Manje provizije banaka i bolja zaštita klijenata
Ubuduće promena kamate samo uz obostranu saglasnost
Izvor: Blic Z.Luković | 21. 12. 2010. - 11:14h
Predlogom zakona kojim se štite korisnici usluga finansijskih institucija, Narodna banka Srbije(NBS) je građane stavila u ravnopravan položaj sa poslovnim bankama, uvela dodatne mogućnosti za informisanje i zaštitila ih od bilo koje vrste diskriminacije u odnosu sa poslovnim bankama, zaključak je analize web portala „Kamatica“ .
Predloženim zakonskim rešenjima uvode se nova pravila poslovanja kojima se delimično ograničavaju bankarske provizije, a građanima pruža transparentnije i kvalitetnije usluge banaka.
Zakon po hitnom postupku
Viceguverner Narodne banke Srbije Mira Erić Jović izjavila je da će novim zakonom biti onemogućena jednostrana volja banaka kada je u pitanju promena bitnih elemenata ugovora sa klijentima. Zakon je pripremljen i pušten u zvaničnu proceduru, rekla je Erić - Jović, koja očekuje da taj propis ubrzo bude usvojen po hitnom postupku. Ona je najavila da gradjani mogu da očekuju pravo na ravnopravnost, na zaštitu svojih prava i interesa, na zaštitu prava od diskriminacije i adekvatno i relevantno informisanje. Viceguvernerka Erić Jović smatra da odredbe zakona ne moraju neminovno dovesti do povećanja kamatnih stopa.
Efektivna kamatna stopa
Jedna od najbitnijih novina u oglašavanju poslovnih banaka je zakonom definisana obaveza da u reklamama banaka više neće biti promotivnih poruka bez isticanja efektivne kamatne stope. Na ovaj način će korisnicima bankarskih usluga biti daleko lakše da upoređuju ponude različitih poslovnih banaka i donose pravilnije odluke u izboru banke sa kojom posluju. U efektivnu kamatnu stopu je sada uključen i trošak otvaranja i vođenja tekućeg računa, što do sada nije bio slučaj. Do nedavno je bilo prisutno agresivno oglašavanje kreditnih proizvoda sa 0% kamate. Novi zakon obavezuje poslovne banke da u ovim slučajevima jasno istaknu ostale uslove za korišćenje kreditnog proizvoda, a koje korisnici uobičajeno plaćaju po cenama višim od realne.
Promena kamatne stope
Ukoliko banka i korisnik kredita ugovaraju kredit sa fiksnom kamatnom stopom, a poslovna banka naknadno odluči da istu promeni, to će moći da uradi samo uz saglasnost korisnika kredita. Ukoliko klijent to ne prihvati, banka nema pravo da je izmeni, niti da raskine ugovor po ovom osnovu. Ipak, bankama je i dalje ostavljen prostor korišćenja varijabilnih kamatnih stopa, gde je dovoljno obavestiti korisnika o promeni pod uslovima definisanim ugovorom.
Ugovori na uvid
NBS je novim zakonom definisala i obavezu poslovnih banaka i lizing kompanija da građanima, sa kojima nameravaju zaključiti ugovor, ponude na uvid nacrt ugovora u pismenoj formi, kakoi bi njihovi klijenti mogli detaljno da prouče odredbe ugovora pre potpisivanja. Na ovaj način, više nema mogućnosti da poslovna banka po odobravanju kredita pozove korisnika na potpisivanje ugovora, a da mu ne ponudi mogućnost da ga pročita i uveri se u ugovorne klauzule. Do sada je bilo uobičajeno da korisnik odmah nakon prvog pregleda taj ugovor i potpiše.
Tekući račun
U slučaju da banka menja uslove pod kojima vodi tekuće račune građana, zakonom će biti u obavezi da o promeni obavesti klijenta najmanje 30 dana pre promene. Istovremeno, ukoliko klijent to želi, banka će biti u obavezi da o svom trošku transferuje sredstva na račun druge banke ili da isplati gotovinu sa računa bez naknade za korisnika.
Obaveštavanje klijenta
Poslovne banke će ubuduće biti u obavezi da vlasnicima računa, jednom mesečno, dostavljaju izvode o promenama na računu bez naplate troškova obaveštavanja. Istovremeno, banka mora posedovati dokaz o prijemu obaveštenja od strane klijenta. Iako na prvi pogled dobra odredba, jasno je da će poslovne banke troškove ove obaveze preneti na troškove održavanja računa, kamatne stope na dozvoljene minuse i slično. Kada je u pitanju transparentnost poslovanja, ovo je odlična odluka, međutim, za očekivati je da će ista indirektno koštati korisnike računa.
Odustajanje od kredita bez naknade
Prema novom zakonskom rešenju, korisnik kredita ima pravo da odustane od kredita koji mu je odobren i isplaćen u roku od 14 dana, bez obaveze da obrazloži odustajanje. Od ovoga su izuzeti samo krediti za kupovinu nekretnina. Korisnik istovremeno nije u obavezi da banci plati bilo kakvu vrstu naknade osim kamate koja je obračunata u periodu korišćenja kredita. U ovom slučaju su banke postavljene u pomalo diskriminirajući položaj, ali im je ostavljen prostor zaštite od ovakvih rizika kroz podizanje naknada za obradu kredita.
Manje provizije i naknade
Poslovne banke trenutno naplaćuju proviziju za prevremenu otplatu kredita ili dela kredita od tri do čak pet odsto. Ovo je veoma destimulativan procenat za svakoga ko se odluči da ranije isplati svoje kreditne obaveze. NBS je novim zakonom definisala da se naknada poslovne banke može kretati između 0,5 i 1% odsto dela kredita koji se otplaćuje. Novim zakonom poslovne banke neće imati pravo na naplatu naknade za zatvaranje računa ili gašenje kreditnih kartica. Ove naknade su se kretale od 100 do čak 2.500 dinara, zavisno od vrste računa ili kreditne kartice.
Zloupotreba kreditnih kartica
U slučaju gubitka ili krađe kartice, korisnik može snositi troškove do maksimalno 150€, ukoliko je kartica zloupotrebljena pre prijavljivanja gubitka kartice banci. Ova odredba novog zakona otvara jako puno prostora za zloupotrebe kreditnih kartica i za očekivati je da se delimično ili potpuno izmeni, a u skladu sa rizicima koji se ovde pojavljuju. Banke su u ovom slučaju u jako neravnopravnom položaju i nisu u mogućnosti da spreče rizike koji nastaju u navedenoj situaciji.
Neosporno je da je trenutno stanje ukazuje na nepostojanje ravnopravnog položaja između poslovnih banaka i njihovih klijenata. Novi zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga će u velikom delu rešiti problem ove neravnopravnosti. Ipak, pojedine odredbe ovog zakona idu u drugu krajnost i postavljaju poslovne banke u podređeni položaj. Takođe, NBS je ovim zakonom ograničila poslovne banke u naplati mnogih, za njih, veoma važnih provizija i naknada.
Vodeći se ranijim iskustvima iz odnosa poslovnih banaka i klijenata, ne može se očekivati da banke prihvate smanjenje prihoda od naknada i profita koje su do sada ostvarivale. Zakonom nisu ograničene i ne mogu se ograničiti neki prihodi banaka – poput kamata od kredita. Zbog toga se u kratkom roku nakon stupanja zakona na snagu mogu očekivati poskupljenja ovih usluga.
Ubuduće promena kamate samo uz obostranu saglasnost
Izvor: Blic Z.Luković | 21. 12. 2010. - 11:14h
Predlogom zakona kojim se štite korisnici usluga finansijskih institucija, Narodna banka Srbije(NBS) je građane stavila u ravnopravan položaj sa poslovnim bankama, uvela dodatne mogućnosti za informisanje i zaštitila ih od bilo koje vrste diskriminacije u odnosu sa poslovnim bankama, zaključak je analize web portala „Kamatica“ .
Predloženim zakonskim rešenjima uvode se nova pravila poslovanja kojima se delimično ograničavaju bankarske provizije, a građanima pruža transparentnije i kvalitetnije usluge banaka.
Zakon po hitnom postupku
Viceguverner Narodne banke Srbije Mira Erić Jović izjavila je da će novim zakonom biti onemogućena jednostrana volja banaka kada je u pitanju promena bitnih elemenata ugovora sa klijentima. Zakon je pripremljen i pušten u zvaničnu proceduru, rekla je Erić - Jović, koja očekuje da taj propis ubrzo bude usvojen po hitnom postupku. Ona je najavila da gradjani mogu da očekuju pravo na ravnopravnost, na zaštitu svojih prava i interesa, na zaštitu prava od diskriminacije i adekvatno i relevantno informisanje. Viceguvernerka Erić Jović smatra da odredbe zakona ne moraju neminovno dovesti do povećanja kamatnih stopa.
Efektivna kamatna stopa
Jedna od najbitnijih novina u oglašavanju poslovnih banaka je zakonom definisana obaveza da u reklamama banaka više neće biti promotivnih poruka bez isticanja efektivne kamatne stope. Na ovaj način će korisnicima bankarskih usluga biti daleko lakše da upoređuju ponude različitih poslovnih banaka i donose pravilnije odluke u izboru banke sa kojom posluju. U efektivnu kamatnu stopu je sada uključen i trošak otvaranja i vođenja tekućeg računa, što do sada nije bio slučaj. Do nedavno je bilo prisutno agresivno oglašavanje kreditnih proizvoda sa 0% kamate. Novi zakon obavezuje poslovne banke da u ovim slučajevima jasno istaknu ostale uslove za korišćenje kreditnog proizvoda, a koje korisnici uobičajeno plaćaju po cenama višim od realne.
Promena kamatne stope
Ukoliko banka i korisnik kredita ugovaraju kredit sa fiksnom kamatnom stopom, a poslovna banka naknadno odluči da istu promeni, to će moći da uradi samo uz saglasnost korisnika kredita. Ukoliko klijent to ne prihvati, banka nema pravo da je izmeni, niti da raskine ugovor po ovom osnovu. Ipak, bankama je i dalje ostavljen prostor korišćenja varijabilnih kamatnih stopa, gde je dovoljno obavestiti korisnika o promeni pod uslovima definisanim ugovorom.
Ugovori na uvid
NBS je novim zakonom definisala i obavezu poslovnih banaka i lizing kompanija da građanima, sa kojima nameravaju zaključiti ugovor, ponude na uvid nacrt ugovora u pismenoj formi, kakoi bi njihovi klijenti mogli detaljno da prouče odredbe ugovora pre potpisivanja. Na ovaj način, više nema mogućnosti da poslovna banka po odobravanju kredita pozove korisnika na potpisivanje ugovora, a da mu ne ponudi mogućnost da ga pročita i uveri se u ugovorne klauzule. Do sada je bilo uobičajeno da korisnik odmah nakon prvog pregleda taj ugovor i potpiše.
Tekući račun
U slučaju da banka menja uslove pod kojima vodi tekuće račune građana, zakonom će biti u obavezi da o promeni obavesti klijenta najmanje 30 dana pre promene. Istovremeno, ukoliko klijent to želi, banka će biti u obavezi da o svom trošku transferuje sredstva na račun druge banke ili da isplati gotovinu sa računa bez naknade za korisnika.
Obaveštavanje klijenta
Poslovne banke će ubuduće biti u obavezi da vlasnicima računa, jednom mesečno, dostavljaju izvode o promenama na računu bez naplate troškova obaveštavanja. Istovremeno, banka mora posedovati dokaz o prijemu obaveštenja od strane klijenta. Iako na prvi pogled dobra odredba, jasno je da će poslovne banke troškove ove obaveze preneti na troškove održavanja računa, kamatne stope na dozvoljene minuse i slično. Kada je u pitanju transparentnost poslovanja, ovo je odlična odluka, međutim, za očekivati je da će ista indirektno koštati korisnike računa.
Odustajanje od kredita bez naknade
Prema novom zakonskom rešenju, korisnik kredita ima pravo da odustane od kredita koji mu je odobren i isplaćen u roku od 14 dana, bez obaveze da obrazloži odustajanje. Od ovoga su izuzeti samo krediti za kupovinu nekretnina. Korisnik istovremeno nije u obavezi da banci plati bilo kakvu vrstu naknade osim kamate koja je obračunata u periodu korišćenja kredita. U ovom slučaju su banke postavljene u pomalo diskriminirajući položaj, ali im je ostavljen prostor zaštite od ovakvih rizika kroz podizanje naknada za obradu kredita.
Manje provizije i naknade
Poslovne banke trenutno naplaćuju proviziju za prevremenu otplatu kredita ili dela kredita od tri do čak pet odsto. Ovo je veoma destimulativan procenat za svakoga ko se odluči da ranije isplati svoje kreditne obaveze. NBS je novim zakonom definisala da se naknada poslovne banke može kretati između 0,5 i 1% odsto dela kredita koji se otplaćuje. Novim zakonom poslovne banke neće imati pravo na naplatu naknade za zatvaranje računa ili gašenje kreditnih kartica. Ove naknade su se kretale od 100 do čak 2.500 dinara, zavisno od vrste računa ili kreditne kartice.
Zloupotreba kreditnih kartica
U slučaju gubitka ili krađe kartice, korisnik može snositi troškove do maksimalno 150€, ukoliko je kartica zloupotrebljena pre prijavljivanja gubitka kartice banci. Ova odredba novog zakona otvara jako puno prostora za zloupotrebe kreditnih kartica i za očekivati je da se delimično ili potpuno izmeni, a u skladu sa rizicima koji se ovde pojavljuju. Banke su u ovom slučaju u jako neravnopravnom položaju i nisu u mogućnosti da spreče rizike koji nastaju u navedenoj situaciji.
Neosporno je da je trenutno stanje ukazuje na nepostojanje ravnopravnog položaja između poslovnih banaka i njihovih klijenata. Novi zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga će u velikom delu rešiti problem ove neravnopravnosti. Ipak, pojedine odredbe ovog zakona idu u drugu krajnost i postavljaju poslovne banke u podređeni položaj. Takođe, NBS je ovim zakonom ograničila poslovne banke u naplati mnogih, za njih, veoma važnih provizija i naknada.
Vodeći se ranijim iskustvima iz odnosa poslovnih banaka i klijenata, ne može se očekivati da banke prihvate smanjenje prihoda od naknada i profita koje su do sada ostvarivale. Zakonom nisu ograničene i ne mogu se ograničiti neki prihodi banaka – poput kamata od kredita. Zbog toga se u kratkom roku nakon stupanja zakona na snagu mogu očekivati poskupljenja ovih usluga.