- Učlanjen(a)
- 08.02.2009
- Poruka
- 3.957
1. Šta je greh? Odgovor: „Svaki koji čini greh i bezakonje čini; I GREH JE BEZAKONJE.”
1. Jovanova 3,4. Prestupanje vecnog Bozjeg zakona je greh.
2. Svi smo mi ljudi gresni. „Zato kao sto kroz jednoga coveka dodje na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt udje u sve ljude, JER SVI SAGRESISE.” Rimljanima 5,12.
3. Plata za greh je smrt. „Jer je palata za greh smrt.” Rimljanima 6,23.
4. I pored toga Bog nudi zivot vecni: „A dar je Bozji zivot vecni u Hristu Isusu Gospodu nasemu.” Rimljanima 6,23.
Da bi nas spasio Bog ne može ponistiti svoja savrseni zakon, koji je merilo Njegove pravde ne samo na Zemlji nego i u vasioni; nego nastoji da nas gresnike vrati u prvobitno stanje u kom je Adam bio pre pada u greh. Međutim, da bi na s udostojio da primimo pomilovanje, On nas ne oslobadja poslusnosti Njegovom zakonu, nego želi da nas oslobodi od GREHA, jer greh je taj koji nas odvaja od Boga. „Nego bezakonja vasa rastavise vas s Bogom vasim, i gresi vasi zaklonise lice njegovo od vas da ne cuje.” Isaija 59,2. Zato nas Bog ne oslobadja poslusnosti, nego želi da nas od greha oslobodi.
5. Zato nas Bog poziva: „Neka bezboznik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje; i neka se vrati ka Gospodu, i smilovace se na nj, i k Bogu nasemu, jer prasta mnogo.” Isaija 55,7.
6. Isus nas poziva: „Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti..”
Matej 11,28. Hristos nudi slobodu, slobodu od greha.
Onaj koji se odazvao pozivu Bozje milosti koja spasava, on UMIRE GREHU.
Greh njime više ne vlada, više ne živi u grehu. Od tada, on nije svetac, može da popgresi,
ali Bozjom miloscu bezi od greha, ne ostaje u njemu, već neprestano seze za slobodomu u Hristu Isusu Gospodu nasemu.
Pavle to jako lepo i jasno objašnjava:
„STA CEMO DAKLE RECI? HOćEMO LI OSTATI U GREHU DA SE BLAGODAT UMNOZI? BOZE SACUVAJ! Jer koji UMRESMO GREHU, kako ćemo još živeti u njemu?
Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa hrista, u smr njegovu krstismo se. Tako se s Njim pogrebosmo krstenjem u smrt da kao sto usta Hristos iz mrtvih slavom ocinom, TAKO I MI U NOVOM ZIVOTU DA HODIMO... Znajuci ovo da se stari nas covek razape s njim, da bi se telo gresno pokvarilo, DA Više ne BISMO SLUZILI GREHU. Jer koji umre OPROSTI SE OD GREHA. TAKO DAKLE I VI DRžITE SEBE DA STE MRTVI GREHU A ZIVI BOGU U HRISTU ISUSU GOSPODU NASEMU.” Rimljanima 6,1-11.
Šta vi mislite o ovome?
Šta za vas zanci umreti grehu?
Dodato posle 19 Sati 14 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
„UMRETI ZAKONU”
Rimljanima 7,1-7.
Stih 2.3. „Jer je udata žena privezana zakonom dok je god muž ziv”
U predhodnom poglavlju Pavle je personivicirao smrt i greh koji imaju valast nad gresnicima. (5,14.17; 6,12)
Prirodno je da ako muž umre, žena vise nema za koga zakonom da bude vezana, ona je slobodna.
Glavna Pavlova misao ovde je da SMRT PONISTAVA LEGALNE OBAVEZE.
Ako nema muza nema ni zakona koji bi je vezao za njega.
