- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Љубавна магија
Политикин Забавник
Девојке широм света, у различитим културама, одвајкада настоје да тајанственим љубавним чинима, одабраним речима и прописаним поступцима привуку момке и придобију их за брак
Како, на који начин и којим средствима оне то чине у Србији? Тако што, рецимо, девојка у Неготинској крајини, боцкајући иглом јастук, говори: „Не бодем јастук, бодем свог суђеника: у очи, под очи; у чело, под чело: у срце, под срце; (...) да не може да једе, да спава, док код мене, Јеле, не дође да се разговарамо, да се веримо.” А кад заврши овај древни магијски обред, она је уверена да младић кога је омађијала неће моћи да одоли њеним чарима. Овај, као и други магијски поступци у љубавним чинима, многима изгледа крајње чудно, бесмислено и апсурдно. Савременом човеку све те речи и поступци изгледају као скуп неких потпуно произвољних глупости. Али, није тако.
Љубавна магија није скуп произвољних, бизарних поступака, него логично уређен низ симболичких радњи где ништа није случајно: ни време, ни место извођења, као ни поступци ни средства. Истраживање љубавне магије открива симболички језик где су кључни симболи промена и плодност, што је у складу с циљем те магије – да се изазову промене на себи, али и код момка, да је заволи, и, најзад, да девојка буде плодна у браку.
Разнолике чини
Циљ љубавне магије постиже се посредно тако што девојка чинима настоји да изазове жељене промене на себи самој (да буде лепа, заводљива). Као последица ових промена она постаје магијски привлачнија, пожељнија за супротни пол. Девојка из Плашког, на пример, да би била за момке неодољива, кад устане ујутру, говори ову басму: „Ја се не умивам гором ни водом, већ Божијом јакости, сунчаном сјајности, и јуначком милости (...) Тко ме види – да ми завиди, тко ме срете – да ми се поклони; тко ме чује – да ми се зачуди”, пише Никола Беговић (Живот Срба граничара).
Најбројнији су у љубавним чинима, ипак, поступци чији је циљ да магијски непосредно привуку момка, да га опчине, заслепе и залуде. Да би се приволео на женидбу, користе се разноврсна, каткад нежна и поетична средства. Девојке, на пример, уочи Ђурђевдана наберу траву оман и говоре: „Омане, брате рођени! Помами (тога и тога) за мном”. А, опет, каткад, љубавне чини личе на праве замке у које момак, и не слутећи, упада. Тако, рецимо, „на Велики петак прије сунца помете девојка кућу, однесе смеће на раскршће, куд и њен момак пролази, направи од смећа на три мјеста три крста говорећи: ’Како се год ово смеће мело и смело, онако се и Н. Н. мео и смео, доклен мене не узео’...” У Бачкој се верује да кад девојка свом момку кришом у џеп метне слепог миша, овај мора ићи за њом као слеп. У Банату девојке за време младог месеца бацају у ватру семе бунике и говоре следећу магијску формулу: „Како пуца семе на ватри, тако нека пуца његово срце за мном.”
Љубавне чини често се врше на неком предмету, моделу који представља момка, са жељом да се то што се чини моделу деси и ономе кога он означава. „Уочи Ђурђева дне узме девојка главицу белог лука, забоде скроз чиоду и говори да не пробада лукац веће срце онога кога воли. Потом ту главицу обеси у димњак, да се, тако намењује, суши срце онога кога она воли”, пише Милица Стојадиновић Српкиња.
Политикин Забавник
Девојке широм света, у различитим културама, одвајкада настоје да тајанственим љубавним чинима, одабраним речима и прописаним поступцима привуку момке и придобију их за брак
Како, на који начин и којим средствима оне то чине у Србији? Тако што, рецимо, девојка у Неготинској крајини, боцкајући иглом јастук, говори: „Не бодем јастук, бодем свог суђеника: у очи, под очи; у чело, под чело: у срце, под срце; (...) да не може да једе, да спава, док код мене, Јеле, не дође да се разговарамо, да се веримо.” А кад заврши овај древни магијски обред, она је уверена да младић кога је омађијала неће моћи да одоли њеним чарима. Овај, као и други магијски поступци у љубавним чинима, многима изгледа крајње чудно, бесмислено и апсурдно. Савременом човеку све те речи и поступци изгледају као скуп неких потпуно произвољних глупости. Али, није тако.
Љубавна магија није скуп произвољних, бизарних поступака, него логично уређен низ симболичких радњи где ништа није случајно: ни време, ни место извођења, као ни поступци ни средства. Истраживање љубавне магије открива симболички језик где су кључни симболи промена и плодност, што је у складу с циљем те магије – да се изазову промене на себи, али и код момка, да је заволи, и, најзад, да девојка буде плодна у браку.
Разнолике чини
Циљ љубавне магије постиже се посредно тако што девојка чинима настоји да изазове жељене промене на себи самој (да буде лепа, заводљива). Као последица ових промена она постаје магијски привлачнија, пожељнија за супротни пол. Девојка из Плашког, на пример, да би била за момке неодољива, кад устане ујутру, говори ову басму: „Ја се не умивам гором ни водом, већ Божијом јакости, сунчаном сјајности, и јуначком милости (...) Тко ме види – да ми завиди, тко ме срете – да ми се поклони; тко ме чује – да ми се зачуди”, пише Никола Беговић (Живот Срба граничара).
Најбројнији су у љубавним чинима, ипак, поступци чији је циљ да магијски непосредно привуку момка, да га опчине, заслепе и залуде. Да би се приволео на женидбу, користе се разноврсна, каткад нежна и поетична средства. Девојке, на пример, уочи Ђурђевдана наберу траву оман и говоре: „Омане, брате рођени! Помами (тога и тога) за мном”. А, опет, каткад, љубавне чини личе на праве замке у које момак, и не слутећи, упада. Тако, рецимо, „на Велики петак прије сунца помете девојка кућу, однесе смеће на раскршће, куд и њен момак пролази, направи од смећа на три мјеста три крста говорећи: ’Како се год ово смеће мело и смело, онако се и Н. Н. мео и смео, доклен мене не узео’...” У Бачкој се верује да кад девојка свом момку кришом у џеп метне слепог миша, овај мора ићи за њом као слеп. У Банату девојке за време младог месеца бацају у ватру семе бунике и говоре следећу магијску формулу: „Како пуца семе на ватри, тако нека пуца његово срце за мном.”
Љубавне чини често се врше на неком предмету, моделу који представља момка, са жељом да се то што се чини моделу деси и ономе кога он означава. „Уочи Ђурђева дне узме девојка главицу белог лука, забоде скроз чиоду и говори да не пробада лукац веће срце онога кога воли. Потом ту главицу обеси у димњак, да се, тако намењује, суши срце онога кога она воли”, пише Милица Стојадиновић Српкиња.