Ujed krpelja se ne sme zanemariti

[crvendac_011]

Ujed krpelja se ne sme zanemariti

Vesti 18.05.2010 15:00



Duga zima i velika vlažnost pogodovali su pravoj najezdi krpelja koji su prenosioci različitih bolesti, a svaki treći krpelj zaražen je bakterijom koja izaziva lajmsku bolest i zato se ujed krpelja ne sme zanemariti, upozoravaju lekari.

Krpelje je praktično nemoguće izbeći. Žive u travi i krošnjama drveća, na zelenim površinama dvorišta, parkova i šuma.
Po statisci, svaki treći krpelj zaražen je bakterijom koja izaziva lajmsku bolest. Zato se ujed krpelja ne sme zanemariti - u roku od 24 sata obavezno se treba javiti najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Najpodložnija napadima krpelja su deca, jer je i njihova aktivnost u igri na travi veća. Budući da je ujed krpelja bezbolan, nakon boravka u prirodi pažljivo pregledajte odeću i posebno pregibe na telu.
"Najbitnije je krpelja što pre odstraniti, a najbolje je da to uradi stručno lice. Mi smo se uverili da je rizik od infekcije 10 puta veći nego ukoliko se krpelj odstranjuje mehaničkim putem", izjavio je za RTS načelnik Instituta za epidemiologiju VMA Radovan Čekanac.
Ispitivanje zaraženosti, koje se radi samo na VMA, pokazalo je da je čak trećina tih insekata prenosilac Lajmske bolesti, koja, ako se ne leči na vreme, ostavlja trajne posledice.
"Mogu da budu zahvaćeni zglobovi, da se bolest ispolji u vidu artritisa, može da dođe do promene na srcu, centralnom nervnom sistemu. Praktično svi organi, znači i oko, mogu da budu zahvaćeni", dodao je Čekanac.

 

[crvendac_011]

Budite oprezni u prirodi: zaštitite se od krpelja

Budite oprezni u prirodi: zaštitite se od krpelja

Žena blic 24.05.2010 14:55



Krpelji, prenosioci uzročnika lajmske bolesti, aktivni su na zelenim površinama od ranog proleća sve do kasne jeseni, te se u ovom periodu valja čuvati njihovog uboda i posle svakog boravka u prirodi detaljno treba pregledati telo i odeću, kaže dr Nevenka Pavlović.

– Lajmska bolest je bakterijska zaraza koja napada ceo organizam, a posebno kožu, nervni sistem, zglobove i srce. Prenose je krpelji zaraženi bakterijom borelijom burgdorferi, a istraživanja pokazuju da je na području Beograda takvih jesna četvrtina – objašnjava dr Nevenka Pavlović iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

CRVENILO, ZNAK ZA UZBUNU
Prema njenim rečima, prvi znaci bolesti se mogu javiti već posle jedan do dva dana ili u roku od mesec dana od uboda zaraženog krpelja. Najčešće se na mestu uboda uoči kružno crvenilo koje se širi. Takođe je moguća pojava povišene telesne temperature, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima.
– Ako se bolest ne leči u početnoj fazi, posle šest do osam nedelja može da dođe do zapaljenja moždanih opni ili nerava, zglobova, srčanog mišića, što je drugi stadijum oboljenja. Ukoliko se lečenju ne pristupi ni u ovoj fazi, posle deset meseci ili čak i više godina može da dođe do trajnog oštećenja zdravlja, invalidnosti i smanjenja radne sposobnosti – kaže doktorka.