Kao sto muzevljeva smrt OSLOBADJA ženu od obaveza zakona o braku da je slobodna da se uda za drugoga, TAKO I HrišćaNINOVO RASPECE SA HRISTOM OSLOBADJA GA DOMINACEJE GREHA I ZAKONA TAKO DA SLOBODNO MOžE DA UDJE U NOVU DUHOVNU ZAJEDNICU SA VASKRSLIM SPASITELJEM.
Stih 4. „Umreste zakonu telom Hristovim.”
Ovo se odnosi na simbolično RASPECE „STAROG COVEKA” SA HRISTO. (6,6)
U ilostraciji žene, muzeva smrt ju je oslobodila od bracne obaveze.
ISTO TAKO UMIRENJE GRESNOJ LJUDSKOJ PRIRODI, VERNIK POSTAJE SLOBODAN OD GREHA I SLOBODAN OD OSUDE ZAKONA. Tako slobodan od greha može nesmetano da živi u zajednici sa Hristom.
Stih 5. „Kad bejasmo u telo behu slasdti grehovne.”
Znaci dok je greh dominirao u nasem zivotu, a to je bilo pre „raspeca staroga coveka”.
Pavle ovde ne kaže da je zakon izvor gresnih zelja i naklonosti zlu, nego zbog ljudske gresne i bubtovnicke prirode, zakon je taj koji osuđuje gresne naklonosti i ukazuje na njih kao uzrocnike greha. Kada to čini zakon gresnika upucuje ka izvoru spasenja, zbog toga je velika greška osudjivati zakon koji vrisi tako korisnu i neophodnu ulogu.
Pavle ni u kom slučaju ne umanjuje vrednost zakona, nego ga još vise uzdize.
On nastoji da ljudi pravilno upoznaju odnos između zakona i Jevandjelja.
Njegov glavni naglasak je da gresnik ne treba da se oslanja na zakon - čak ni na Bozji zakon -
nego da učini ono sto jednio može da učini da potrazi opravdasnje i posvecenje u Bozjoj milosti kroz Gospoda Isusa Hrista.
Ako se ovo pravilno razume, primanje Hrista i Bozje milosti ne odbacuje postovanje Bozjeg zakona, naprotiv ono ga uzdize i u njemu otkriva novu vrednost za novorođenog coveka.
To je sto Pavle kaže: „KVARIMO LI ZAKON VEROM? BOZE SACUVAJ! NEGO GA UTVRDJUJEMO.” Rimljanima 3,31.
Stih 6. „A sada umrevsi izbavismo se od zakona koji nas drzase, da služimo Bogu u obnovljenju Duha, a ne u starom slovu”
Izbaviti se od zakona je isto sto i ne biti pod zakonom (6,14).
Umiranjem staroj gresnoj prirodi, GDESNIK UMIRE I ZAKONU, JER ZAKON NEMA ZA STO DA GA VISE OSUđUJE. ON ZIVI SA HRISTOM I SLOBODAN JE OD GREHA (6,6
ali zakon gas vise i ne osuduje.
Vernik koji je UMRO GREHU I KOJI JE VASKRSAO U NOVI ZIVOT (6,2.4), sluzi i deluje u novom zivotu u kome ga Duh Sveti vodi. NJEGOVA POSLUSNOST ZAKONU VISE NIJE LEGALISTICKA, on ne veruje da će ga drzanje zakona spasti, nego drzi zakon zato što je Bozjom miloscu spasen.On verom živi. On je nerazdvojivom vezom vezan za vaskrsnog Spasitelja i to ga nadahnjuje da neprestano živi po Bozjoj volji koja je izrazena u Bozjem zakonu. Bozji Duh uprablja njegovim zivotom, a ne zahtevi mrtvog slova.
„Starina slova” oznacava prošli, legalisticki zivot bez Hrista, koji se oslanja samo na dela, a ne na Bozju blagodat.
St. 7. „STA CEMO DAKLE RECI? JELI ZAKON GREH? BOZE SACUVAJ!;
JER NE ZNADOH ZA ZELJU DOK ZAKON NE KAZA: NE ZAZELI.”
Ovde Pavle istice da greh i zlo nisu u zakonu, nego u covekovoj gresnoj prirodi.
Zato je potrebno pokajanje i napustanje greha, potrebno je novorođenje,
potpuno predanje Hristu. Onaj koji je to doziveo, ON NE OSTAJE BEZAKONIK,
NEGO NA SLAVU BOGU ZIVI U SKLADU SA NACELIMA BOZJE PRAVDE,
a ona je izrazena u zakonu.
„Tako je, dakle, ZAKON SVET, I ZAPOVEST SVETA I PRAVEDNA I DOBRA.
Jer znam da je ZAKON DUHOVAN; a JA SAM telesan, PRODAN POD GREH.
Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest u telu mojemu. Jer hteti imam u sebi, ali učiniti ne nalazim.
Jer IMAM RADOST U ZAKONU BOZJEM po unutrasnjem coveku.” Rimljanima 7, 12.14.18.22.
Blagodat uili milost Bozja i spasenje veromu u Gospoda Isusa Hrista, nisu u suprotnosti
sa poslusnoscu Bozjem zakonu, nego su povezani. Vera bez dela je mrtva.
Ako smo novorođeni i ako u nasem srcu Hristos prebiva, zivot će to pokazati.
Prvda i milost Bozja nisu suprotne poslusniosti, nego su usko povezane.
Zato Pavle ne odbacuje zakon, jer on jasno ukazuje da nije problem u zakonu, nego u nama, nasoj gresnoj prirodi, gresnim naklonostima i teznjama.
Gresnik koji je umro grehu, nije pod zakonom, jer zakon nema zbog čega da ga osuđuje.
Vernik koji je mrtav grehu, mrtav je i zakonu, jer Hristovo prisustvo u srcu i delovanje Svetog Duha pomazu mi da živi pravednim i posvecenim zivotom koji je u skladu sa merilima Bozje pravde.
1. Jovanova 3,4. Prestupanje vecnog Bozjeg zakona je greh.
2. Svi smo mi ljudi gresni. „Zato kao sto kroz jednoga coveka dodje na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt udje u sve ljude, JER SVI SAGRESISE.” Rimljanima 5,12.
3. Plata za greh je smrt. „Jer je palata za greh smrt.” Rimljanima 6,23.
4. I pored toga Bog nudi zivot vecni: „A dar je Bozji zivot vecni u Hristu Isusu Gospodu nasemu.” Rimljanima 6,23.
Da bi nas spasio Bog ne može ponistiti svoja savrseni zakon, koji je merilo Njegove pravde ne samo na Zemlji nego i u vasioni; nego nastoji da nas gresnike vrati u prvobitno stanje u kom je Adam bio pre pada u greh. Međutim, da bi na s udostojio da primimo pomilovanje, On nas ne oslobadja poslusnosti Njegovom zakonu, nego želi da nas oslobodi od GREHA, jer greh je taj koji nas odvaja od Boga. „Nego bezakonja vasa rastavise vas s Bogom vasim, i gresi vasi zaklonise lice njegovo od vas da ne cuje.” Isaija 59,2. Zato nas Bog ne oslobadja poslusnosti, nego želi da nas od greha oslobodi.
5. Zato nas Bog poziva: „Neka bezboznik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje; i neka se vrati ka Gospodu, i smilovace se na nj, i k Bogu nasemu, jer prasta mnogo.” Isaija 55,7.
6. Isus nas poziva: „Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti..”
Matej 11,28. Hristos nudi slobodu, slobodu od greha.
Onaj koji se odazvao pozivu Bozje milosti koja spasava, on UMIRE GREHU.
Greh njime više ne vlada, više ne živi u grehu. Od tada, on nije svetac, može da popgresi,
ali Bozjom miloscu bezi od greha, ne ostaje u njemu, već neprestano seze za slobodomu u Hristu Isusu Gospodu nasemu.
Pavle to jako lepo i jasno objašnjava:
„STA CEMO DAKLE RECI? HOćEMO LI OSTATI U GREHU DA SE BLAGODAT UMNOZI? BOZE SACUVAJ! Jer koji UMRESMO GREHU, kako ćemo još živeti u njemu?
Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa hrista, u smr njegovu krstismo se. Tako se s Njim pogrebosmo krstenjem u smrt da kao sto usta Hristos iz mrtvih slavom ocinom, TAKO I MI U NOVOM ZIVOTU DA HODIMO... Znajuci ovo da se stari nas covek razape s njim, da bi se telo gresno pokvarilo, DA Više ne BISMO SLUZILI GREHU. Jer koji umre OPROSTI SE OD GREHA. TAKO DAKLE I VI DRžITE SEBE DA STE MRTVI GREHU A ZIVI BOGU U HRISTU ISUSU GOSPODU NASEMU.” Rimljanima 6,1-11.
Šta vi mislite o ovome?
Šta za vas zanci umreti grehu?
Dodato posle 19 Sati 14 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
„UMRETI ZAKONU”
Rimljanima 7,1-7.
Stih 2.3. „Jer je udata žena privezana zakonom dok je god muž ziv”
U predhodnom poglavlju Pavle je personivicirao smrt i greh koji imaju valast nad gresnicima. (5,14.17; 6,12)
Prirodno je da ako muž umre, žena vise nema za koga zakonom da bude vezana, ona je slobodna.
Glavna Pavlova misao ovde je da SMRT PONISTAVA LEGALNE OBAVEZE.
Ako nema muza nema ni zakona koji bi je vezao za njega.
Kao sto muzevljeva smrt OSLOBADJA ženu od obaveza zakona o braku da je slobodna da se uda za drugoga, TAKO I HrišćaNINOVO RASPECE SA HRISTOM OSLOBADJA GA DOMINACEJE GREHA I ZAKONA TAKO DA SLOBODNO MOžE DA UDJE U NOVU DUHOVNU ZAJEDNICU SA VASKRSLIM SPASITELJEM.
Stih 4. „Umreste zakonu telom Hristovim.”
Ovo se odnosi na simbolično RASPECE „STAROG COVEKA” SA HRISTO. (6,6)
U ilostraciji žene, muzeva smrt ju je oslobodila od bracne obaveze.
ISTO TAKO UMIRENJE GRESNOJ LJUDSKOJ PRIRODI, VERNIK POSTAJE SLOBODAN OD GREHA I SLOBODAN OD OSUDE ZAKONA. Tako slobodan od greha može nesmetano da živi u zajednici sa Hristom.
Stih 5. „Kad bejasmo u telo behu slasdti grehovne.”
Znaci dok je greh dominirao u nasem zivotu, a to je bilo pre „raspeca staroga coveka”.
Pavle ovde ne kaže da je zakon izvor gresnih zelja i naklonosti zlu, nego zbog ljudske gresne i bubtovnicke prirode, zakon je taj koji osuđuje gresne naklonosti i ukazuje na njih kao uzrocnike greha. Kada to čini zakon gresnika upucuje ka izvoru spasenja, zbog toga je velika greška osudjivati zakon koji vrisi tako korisnu i neophodnu ulogu.
Pavle ni u kom slučaju ne umanjuje vrednost zakona, nego ga još vise uzdize.
On nastoji da ljudi pravilno upoznaju odnos između zakona i Jevandjelja.
Njegov glavni naglasak je da gresnik ne treba da se oslanja na zakon - čak ni na Bozji zakon -
nego da učini ono sto jednio može da učini da potrazi opravdasnje i posvecenje u Bozjoj milosti kroz Gospoda Isusa Hrista.
Ako se ovo pravilno razume, primanje Hrista i Bozje milosti ne odbacuje postovanje Bozjeg zakona, naprotiv ono ga uzdize i u njemu otkriva novu vrednost za novorođenog coveka.
To je sto Pavle kaže: „KVARIMO LI ZAKON VEROM? BOZE SACUVAJ! NEGO GA UTVRDJUJEMO.” Rimljanima 3,31.
Stih 6. „A sada umrevsi izbavismo se od zakona koji nas drzase, da služimo Bogu u obnovljenju Duha, a ne u starom slovu”
Izbaviti se od zakona je isto sto i ne biti pod zakonom (6,14).
Umiranjem staroj gresnoj prirodi, GDESNIK UMIRE I ZAKONU, JER ZAKON NEMA ZA STO DA GA VISE OSUđUJE. ON ZIVI SA HRISTOM I SLOBODAN JE OD GREHA (6,6
ali zakon gas vise i ne osuduje.
Vernik koji je UMRO GREHU I KOJI JE VASKRSAO U NOVI ZIVOT (6,2.4), sluzi i deluje u novom zivotu u kome ga Duh Sveti vodi. NJEGOVA POSLUSNOST ZAKONU VISE NIJE LEGALISTICKA, on ne veruje da će ga drzanje zakona spasti, nego drzi zakon zato što je Bozjom miloscu spasen.On verom živi. On je nerazdvojivom vezom vezan za vaskrsnog Spasitelja i to ga nadahnjuje da neprestano živi po Bozjoj volji koja je izrazena u Bozjem zakonu. Bozji Duh uprablja njegovim zivotom, a ne zahtevi mrtvog slova.
„Starina slova” oznacava prošli, legalisticki zivot bez Hrista, koji se oslanja samo na dela, a ne na Bozju blagodat.
St. 7. „STA CEMO DAKLE RECI? JELI ZAKON GREH? BOZE SACUVAJ!;
JER NE ZNADOH ZA ZELJU DOK ZAKON NE KAZA: NE ZAZELI.”
Ovde Pavle istice da greh i zlo nisu u zakonu, nego u covekovoj gresnoj prirodi.
Zato je potrebno pokajanje i napustanje greha, potrebno je novorođenje,
potpuno predanje Hristu. Onaj koji je to doziveo, ON NE OSTAJE BEZAKONIK,
NEGO NA SLAVU BOGU ZIVI U SKLADU SA NACELIMA BOZJE PRAVDE,
a ona je izrazena u zakonu.
„Tako je, dakle, ZAKON SVET, I ZAPOVEST SVETA I PRAVEDNA I DOBRA.
Jer znam da je ZAKON DUHOVAN; a JA SAM telesan, PRODAN POD GREH.
Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest u telu mojemu. Jer hteti imam u sebi, ali učiniti ne nalazim.
Jer IMAM RADOST U ZAKONU BOZJEM po unutrasnjem coveku.” Rimljanima 7, 12.14.18.22.
Blagodat uili milost Bozja i spasenje veromu u Gospoda Isusa Hrista, nisu u suprotnosti
sa poslusnoscu Bozjem zakonu, nego su povezani. Vera bez dela je mrtva.
Ako smo novorođeni i ako u nasem srcu Hristos prebiva, zivot će to pokazati.
Prvda i milost Bozja nisu suprotne poslusniosti, nego su usko povezane.
Zato Pavle ne odbacuje zakon, jer on jasno ukazuje da nije problem u zakonu, nego u nama, nasoj gresnoj prirodi, gresnim naklonostima i teznjama.
Gresnik koji je umro grehu, nije pod zakonom, jer zakon nema zbog čega da ga osuđuje.
Vernik koji je mrtav grehu, mrtav je i zakonu, jer Hristovo prisustvo u srcu i delovanje Svetog Duha pomazu mi da živi pravednim i posvecenim zivotom koji je u skladu sa merilima Bozje pravde.
Poslednja izmena:
)