- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Ukidanje carina neće biti problem
Otvaranje tržišta Srbije prema EU doprinelo je intenzivnom razvoju domaće poljoprivredno-prehrambene industrije.Kako je izjavio državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović, ukidanje carina na uvoz hrane od 2014. neće predstavljati problem ukoliko naredni period bude iskorišćen za podizanje konkurentnosti srpskih proizvođača.
Petogodišnje spuštanje carina na uvoz robe iz EU predvidjeno Prelaznim trgovinskim sporazum bilo je postepeno i mi se domaćim merama prilagodjavamo u delu investicija, podizanjem konkurentnosti domaće poljoprivrede, da "taj udarac bude što blaži", kazao je državni sekretar Golubović Tanjugu.
"Nula carina" neće biti za proizvode za koje je tokom pregovora dokazano da su bitni za Srbiju, pa će i posle isteka prelaznog perioda, do ulaska u EU, ostati carine na sve vrste mesa, na klanične proizvode, jogurt, voće, povrće, precizirao je Golubović.
Golubović je istakao i da postoji klauzula da posle isteka prelaznog perioda, ukoliko dodje do znacajnih poremećaja, odnosno nekontrolisanog uvoza pojedinih roba koje ugrožavaju domaću proizvodnju, Srbija ima pravo da privremeno podigne carine za te proizvode.
Golubović je podsetio da je "prvo Evropa 2000. dala mogućnosti bescarinskog izvoza našim privrednicima u zemljama EU i to je izuzetno doprinelo razvoju naše poljoprivrede i uopšte poljoprivredno-prehrambene industrije. Imali ste pristup tržištu od preko pola milijarde stanovnika, odnosno potencijalnih korisnika".
Sa druge strane, neki proizvodi, kao što su šećer i bebi bif, bili su na kvoti čime je Srbija dobila značajan devizni priliv, a industrija šećera je ostvarila "izuzetan bum" u svom razvoju, i ne samo u kvantitetu, nego i u kvalitetu, dodao je državni sekretar.
"Evropa se stvarno otvorila prema nama, dala nam je uslove koje nam nijedna zemlja van EU nije dala", naglasio je Golubović, napominjući da u obzir treba uzeti i činjenicu da od ukupne spoljne trgovine Srbije sa svetom, na EU "otpada" oko 57 odsto.
"Mi smatramo da će u jednom momentu, kada i zemlje u okviru sporazuma CEFTA (Zona slobodne trgovine u Centralnoj Evropi) budu deo EU, Srbija 80 odsto spoljnotrgovinskog prometa ostvarivati sa EU, čime se podvlači značaj trgovinskih odnosa sa EU", naglasio je državni sekretar.
"Od 2004. godine pa do današnjeg dana mi imamo situaciju, da više izvozimo nego što uvozimo iz EU i taj trend je stalno u porastu. I u 2012. se očekuje da će biti 490 miliona evra suficit u korist Srbije, kada je reč o razmeni poljoprivredno-prehramebnih proizvoda", kazao je Golubović.
Prema Goluboviću, medjutim, jeste greška što je Srbija možda nepotrebno jednostrano počela da primenjuje trgovinski sporazum sa EU, budući da su sve zemlje bivše Jugoslavije planirale da poslednja godina petogodišnjeg prelaznog perioda bude godina ulaska u EU dotične države.
No, kako je Golubović objasnio, odredjeni problemi koji bi nastali spuštanjem carina, kompenzovani su značajnim sredstvima finansijskih fondova EU koji su u tom momentu toj zemlji dostupni.
Golubović je kao primer naveo da Hrvatska treba da dobije tzv. drugi stub pomoći izmedju 350 i 370 miliona evra, a može da računa i do 700 miliona evra, ukoliko budu opravdali zahteve koje podnose.
"Tako da moramo da vodimo računa, da uspostavimo sistem, kvalitet korišćenja fonda EU, i naravno pravdanje sredstava koje koristimo", naglasio je Golubović.
Golubović je zaključio da potpunu liberalizaciju tržišta ne treba gledati negativno, ali se za nju treba "žestoko pripremati", jer su neke zemlje kao što su Bugarska i Slovačka u ovom momentu gotovo 70 odsto uvozno zavisne kada je reč o poljoprivredno- prehrambenim proizvodima, "što mi nikako ne želimo, da se dogodi u Srbiji" .
"Mi ćemo merama agrarne politike i sve ono što radimo, naravno u konsultaciji sa Briselom, da pravimo tako da naša poljoprivreda i dalje bude nosilac poljoprivrednog razvoja u regionu", zaključio je Golubović.