NE MAŽITE MESTO UBODA
Najbolji način zaštite od ove bolesti jeste, naravno, sprečavanje uboda krpelja, a kada se ipak desi da vas ubode, potrebna je brza reakcija i pravilno uklanjanje krpelja iz kože. Veoma je važno krpelja izvaditi što pre, odnosno u prva 24 sata od uboda.
– Ljudi često greše jer pre vađenja krpelja mesto uboda mažu raznim hemikalijama, alkoholom, benzinom i slično. To ne treba raditi. Krpelja treba odstraniti pincetom, pri čemu se uhvati rilica što bliže koži tela čoveka i lagano ceo krpelj vuče nagore. Posle odstranjivanja krpelja mesto uboda treba dezinfikovati. Svako ko nije siguran da to može da uradi sam treba da se obrati najbližoj ambulanti, domu zdravlja ili odeljenju za kožne bolesti. Lekaru se treba obratiti i ukoliko ne uspete da odstranite celog krpelja, pa recimo ostane rilica u koži – kaže dr Pavlović, i navodi da treba pratiti zdravstveno stanje oko mesec dana posle uboda. Prvenstveno treba obratiti pažnju na to da li ima nekih promena na koži, ali ne treba zaboraviti i druge moguće simptome ove infekcije. Ukoliko se pojave, obavezno se obratite lekaru jer, kada se otkrije na vreme, lajmska bolest može uspešno da se leči.

 

[crvendac_011]

Kako odstraniti krpelja

Kako odstraniti krpelja

She.hr 22.07.2010 15:46



Stiglo je vreme godišnjih odmora, plaža, sunca, hvatanja hlada ispod kakvog drvca, vreme pravog mentalnog relaksiranja. Nemojte dozvoliti da vam radi nepažnje toliko priželjkivani odmor brzo završi zbog infekcije koju dobijete kada se krpelj zavuče duboko u kožu.

Krpelji su najaktivniji u proljeće i na ljeto, a svakako nije ugodno i nimalo zabavno imati jednog takvog parazita na sebi. Da biste spriječili daljnje komplikacije uzrokovane napadom krpečlja, najbolje ga je odstraniti čim ga uočite i to uz pomoću navedenih metoda.

10 super savjeta za odstranjivanje krpelja

1. Provjerite tijelo od glave do pete za malim crnim, smeđim ili crvenkastim insektima, koji može biti do veličine glave čavla.

2. Zamolite člana obitelji ili prijatelja da vas pregleda tamo gdje vi to ne možete.

3. U slučaju da ste našli krpelja na sebi stavite led na ugriz radi smanjivanja boli i otekline.

4. Nemojte češati ugriz niti područje oko ugriza.

5. Uzmite lokalni anestetik da smanjite svrbež.

6. Ako imate eter ili jestivo ulje stavite na vatu i prekrijte time krpelja. Držite 2-3 minute I krpelj će se lagano otpustiti.

7. Držite pincetu u jednoj ruci (ili netko drugi) i uhvatite krpelja čim bliže koži. Izbjegnite čupanje krpelja prstima. To vam samo može ostaviti dijelove krpelja ispod kože, a tako ste izloženi bolestima koje krpelj nosi.

8. Čvrsto i nježno okrenite krpelja za 360 stupnjeva i povucite ga van.

9. Krpelja bacite u vatru ili u WC i pustite vodu.

10. Očistite područje ugriza sa sapunom i vodom.

 

[PYC]

Krpelj mora odmah da se izvadi

Napast vreba iz trave

Krpelj mora odmah da se izvadi
​

Izvor: Blic G. Golubović | 08. 04. 2011. - 10:29h | Foto: Reuters

Krpelji, prenosioci uzročnika Lajmske bolesti, aktivni su na zelenim površinama od ranog proleća sve do kasne jeseni, te se u ovom periodu valja čuvati njihovog uboda i posle svakog boravka u prirodi detaljno treba pregledati telo i odeću.

U prirodi nosite odeću dugih rukava i nogavica i svetlih boja, jer se na njoj krpelj lakše uočava​

Posle povratka iz prirode presvucite odeću i pažljivo pregledajte celo telo. Uz pomoć ukućana pregledajte i ona mesta koja nisu lako dostupna kao što su leđa, zadnja strana nogu i kosmati deo glave. Kod dece treba dobro pregledati glavu jer su deca niža i više se igraju u travi, zbog čega im se krpelji neretko zakače baš za glavu.

Ukoliko oučite krpelja, odmah se obratite lekaru ili parazita polako odstranite pincetom. Lekari ne preporučuju da se mesto uboda maže alkoholom, petrolejom ili benzinom pre uklanjanja, jer će to samo umrtviti krpelja i neće olakšati vađenje.

