanje - Simeona Mirotočivog. Radiće se i u manastirskom konaku, koji je relativno nov, ali je već odavno tesan da primi sve koji žele da se baš ovde zamonaše.

U RUŠEVINAMA
SKORO tri veka Đurđevi stupovi bili su u ruševinama. Manastir su rušili turska i austro-ugarska vojska, a u jednom trenutku, kada je u njemu bio zabarikadiran neprijatelj, i srpska. Značajnija obnova počela je sedamdesetih godina prošlog veka i njome je, skoro tri decenije, rukovodio pokojni akademik Jovan Nešković, koji, uprkos ogromnom znanju i iskustvu, nije tačno znao kako su izgledale kule po kojima je manastir dobio ime, jer o tome skoro da nema pisanih podataka. Manastir je oživeo 2001. godine, kada se u još nezavršene odaje uselilo bratstvo tadašnjeg igumana Petra.

 

[sendi]

Obnova manastira kod Novog Pazara teče po planu


Unesko izmerio Đurđeve stupove


Blic

Velike kule manastira Đurđevi stupovi neće dalje biti zidane u visinu, preporuka je Uneska. Isto mišljenje dele i naši stručnjaci. Kule su sanirane i obnova kompleksa se nastavlja u skladu s pravilima koja moraju da se poštuju da autentičnost ne bi bila narušena jer je ovaj spomenik na Listi svetske baštine.

Pogled na Đurđeve stupove danas

Budući da je reč o jednoj od kraljevskih zadužbina i monaških zajednica sa nekada najvećim ugledom i privilegijama, jer su Đurđevi stupovi zauzimali najviši rang u državi Nemanjića (uz Hilandar i Studencu), preporuka Uneska protumačena je emotivnije nego što bi trebalo, te je slučaj koga zapravo nema dobio dimenzije bombastično najavljene kao da Unesko „skraćuje “ Stupove.

Želja bratstva da Đurđevi stupovi zablistaju u punom sjaju kao u doba Nemanjića sasvim je logična, jer ono smatra da „sve što je do sada na obnovi zdanja urađeno deluje veoma lepo, ali i da bez visokih kula deluje nepotpuno”. Činjenica je: akademik Jovan Nešković, koji je rukovodio obnovom manastira više od tri decenije, napravio je svojevremeno maketu idealne rekonstrukcije Đurđevih stupova, po kojoj visina kula nadmašuje kupolu, što danas nije slučaj. Međutim, ako bi se danas kule nadzidale, narušila bi se autentičnost originala, jer bi novo bilo upadljivije od starog. I u tome se s Uneskom slažu stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije.



- Što je spomenik značajniji - kao što je to slučaj sa Đurđevim stupovima - to su i rigoroznija pravila obnove - kaže Marina Nešković, arhitekta savetnik u RZZSK.
- Izgradnja nije obustavljena, jer projekat na osnovu kojeg su izvedeni radovi na obnovi crkve nije ni predviđao obnavljanje kula, već radove koji bi omogućili da hram oživi.

Marina Nešković, savetnica u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika

Marina Nešković takođe objašnjava da je pre ponovnog oživljavanja manastira ovaj spomenički kompleks sistematski istražen i da su na njemu izvedeni obimni i složeni konzervatorsko-restauratorski radovi u skladu s osnovnim principima zaštite spomenika najviše kategorije, nakon čega je spomenik i upisan na Listu svetske kulturne baštine uz Petrovu crkvu i kompleks srednjovekovnog grada Satarog Rasa sa manastirom Sopoćani. Projekat obnove koji je kasnije razrađivan i na osnovu kojeg su izvedeni radovi na crkvi nikada nije ni predviđao da se kule dignu u visinu.

- O arhitekturi crkve Sv. Đorđa postoji obimna naučna monografija čiji je autor prof. dr Jovan Nešković, koji je i autor projekata obnove konaka i crkve Sv. Đorđa. Stepen obnove kula, koji je predviđen projektom i na osnovu njega izveden, nije proizašao iz mogućnosti ili nemogućnosti određivanja njihove pretpostavljene visine, već je rezultat primenjenog konzervatorskog pristupa na spomeniku od izuzetnog značaja, što znači spomeniku čija je vrednost autentična i što je moguće više treba takva i da ostane - kaže za „Blic” arh. Nešković.

Kada je pre desetak godina počela poslednja faza obnove, istina, očekivalo se da će kule dostići visinu od 15 ili 16 metara (originalno, u srednjem veku, samo je pretpostavka da su bile oko 20 metara visine) i tako nadmašiti visinu kupole manastira, ali, nažalost, to je neizvodljivo, između ostalog, i zato što temelji možda ne bi izdržali toliku visinu. Na preporuku Uneska, vrhovi kula sada su zazidani, napravljeni su slivnici i one neće dalje propadati… Upravo je obnovljena trpezarija kralja Dragutina, drugog ktitora manastira, a na leto slede prezentacija trpezarije Stefana Nemanje, kao i manji radovi na Kraljevoj kapeli. O proširenju manastirskog konaka, koji je relativno nov, ali je u međuvremenu postao tesan da primi sve iskušenike koji bi da se ovde zamonaše, za sada nema govora.


Istorijat i obnova manastira

• Manastir Đurđevi stupovi osnovao je prvi srpski vladar Stefan Nemanja 1170. godine, uklesano je iznad portala.
• Posvećen je svecu (Đorđu) koji je ktitoru pomogao da se oslobodi zatočeništva i iznutra je dekorisan freskama.
• Kompleks čini: manastirski zid, stepenice koje vode do glavnog ulaza, konak i monumentalna crkva od kamena delom vizantijske, delom romaničke arhitekture, poznatije kao raški stil.
• Na pročelju crkve bile su dve kule (stolpi - po kojima nosi ime Stupovi) visine, pretpostavlja se, do 20 metara.
• Kraljem XIII veka, kralj Dragutin (Nemanjin praunuk) je kulu na ulazu pretvorio u kapelu i otvorio nov ulaz u manastir na jugoistočnoj strani. Kao drugi ktitor manastira, u njemu je i sahranjen.
• Manastir je više puta rušen (od Turaka, tokom oslobođenja Novog Pazara 1912. u II svetskom ratu). Pre desetak godina počela je poslednja faza obnove pod sloganom “Podignimo stupove, obnovimo sebe”.
• Izgradnja novih konaka i pratećih objekata okončana je 2002. i tada je u manastiru obnovljen monaški život.
• Vrhovi kula su zazidani i napravljeni slivnici, a nedavno je obnovljena i trpezarija kralja Dragutina.