Izvor:
B92.net
Otvaranje tržišta Srbije prema EU doprinelo je intenzivnom razvoju domaće poljoprivredno-prehrambene industrije.Kako je izjavio državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović, ukidanje carina na uvoz hrane od 2014. neće predstavljati problem ukoliko naredni period bude iskorišćen za podizanje konkurentnosti srpskih proizvođača.
Petogodišnje spuštanje carina na uvoz robe iz EU predvidjeno Prelaznim trgovinskim sporazum bilo je postepeno i mi se domaćim merama prilagodjavamo u delu investicija, podizanjem konkurentnosti domaće poljoprivrede, da "taj udarac bude što blaži", kazao je državni sekretar Golubović Tanjugu.
"Nula carina" neće biti za proizvode za koje je tokom pregovora dokazano da su bitni za Srbiju, pa će i posle isteka prelaznog perioda, do ulaska u EU, ostati carine na sve vrste mesa, na klanične proizvode, jogurt, voće, povrće, precizirao je Golubović.
Golubović je istakao i da postoji klauzula da posle isteka prelaznog perioda, ukoliko dodje do znacajnih poremećaja, odnosno nekontrolisanog uvoza pojedinih roba koje ugrožavaju domaću proizvodnju, Srbija ima pravo da privremeno podigne carine za te proizvode.
Golubović je podsetio da je "prvo Evropa 2000. dala mogućnosti bescarinskog izvoza našim privrednicima u zemljama EU i to je izuzetno doprinelo razvoju naše poljoprivrede i uopšte poljoprivredno-prehrambene industrije. Imali ste pristup tržištu od preko pola milijarde stanovnika, odnosno potencijalnih korisnika".
Sa druge strane, neki proizvodi, kao što su šećer i bebi bif, bili su na kvoti čime je Srbija dobila značajan devizni priliv, a industrija šećera je ostvarila "izuzetan bum" u svom razvoju, i ne samo u kvantitetu, nego i u kvalitetu, dodao je državni sekretar.
"Evropa se stvarno otvorila prema nama, dala nam je uslove koje nam nijedna zemlja van EU nije dala", naglasio je Golubović, napominjući da u obzir treba uzeti i činjenicu da od ukupne spoljne trgovine Srbije sa svetom, na EU "otpada" oko 57 odsto.
"Mi smatramo da će u jednom momentu, kada i zemlje u okviru sporazuma CEFTA (Zona slobodne trgovine u Centralnoj Evropi) budu deo EU, Srbija 80 odsto spoljnotrgovinskog prometa ostvarivati sa EU, čime se podvlači značaj trgovinskih odnosa sa EU", naglasio je državni sekretar.
"Od 2004. godine pa do današnjeg dana mi imamo situaciju, da više izvozimo nego što uvozimo iz EU i taj trend je stalno u porastu. I u 2012. se očekuje da će biti 490 miliona evra suficit u korist Srbije, kada je reč o razmeni poljoprivredno-prehramebnih proizvoda", kazao je Golubović.
Prema Goluboviću, medjutim, jeste greška što je Srbija možda nepotrebno jednostrano počela da primenjuje trgovinski sporazum sa EU, budući da su sve zemlje bivše Jugoslavije planirale da poslednja godina petogodišnjeg prelaznog perioda bude godina ulaska u EU dotične države.
No, kako je Golubović objasnio, odredjeni problemi koji bi nastali spuštanjem carina, kompenzovani su značajnim sredstvima finansijskih fondova EU koji su u tom momentu toj zemlji dostupni.
Golubović je kao primer naveo da Hrvatska treba da dobije tzv. drugi stub pomoći izmedju 350 i 370 miliona evra, a može da računa i do 700 miliona evra, ukoliko budu opravdali zahteve koje podnose.
"Tako da moramo da vodimo računa, da uspostavimo sistem, kvalitet korišćenja fonda EU, i naravno pravdanje sredstava koje koristimo", naglasio je Golubović.
Golubović je zaključio da potpunu liberalizaciju tržišta ne treba gledati negativno, ali se za nju treba "žestoko pripremati", jer su neke zemlje kao što su Bugarska i Slovačka u ovom momentu gotovo 70 odsto uvozno zavisne kada je reč o poljoprivredno- prehrambenim proizvodima, "što mi nikako ne želimo, da se dogodi u Srbiji" .
"Mi ćemo merama agrarne politike i sve ono što radimo, naravno u konsultaciji sa Briselom, da pravimo tako da naša poljoprivreda i dalje bude nosilac poljoprivrednog razvoja u regionu", zaključio je Golubović.
Izvor:
B92.net