Oštrom pincetom treba uhvatiti glavu parazita, što bliže koži i laganim pokretima ga izvlačiti napolje. Potom treba proveriti da li je odstranjen celi krpelj, jer njegova glava nikako ne sme da ostane ispod kože.

Ako je krpelj zaražen, a nije odstranjen na vreme, postoji velika opasnost od razvoja Lajamske bolesti. Prvi simptomi mogu da se jave već posle jednog dana, ali i nakon mesec dana. Znak za uzbunu je crvenilo kože na mestu ujeda koje se prstenasto širi. U tom slučaju treba se obavezno javiti lekaru, koji će prepisati antibiotik.

Samo ako se sa terapijom krene u ovom stadijumu bolesti, može da se spreči njeno napredovanje, oštećenje zglobova, nervnog sistema ili srca.

 

[crvendac_011]

Sve opasnosti lajmske bolesti i kako je se rešiti

29. 05. 2011.
PRESS

Sve opasnosti lajmske bolesti i kako je se rešiti

Sada je sezona krpelja, što znači da nam opet preti opasnost od lajmske bolesti i da je vreme za oprez za sve one koji vole šetnju u prirodi - kampere, baštovane, pa i one koji vreme provode na plaži, jer krpelji čak i tamo vrebaju



Lajmska bolest je najčešća bolest koju izazivaju insekti i svake godine se pojavi veliki broj novih slučajeva ove boljke, koja iz godine u godinu napada sve više ljudi. Ipak, iako nije strana medicini, još postoji niz pitanja kada je u pitanju njena dijagnoza i lečenje. Pressmagazin vam predstavlja najnovija saznanja o lajmskoj bolesti.

Simptomi
Jedno od pitanja je i da li je istina da možete imati lajmsku bolest iako nemate tipičan osip? Odgovor je - da. Čak 80 odsto prijavljenih slučajeva ima osip, ali ga ne dobiju svi oboleli. Takođe je važno znati da osip ne izgleda uvek tipično kao crveni krug, već može da se i pojavi kasnije u vidu duguljastih, a ne okruglih pečata i da više podseća na ujed pauka. Takođe, ne mora da bude u vidu ispupčenja na koži već potpuno u njenoj ravni. Prepoznaćete da je u pitanju lajmska bolest po krasti i tačnim marginama koje su barem pet centimetara u prečniku.

Dijagnoza
Nekada ju je jako teško dijagnostikovati. Nije teško jedino ako tačno znate šta tražite, preciznije, ako baš sumnjate na nju. Ako vam se razvije osip tipičan za ovu bolest, lekar će vam odmah prepisati antibiotike, a ne treba vam test krvi, koji čak može da bude negativan na ovo oboljenje u početnoj fazi. Test detektuje antitela na bakteriju, a vaše telo ne razvija antitela barem deset dana pošto se zarazite.

Problem
Do problema dolazi kada se osoba koju je ujeo krpelj toga ne seća, ne zna da je ujedena ili nema osip po koži. Na primer, ako samo imate simptome kao što su glavobolja, umor i bol u zglobovima, neki lekari mogu da procene da je to zbog stresa ili prehlade. Ni test krvi nije dokaz bolesti. Možete imati lažan negativan ili pozitivan rezultat, a ni sve vrste lajmske bolesti se ne mogu otkriti analizom krvi. Ova bolest je još u fazi ispitivanja, pa se stručnjaci nadaju da ćemo u narednih nekoliko godina imati bolje testove za njeno dijagnostikovanje.



Kako prepoznati lajmsku bolest

- Prvi znaci bolesti javljaju se prvog dana do mesec dana posle uboda krpelja

- Na mestu uboda se javlja makula ili bubuljica i prstenasto crvenilo koje se širi, što je siguran znak lajmske bolesti

- Povišena temperatura

- Glavobolja

- Bolovi u mišićima i zglobovima

- Bolne i uvećane lokalne limfne žlezde

Lečenje
I dok je nekim ljudima dovoljno lečenje u trajanju od samo nekoliko nedelja, nekima je potrebno mnogo više da bi ozdravili. Ako se odmah počne sa primenjivanjem terapije, dve do tri nedelje antibiotika koji se uzimaju oralno obično daju dobre rezultate i uništava se bakterija. Ipak, ako se bakterija raširila na centralni nervni sistem (simptomi su u tom slučaju glavobolja, konfuzija i gubitak pamćenja), neophodno je četvoronedeljno intravenozno lečenje antibioticima.

