LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Umro Nil Armstrong
[/h]B92
Nil Armstrong, prvi čovek koji je kročio na tlo Meseca, umro je u 82. godini zbog komplikacija usled operacije srca.
Nil Armstrong (Foto: Wikimedia Commons)
Ovaj astronaut NASA početkom avgusta se podvrgao operaciji srca zbog zakrčenja koranarnih arterija.
U saopštenju Armstrongove porodice stoji: “Iako žalimo gubitak veoma dobrog čoveka, mi slavimo njegov izuzetan život i nadamo se da će mladim ljudima širom sveta služiti kao primer da se svi snovi mogu ostvariti, da istražuju i ruše granice i da nesebično služe višim ciljevima. Za one koji žele da Nilu odaju počast, imamo jednostavan zahtev: Ispoštujte ga kao primer uspeha i skromnosti, a sledeći put kada budete šetali po vedroj noći i videli Mesec kako vam se smeši, pomislite na Nila Armstronga i namigite mu”.
Armstrong je bio komandir Apola 11 i 20. jula 1969. zajedno sa kolegom Edvinom Bazom Oldrinom proveo je nešto manje od tri sata u šetnji Mesečevom površinom. Čuvena je bila njegova rečenica kada je kročio na Zemljin satelit: “Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo”.
Prošlog novembra je zajedno sa još tri astronauta primio Zlatnu medalju Kongresa, najviše civilno odlikovanje SAD.
Ovaj legendarni astronaut rođen je 5. avgusta 1930. u blizini Vapanekote u Ohaju. Bio je fasciniran avionima od svoje šeste godine i ta ljubav ga nikad nije napustila.
Napustio je studije na Univerzitetu Perdju 1950. po izbijanju rata u Koreji gde je učestvovao kao vojni pilot u 78 misija. Nakon rata testirao je avione i upravljao najnovijim letelicama, a jednom prilikom došao i do ivice svemira.
Bio je u prvoj grupi civilnih astronauta i prvi put leteo u svemir 1966. u okviru misije “Gemini 8”. Armstrong je tada posle kvara letelice spasao posadu tako što je aktivirao hitno sletanje u Pacifik.
Posle više godina treninga za upravljanje lunarnim modulom, 16. jula 1969. zajedno sa kolegama Bazom Oldrinom i Majkom Kolinsom krenuo je u pohod na Mesec.
Foto: Beta
“Iz mog ugla, važan uspeh misije Apolo bila je demonstracija toga da čovečanstvo nije večno vezano za ovu planetu, da naša vizija može ići dalje od toga i da su naše mogućnosti bezgranične”, rekao je on.
Verovalo se da je među najboljim astronautima “Apolo” bilo zajedljivosti zbog imenovanja Armstronga za vođu istorijske misije, ali je Majk Kolins jednom prilikom izjavio da bi i sam njega predložio za komandira: “Ne mogu se setiti ni jednu bolju osobu da bude prvi čovek na Mesecu”.
Misija "Apolo 11" bila je njegov poslednji let u svemir. Već 1970. postao je zamenik administratora za aeronautiku u NASA na odeljenju za napredna istraživanja i tehnologiju.
Godinu dana kasnije napustio je svemirsku agenciju i postao profesor inženjeringa na Univerzitetu u Sinsinatiju.
Sa suprugom sa kojom je bio u braku od 1999. živeo je u predgrađu Sinsinatija Indijan Hilu, ali se poslednjih godina sklanjao od očiju javnosti.
Prošlog februara se, međutim javno obratio na Univerzitetu u Ohaju u čast Džona Glena, prvog Amerikanca koji je obišao Zemljinu orbitu.
[/h]B92
Nil Armstrong, prvi čovek koji je kročio na tlo Meseca, umro je u 82. godini zbog komplikacija usled operacije srca.
Nil Armstrong (Foto: Wikimedia Commons)
U saopštenju Armstrongove porodice stoji: “Iako žalimo gubitak veoma dobrog čoveka, mi slavimo njegov izuzetan život i nadamo se da će mladim ljudima širom sveta služiti kao primer da se svi snovi mogu ostvariti, da istražuju i ruše granice i da nesebično služe višim ciljevima. Za one koji žele da Nilu odaju počast, imamo jednostavan zahtev: Ispoštujte ga kao primer uspeha i skromnosti, a sledeći put kada budete šetali po vedroj noći i videli Mesec kako vam se smeši, pomislite na Nila Armstronga i namigite mu”.
Armstrong je bio komandir Apola 11 i 20. jula 1969. zajedno sa kolegom Edvinom Bazom Oldrinom proveo je nešto manje od tri sata u šetnji Mesečevom površinom. Čuvena je bila njegova rečenica kada je kročio na Zemljin satelit: “Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo”.
Prošlog novembra je zajedno sa još tri astronauta primio Zlatnu medalju Kongresa, najviše civilno odlikovanje SAD.
Ovaj legendarni astronaut rođen je 5. avgusta 1930. u blizini Vapanekote u Ohaju. Bio je fasciniran avionima od svoje šeste godine i ta ljubav ga nikad nije napustila.
Napustio je studije na Univerzitetu Perdju 1950. po izbijanju rata u Koreji gde je učestvovao kao vojni pilot u 78 misija. Nakon rata testirao je avione i upravljao najnovijim letelicama, a jednom prilikom došao i do ivice svemira.
Bio je u prvoj grupi civilnih astronauta i prvi put leteo u svemir 1966. u okviru misije “Gemini 8”. Armstrong je tada posle kvara letelice spasao posadu tako što je aktivirao hitno sletanje u Pacifik.
Posle više godina treninga za upravljanje lunarnim modulom, 16. jula 1969. zajedno sa kolegama Bazom Oldrinom i Majkom Kolinsom krenuo je u pohod na Mesec.
Foto: Beta
Verovalo se da je među najboljim astronautima “Apolo” bilo zajedljivosti zbog imenovanja Armstronga za vođu istorijske misije, ali je Majk Kolins jednom prilikom izjavio da bi i sam njega predložio za komandira: “Ne mogu se setiti ni jednu bolju osobu da bude prvi čovek na Mesecu”.
Misija "Apolo 11" bila je njegov poslednji let u svemir. Već 1970. postao je zamenik administratora za aeronautiku u NASA na odeljenju za napredna istraživanja i tehnologiju.
Godinu dana kasnije napustio je svemirsku agenciju i postao profesor inženjeringa na Univerzitetu u Sinsinatiju.
Sa suprugom sa kojom je bio u braku od 1999. živeo je u predgrađu Sinsinatija Indijan Hilu, ali se poslednjih godina sklanjao od očiju javnosti.
Prošlog februara se, međutim javno obratio na Univerzitetu u Ohaju u čast Džona Glena, prvog Amerikanca koji je obišao Zemljinu orbitu.
Poslednja izmena od urednika: