- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Umire pred očima svih
Izvor:
Novosti.rs
Persa M. iz Male Remete kod Iriga leži slomljenog kuka, gladna, žedna, zaboravljena i ostavljena. Za tri meseca spala na 20 kilograma. Neće je - ni bolnica ni Centar za socijalni rad.
MEŠTANI Male Remete, sela u iriškoj opštini, na južnim padinama Fruške gore, više ne znaju kome da se obrate kako bi se čuli njihovi vapaji za pomoć meštanki Persi M. (72), koja je još u maju polomila kuk i od tada leži nepomična u krevetu - u ranama, gladna, žedna, uneređena... Za nepuna tri meseca pretvorila se u kost i kožu. Umire pred njihovim očima, a oni ne mogu ništa da urade.
Spomenka Jovanović, komšinica koja se prva našla Persi u nevolji, objašnjava da od maja do danas žena leži u krevetu i nema ko da se stara o njoj.
- Za tri meseca „pala“ je na 20 kilograma - tvrdi Spomenka i navodi da Persi rana na kuku nikako ne zarasta i da se više ne može ući u sobu od nesnosnog smrada koji se širi.
U bolnicu, kako su nam rekli, neće da je prime, a nju nema ko da neguje i pazi. U Centru za socijalni rad u Irigu kažu „da su puno toga uradili“, i da je ona prevashodno zdravstveni a ne socijalni slučaj.
- Kada je polomila kuk, komšija koji je čuo da viče podigao je i pozvao Hitnu pomoć. Oni su došli i odveli je u bolnicu, stavili joj gips i odmah je vratili. Kako su tada rekli, starica nije imala zdravstvenu knjižicu i nije se znalo ni ko će snositi troškove bolničkog lečenja - priča Milena Jovanović, predsednica MZ u Maloj Remeti
Spomenka Jovanović objašnjava da više ne zna kome da se obrati jer kada je Persa upitanju svi su nenadležni:
- Zvala sam i stanicu policije u Irigu. Objasnila sam im o čemu se radi, a dežurni policajac mi kaže: „Možeš da je dovedeš u stanicu, ali ja ne znam šta da radim sa njom.“ I, spusti mi slušalicu. Doktorka iz Doma zdravlja u Vrdniku uvek bi došla, ušla bi sa maskom na licu, pogledala je i rekla da to nije njihov slučaj, da mora u bolnicu. Zvali smo i Centar za socijalni rad u Irigu, oni su nam rekli da nemaju gde da je smeste. Ovo je užas koji treba da vidi cela zemlja. Pa, da li je moguće da niko u ovoj zemlji nije nadležan za ovakav slučaj - pita se Spomenka Jovanović.
Spomenka priča da se na početku brinula o starici - donosila joj je hranu, vodu, presvlačila je... Ali, kako kaže, više nema para za pelene koje su joj neophodne:
- Kad sam u Centru za socijalni rad tražila da mi daju neke pare i da ja vodim brigu o njoj, niko nije hteo ni da me sasluša. Tražili smo od Centra da nam daju broj telefona od njene dece, da ih pozovemo da preuzmu brigu o njoj. Međutim, rekli su nam da ne smeju da nam daju - začuđena je ova žena.
U Centru za socijalni rad u Irigu kažu da su uradili i više nego što treba za ovu ženu i tvrde da su se mnogo angažovali:
- Ona nije imala nijedan lični dokument. Zdravstvena knjižica joj je urađena, a uskoro će dobiti i ličnu kartu. Smeštaj smo joj našli u Gerontološkom centru u Šapcu, ali sva dokumentacija mora da bude prikupljena, što ide izuzetno teško. Mi nemamo geronto-službu i nije u našoj nadležnosti da se neko svakodnevno stara o njoj. Ona je, pre svega, zdravstveni slučaj, a ne socijalni. Ona nikada nije ni bila naš korisnik - kaže Snežana Mišković iz Centra za socijalni rad u Irigu.
Meštani Male Remete ne mogu da poveruju da se ovako nešto dešava. Pitaju ko će biti odgovoran ako se ovoj nesrećnoj ženi desi ono najgore?!
Izvor:
Novosti.rs
Persa M. iz Male Remete kod Iriga leži slomljenog kuka, gladna, žedna, zaboravljena i ostavljena. Za tri meseca spala na 20 kilograma. Neće je - ni bolnica ni Centar za socijalni rad.
MEŠTANI Male Remete, sela u iriškoj opštini, na južnim padinama Fruške gore, više ne znaju kome da se obrate kako bi se čuli njihovi vapaji za pomoć meštanki Persi M. (72), koja je još u maju polomila kuk i od tada leži nepomična u krevetu - u ranama, gladna, žedna, uneređena... Za nepuna tri meseca pretvorila se u kost i kožu. Umire pred njihovim očima, a oni ne mogu ništa da urade.
Spomenka Jovanović, komšinica koja se prva našla Persi u nevolji, objašnjava da od maja do danas žena leži u krevetu i nema ko da se stara o njoj.
- Za tri meseca „pala“ je na 20 kilograma - tvrdi Spomenka i navodi da Persi rana na kuku nikako ne zarasta i da se više ne može ući u sobu od nesnosnog smrada koji se širi.
U bolnicu, kako su nam rekli, neće da je prime, a nju nema ko da neguje i pazi. U Centru za socijalni rad u Irigu kažu „da su puno toga uradili“, i da je ona prevashodno zdravstveni a ne socijalni slučaj.
- Kada je polomila kuk, komšija koji je čuo da viče podigao je i pozvao Hitnu pomoć. Oni su došli i odveli je u bolnicu, stavili joj gips i odmah je vratili. Kako su tada rekli, starica nije imala zdravstvenu knjižicu i nije se znalo ni ko će snositi troškove bolničkog lečenja - priča Milena Jovanović, predsednica MZ u Maloj Remeti
Spomenka Jovanović objašnjava da više ne zna kome da se obrati jer kada je Persa upitanju svi su nenadležni:
- Zvala sam i stanicu policije u Irigu. Objasnila sam im o čemu se radi, a dežurni policajac mi kaže: „Možeš da je dovedeš u stanicu, ali ja ne znam šta da radim sa njom.“ I, spusti mi slušalicu. Doktorka iz Doma zdravlja u Vrdniku uvek bi došla, ušla bi sa maskom na licu, pogledala je i rekla da to nije njihov slučaj, da mora u bolnicu. Zvali smo i Centar za socijalni rad u Irigu, oni su nam rekli da nemaju gde da je smeste. Ovo je užas koji treba da vidi cela zemlja. Pa, da li je moguće da niko u ovoj zemlji nije nadležan za ovakav slučaj - pita se Spomenka Jovanović.
Spomenka priča da se na početku brinula o starici - donosila joj je hranu, vodu, presvlačila je... Ali, kako kaže, više nema para za pelene koje su joj neophodne:
- Kad sam u Centru za socijalni rad tražila da mi daju neke pare i da ja vodim brigu o njoj, niko nije hteo ni da me sasluša. Tražili smo od Centra da nam daju broj telefona od njene dece, da ih pozovemo da preuzmu brigu o njoj. Međutim, rekli su nam da ne smeju da nam daju - začuđena je ova žena.
U Centru za socijalni rad u Irigu kažu da su uradili i više nego što treba za ovu ženu i tvrde da su se mnogo angažovali:
- Ona nije imala nijedan lični dokument. Zdravstvena knjižica joj je urađena, a uskoro će dobiti i ličnu kartu. Smeštaj smo joj našli u Gerontološkom centru u Šapcu, ali sva dokumentacija mora da bude prikupljena, što ide izuzetno teško. Mi nemamo geronto-službu i nije u našoj nadležnosti da se neko svakodnevno stara o njoj. Ona je, pre svega, zdravstveni slučaj, a ne socijalni. Ona nikada nije ni bila naš korisnik - kaže Snežana Mišković iz Centra za socijalni rad u Irigu.
Meštani Male Remete ne mogu da poveruju da se ovako nešto dešava. Pitaju ko će biti odgovoran ako se ovoj nesrećnoj ženi desi ono najgore?!