Uspešnost lečenja
Dešava se i da pacijent uzima terapiju, a da je i dalje bolestan. Šta činiti tada? Ako ste lečeni standardnim metodama, a i dalje imate simptome bolesti, potražite savet od specijaliste za lajmsku bolest. Verovatno će vas testirati na druge infekcije koje prenose krpelji, a koje imaju slične simptome. Neke od njih su poslednjih nekoliko godina u porastu, ali nisu slične lajmskoj bolesti.

Prevencija
Koji je najbolji način da članove svoje porodice i sebe zaštitite od lajmske bolesti? Osim upotrebe sredstava za zaštitu kože od insekata prilikom boravka u prirodi, oblačenja odgovarajuće odeće i proveravanja da li vam se zakačio krpelj, stručnjaci kažu i da ljudi koji se tuširaju dva sata posle boravka u prirodi imaju daleko manje šanse da dobiju lajmsku bolest, od onih koji nemaju ovu naviku.
Klonite se lišća i travnatih površina, nemojte razgrtati ni dirati trave ni biljke, a ako imate dvorište, bolje ga pospite šljunkom do dela gde počinju šuma ili zelenilo. Decu naučite da se klone perifernih delova kada borave u prirodi, jer istraživanja pokazuju da čak 82 odsto krpelja boravi na travnatim površinama i to na približno uvek istim razdaljinama, naročito u šumovitim predelima i tamo gde ima ukrasnih biljaka.

Ana Mitić

 

[Golden red]

Krpelji prenose zaista opasne bolesti

Krpelji prenose zaista opasne bolesti





Krpeljni meningoencefalitis (KME), je druga najčešća bolest u Evropi koju prenose krpelji

KME je prolećno-letnja bolest i neposredno je povezana sa učestalijim boravcima u prirodi i intenziviranjem aktivnosti krpelja. U poslednjih nekoliko godina sve je više dokaza o povećanju endemske regije KME virusa u Evropi, što delimično zavisi od klimatskim promena,gde se kao posledica javlja širenje prostora na kojima obitavaju zaraženi krpelji. Tvrdi ili obični krpelj (Ixodes ricinus) je glavni vektor srednjeevropskog tipa virusa.

Bolest uzrokovana KME virusom varira u intenzitetu od blagih do teških infekcija centralnog nervnog sistema koja ostavlja trajna neurološka oštećenja, a može uzrokovati i smrtni ishod.

Prvi simptomi bolesti obično se javljaju 7-14 dana nakon ujeda krpelja. Kod najvećeg broja obolelih, posebno kod dece, bolest prouzrokuje povišenje telesne temperature i nespecifične simptome poput bolova u zglobovima i kostima. Simptomi traju nekoliko dana. Kod većine zaraženih, bolest se ovim simptomima i završava.

Kod 20-30 odsto bolesnika, nakon kratkotrajnog nestanka simptoma (najčešće ne duže odnedelju dana), razvija se tzv. "druga faza" bolesti u kojoj dominiraju simptomi koji su posledica infekcije centralnog nervnog sistema (glavobolja, vrtoglavica, slabost udova, poremećaj svesti, konvulzije). Većina bolesnika (oko 50 posto) koji razviju simptome upale CNS-a, boluje od najblažeg oblika bolesti (aseptični ili serozni meningitis), oko 40 posto bolesnika ima teži oblik bolesti (meningoencefalitis), a samo 10 posto obolelih boluje od najtežega oblika bolesti (meningoencefalomijelitis).

Bolesnici sa aseptičnim meningitisom i meningoencefalitisom najčešće se oporave u potpunosti dok kod bolesnika sa meningoencefalomijelitisom mogu ostati i trajna neurološka oštećenja, a 1 do 2 odsto bolesnika i umre tokom akutne faze bolesti. U Sibiru i na dalekom istoku Rusije, bolest učestalije ima teži tok, pa smrtnost može iznositi i do 30 posto.

S obzirom da u ovom trenutku ne postoji specifični antivirusni lek kojim bi se oboleli mogli lečiti od KME, preporučuje se vakcinisanje protiv ove bolesti. Ovo smeju da čine sve osobe starije od 12 meseci, a da bi se postigla doživotna zaštita, nakon što se obavi primarna serija vakcinisanja koja se sastoji od tri doze, potrebno je dodatno se vakcinisati svakih pet godina. Vakcina se posebno preporučuje osobama koje žive u endemskim područjima, a naročito onima koji su rekreativno ili profesionalno povezani sa učestalim boravcima u šumskim područjima, savetuje Ordinacija.








Izvor: S media

 

[crvendac_011]

Lajmska bolest: Čuvajte se krpelja!

Bakterija Spiroheta izaziva ozbiljne posledice ukoliko se blagovremeno ne leči. Infekcija može da dovede do zapaljenja mozga i moždanih ovojnica, ali i da zahvati srce, strukture oka, zglobove, tetive...

Ljubiteljima prirode, koji bi da uživaju u šumi i na travi, strah od zaraženih krpelja ne dozvoljava da se u potpunosti opuste. Bojazan je opravdana, jer ove krvopije prenose veoma opasnu lajmsku bolest. S druge strane, veliki broj ljudi nije upućena u to kako se ova bolest leči i šta treba preduzeti ukoliko dođe do ujeda.

- U Evropi se za lajmsku bolest znalo još pre sto godina, ali su na nju ozbiljnije počeli da obraćaju pažnju tek od 1974. godine. Tada je u oblasti Lajm američke države Konektikat, opisana epidemija artritisa kod mališana za koji se prvobitno mislilo da je juvenilni, karakterističan za dečiji uzrast. Kasnije je dokazano da se radi o infektivnom artritisu čiji je uzročnik spiroheta borelija burgdorferi iz krpelja. Zbog mesta gde je bolest dokazana dobila je naziv lajmska, iako bi trebalo da se zove evropska. Jer, još pre jednog veka u Evropi se znalo da se bolest manifestuje na centralnom i perifernom sistemu, koži i drugim organima - objašnjava dr Ivanko Bojić, član Internacionalne asocijacije za lajmsku bolest (ILADS) i profesor specijalista za infektivne bolesti.

Kako nastaje lajmska bolest?

- Najčešće ubodom krpelja, a može i u kontaktu sa sadržajem koji krpelj izlučuje, ukoliko je koža i sluzokoža povređena. Spiroheta je i na ovaj način u stanju da kroz kožu uđe u organizam i izazove infekciju. Problem je što se ubod krpelja najčešće ne primeti. Mesto uboda ne boli i ne svrbi, a ne oseća se ni njegovo kretanje po koži. Pri nastanku infekcije reakcija organizma na unetu spirohetu je vrlo slaba. Naime, spiroheta sa svojim proteinima i još nekim faktorima, uspeva da napravi vrlo dobru mimikriju, tako da je imuni odgovor organizma prilično slab. Kada organizam shvati da se nešto dešava počinje da reaguje, ali je tada u pitanju prilično zakasnela reakcija. Za to vreme spiroheta se nesmetano rasejava sa mesta infekcije limfnim putem ili krvlju po organizmu.

Šta se dešava na primarnom mestu infekcije?

- U oko 50 odsto slučajeva javlja se crvenilo poznato kao eritem. S vremenom eritem se širi, pri čemu može da ima svoje tipične i atipične oblike. Crvenilo ne boli i ne svrbi, a često se i ne primeti njegovo postojanje. Međutim, crvenilo je važan znak da je na tom mestu boravio krpelj i napravio ubod. Postoje i situacije kada do uboda dođe, ali se crvenilo ne javlja. Znači, infekcija je nastala, iako karakterističan znak izostaje. U takvim okolnostima veoma je važno da lekar insistira na iznošenju subjektivnih tegoba koje pacijent oseća, bez obzira na to da li su one blage.

Na koje simptome potencijalno zaražena osoba treba da obrati pažnju?

- Na blago povišenu temperaturu. Diskretni bolovi u mišićima još jedan su simptom koji može da signalizira na infekciju, ukoliko je određena osoba došla u dodir sa zaraženim krpeljom. Ovo se posebno odnosi na ljude koji žive u regijama endemski poznatim po lajmskoj bolesti. U suprotnom, ukoliko se ne reaguje u ranoj fazi bolesti, tokom narednih nedelja i meseci, zbog rasejavanja po organizmu mogu da se jave i drugi simptomi, zavisno od toga u koje delove tela je infekcija dospela. Infekcija može da izazove zapaljenje mozga i moždanih ovojnica, da zahvati nerve na bazi lobanje, kao i periferne nerve, srce, strukture oka, zglobove, tetive, mišiće vezivnog tkiva, a nekada i kosti.

Može li oboleli blagovremeno da primeti komplikacije?

- Simptomi i znaci na zahvaćenim organima se nekada ispoljavaju u različitim vremenskim periodima. U svakom slučaju, na lajmsku bolest treba posumnjati kada je zahvaćeno više organa - nervni sistem i zglobovi, zglobovi i strukture oka ili nervni sistem,

zglobovi i koža. Lajmsku bolest zapravo izaziva fascinantna bakterija spiroheta, koja se snalazi i preživljava u svim uslovima. Zato rana dijagnoza i lečenje imaju primarni značaj. Ukoliko se ne leči na vreme doćiće do hronične forme lajmske bolesti. S obzirom na to da je lajmska bolest poznata i kao veliki imitator, ona u hroničnoj formi može da podseća i na multiplu sklerozu, Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest, ishemijske oblike infarkta mozga. Sve ovo je posledica zapaljenske reakcije niskog stepena prema uzročniku u organizmu, a koja se najčešće manifestuje zapaljenjem krvnih sudova, kao i drugih zahvaćenih organa i sistema u organizmu.

Kako se uspostavlja dijagnoza?

- Dijagnoza se bazira na kliničkom određivanju antitela u krvi prema delovima uzročnika. Međutim, određivanje antitela je samo podrška dijagnozi, a nikako ključni element, jer su serološke reakcije prema ovom uzročniku nepouzdane i retko standardizovane. Zato je detaljni klinički pregled i anamneza od ključnog značaja za dijagnozu, posebno kada je reč o hroničnim formama bolesti.

Lečenje

S obzirom na to da je uzročnik ove bolesti bakterija, logično bi bilo da se uspešno leči antibioticima. Međutim, bakterija ima osobinu da menja svoje oblike u okrugla tela u takozvane oblike bezćelijskog zida, na koje antibiotici ne mogu da deluju. Osim toga, uzročnik se u organizmu skriva na određenim mestima u organima i mišićima gde je zaštićen od delovanja antibiotika i imunog sistema. Na taj način on preživljava i nakon izvesnog vremena ponovo se reaktivira, ispoljavajući simptome i znake bolesti tamo gde se sakrio.

Zato se za lajmsku bolest nikako ne može reći da je blago i bezazleno obolenje. Koliko je lajmska bolest ozbiljna najbolje pokazuje podatak, da se u Srbiji svake godine otkrije oko hiljadu novozaraženih osoba.

Da bi se postiglo uspešno lečenje, antibiotici treba da se daju neposredno posle uboda krpelja, a koliko dugo, proceniće lekar. Doktor bi trebalo da zna i kakve su karakteristike bakterije u ranoj, ali i u fazi rasejavanja. Takoše, neophodno je u fazi infekcije ili ispoljenih simptoma uvesti lečenje što ranije, koje bi trebalo da traje što duže.

Pravila ponašanja

U preventivnom smislu neophodno je, pre svega, da odgovarajuće službe obrađuju travnate i druge terene i utvrđuju prisustvo krpelja i njihovu zaraženost. Na osnovu dobijenih rezultata treba da istaknu tablu na kojoj će stajati upozorenje na opasnost u konkretnoj regiji. Istovremeno, neophodno je da se smanji populacija krpelja i glodara u prirodi, koji su rezervoar uzročnika.

I stanovništvo bi trebalo da se edukuje pre odlaska u prirodu. To znači da je tokom boravka u zelenilu poželjno nositi kape, košulje dugih rukava, duge pantalone u čarapama i sredstva koja odbijaju krpelje, a koja se nanose na odeću i kožu. S druge strane, opasno je primenjivati sredstva koja ubijaju krpelje, posebno kod dece, jer mogu doći u kontakt sa izlučevinama. Antibiotike ne treba koristiti pre odlaska u prirodu niti ih samoinicijativno uzimati posle uboda krpelja. Ako se krpelj nađe u koži posle povratka iz prirode, obratiti se stručnoj osobi da bi se pravilno odstranio. Istovremeno, krpelj će biti pregledan na eventualnu zaraženost spirohetom.

Odstranjivanje

Stručnjaci savetuju da se odstranjivanje obavlja pincetom što bliže koži, bez pritiska na trbuh krpelja, gnječenja ili kidanja. Mesto uboda valja dezinfikovati. Odstranjivanje krpelja može se obaviti u svakoj zdravstvenoj ustanovi - ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti...

Zablude

Kako je bolest opisana kada je prvi put otkrivena?

- U prvim stručnim i naučnim objašnjenjima govorilo se da je bolest blaga, gotovo spontano izlečiva. Neki stručnjaci su čak tvrdili da terapija nije ni potrebna. Međutim, vremenom su klinička iskustva pokazala da je lajmska bolest veoma ozbiljna i da ostavlja posledice, ukoliko se na pravi način ne leči. Uzročnik je vrlo kompleksan, a razvoj bolesti veoma složen - naglašava Ivanko Bojić.

Izvor: Večernje novosti

 

[maja_jevtic]

Četvrtina krpelja prenosi zarazu
Izvor: Beta
Broj ljudi koji se javlja zbog uboda krpelja je uobičajan za ovo doba godine tokom kojeg se češće boravi u prirodi, izjavila je danas šefica Savetovališta za lajmsku bolest pri Zavodu za javno zdravlje u Beogradu Nevenka Pavlović.

Nevenka Pavlović rekla je agenciji Beta da je važno znati da nije svaki krpelj zarazan niti svaki krpelj prenosi lajmsku bolest.

Na teritoriji Beograda, kao i u ostatku Srbije, procenat krpelja koji prenose zaraze je oko 25 odsto, odnosno svaki četvrti. Nevenka Pavlović navela je da se ne može pouzdano odrediti gde ima najviše krpelja, jer ih ima svuda u prirodi, ali da je rizik od ujeda mnogo manji na uređenim gradskim površinama, poput parkova i dvorišta, koje se redovno održavaju.

"Površine koje su održavane, šišane, tu ima manje krpelja, jer njima ne odgovara ta sredina. Krpelji vole vlagu i senku", rekla je Nevenka Pavlović. Dodala je da se protiv krpelja najbolje štiti izbegavanjem mesta sa visokom travom i provlačenjem groz grmlje, nošenjem dugačkih rukava i pantalona tokom boravka u prirodi, kao i preparatima koji mirisom odbijaju krpelje, a mogu se kupiti u svakoj apoteci.

Nevenka Pavlović je istakla da je najbolje ukloniti krpelja do 24 sata posle uboda i da bi to trebalo da uradi stručna osoba u najbližoj ambulanti.

"Kada boravi na zelenim površinama, ako se čovek redovno pregleda i pravilno skine krpelj u istom danu, minimizira se mogućnost od infekcija i oboljevanja od lajmske bolesti", kazala je Nevenka Pavlović.

Ako osoba koju je ujeo krpelj ne može da ode u ambulantu, krpelja bi trebalo izvući samo pincetom, bez ulja, krema i sličnih preparata i to polako kako delovi krpelja ne bi ostali u koži, rekla je Nevenka Pavlović.

Ako deo krpelja ostane u telu, potrebno je obratiti se lekaru, jer se uz pravilno praćenje i terapiju smanjuje rizik od lajmske bolesti, navela je lekarka.

 

[crvendac_011]

Kako da se zaštitite od krpelja

Bilo bi dobro koristiti sredstava koja odbijaju krpelje, odnosno naneti ih na izloženije delove tela

ŠETNjA u prirodi nosi rizik od ujeda krpelja, koji je najaktivniji upravo u proleće. Ovi mali teško uočljivi paraziti izazivači su mnogih oboljenja, među kojima je najopasnija lajmska bolest.

Za nju je karakteristično da se simptomi ne javljaju odmah nakon ujeda insekta, već može da prođe puno vremena do pojave bolesti.

Najčešće se manifestuje crvenilom oko zglobova koje se premešta sa jednog na drugi zglob. U kasnijim fazama izaziva oštećenja perifernog nervnog sistema i encefalitis, odnosno upalu mozga, upozoravaju stručnjaci i podsećaju na mere zaštite kojih se treba pridržavati:

1. Preporučuje se zaštita prikladnom odećom i obućom - dugim rukavima i nogavicama uvučenim u čarape i zatvorenim cipelama. Odeća neka bude svetlijih boja, jer je na njima lakše primetiti krpelja.

2. Treba hodati obeleženim stazama i izbegavati provlačenje kroz grmlje, ležanje na tlu, kao i odlaganje odeće na drveće, žbunje i zelene površine.

3. Bilo bi dobro koristiti sredstava koja odbijaju krpelje, odnosno naneti ih na izloženije delove tela. Obavezan je pregled i tuširanje nakon povratka iz prirode.

4. Pri pregledu posebnu pažnju treba obratiti na delove tela sa nežnijom kožom - područje iza uva, potiljak, vrat, prepone, dojke, pazuhe, područje iza kolena i pupak, dok se kod dece krpelj često može naći i na glavi.

5. Ako nađete krpelja na koži ili odeći, što pre se obratite lekari, i nikad ne pokušavajte da ga odstranite sami.

(Večernje novosti)

 

[Angelus]

Kakvim samo trikovima ne pribegavamo da bismo se otarasili krpelja.

Neko maže napadnuto mesto suncokretovim uljem, neko trlja sapunom, a neko ga izvlači pomoću pincete. Neko savetuje mazanje mesta ujeda acetonom, što uzgred rečeno, ne sme da se radi.

Jedan lak i efikasan način za uklanjanje krpelja saznala sam sasvim slučajno. Jednog dana, na putu do vikendice, upoznala sam staru seosku učiteljicu, koja mi je ispričala o svojoj pouzdanoj metodi.




Mesto, gde se prilepio krpelj, treba posuti sitnom solju i odgore staviti komadić mokre vate.

Žena je sa sigurnošću tvrdila da će za 20-30 minuta (a možda i pre) krpelj izaći sam na površinu tela.

Posle samo treba da ga stavite u neku kutijicu i odnesete u laboratoriju da se utvrdi na nije nosilac poliomejelitisa ili encefalitisa ( prema statitistici na svakih 10 krpelja 1 može biti zaražen).

Ako, pre izlaska u prirodu, pri ruci nemate sredstvo protiv krpelja i komaraca, možete ga pripremiti sami:

u 200 ml kipuće vode stavite 25 gr karanfilića, prokuvajte 15-ak minuta, ohladite i dodajte 2 supene kašike alkohola.

Pre odlaska namažite tim rastvorom sebe i svog kućnog ljubimca. Autor tvrdi da već 10 godina ni jednog krpelja nije donela iz šume, ni na sebi, ni na svom psu.

Ako nemate vremena za pripremu ovog rastvora, možete koristiti kupovno ulje karanfilića, razređeno vodom – nekoliko kapi na litar vode. Miris karanfilića ne podnose ni komarci.

Ako se plašite da uklonite krpelja samostalno, bolje je da zatražite medicinsku pomoć.


izvor : uspesnazena.com