U Subotici zalagaonice popularnije od banaka
Izvor: Blic Biljana Vučković | 11. 05. 2011. - 00:02h
SUBOTICA - Zbog jednostavnije procedure Subotičani u poslednje vreme po pozajmicu češće i radije odlaze u zalagaonice nego u banke, iako su mesečne kamate veće. Davanje u zalog svojine je trenutno najpopularnija vrsta rešavanja finansijskih problema, ali ne samo za siromašne, već za građane svih socijalnih kategorija.
U subotičkim zalagaonicama kažu da nikada nisu imali veću ponudu najrazličitijih predmeta.
Međutim, za razliku od prethodnih godina, naša najčešća klijentela je sada srednji stalež. Dakle, ni zaposleni ne mogu da žive od plata i moraju da se dovijaju na razne načine kako da plate račune i organizuju život. Često se dešava da su zlato koje nude ili novac koji vraćaju falsifikat, i zbog toga smo na velikom oprezu. Kada nam dođu penzioneri s figurom iz ormana ili predmetom koji ne možemo založiti, pošaljemo ih u antikvarnicu da pokušaju da je prodaju. Svedoci smo tužnih priča jer su vremena toliko teška da smo često i psihijatri za sugrađane – tvrde u zalagaonici.
Dok pojedini zalagaoničari rade na klasičan način, tako što za vredan predmet klijent otplaćuje rate uz kamatu u određenom roku, postoje i oni koji su „druga ruka do krajnjeg kupca“.
– Subotičanima je sada najpotrebnija gotovina. Nude nam automobile, salaše, kuće, vredne starine, slike, ali i polovne mobilne telefone koji koštaju jedva dvadesetak evra. Donose nam stare ili potpuno nove ručne satove, kamere, drago kamenje, tepihe i zlato. Bilo je slučajeva da su nam nudili i životinje, konkretno svinje – kažu u jednoj zalagaonici u Subotici.
Zalagaoničari najčešće za vredne predmete imaju prohodnost na tržištu. Međutim, zbog krize je ponuda postala oskudna, odnosno i mlađi i stariji Subotičani pokušavaju da dođu do novčane pozajmice „sa svim i svačim“.
– Mnogi se razočaraju kada saznaju da escajg koji su godinama čuvali nije od srebra, već alpaka i da nema ni približnu vrednost o kojoj su maštali. Jedna žena nam je ponudila drveni aparat za bušenje zuba star oko sto godina koji bi možda našao krajnjeg kupca među stomatolozima za ukras u ordinacijama, međutim, mi ga nismo prihvatili – kažu u zalagaonici.
Ono što zalagaoničari primećuju je da građani nemaju više zlata kao nekada, zbog čega je i asortiman predmeta koji se nude u zalog sve raznovrsniji, ali i bezvredniji. Radnici u zalagaonici u centru grada kažu da to ne iznenađuje jer se i krompir kupuje na komad.
Subotičanka Ž. A. (67) pokušala je da dobije novac na zajam za sliku koju je njen pokojni suprug dobio na poklon. Ova penzionerka kaže da ne može da živi od oko 16.000 dinara, jer je samo grejanje zimus morala da plati skoro 10.000 dinara.
– Teška srca skinula sam sliku sa zida, ali s velikom nadom da ću dobiti na zajam barem 200 evra. Nažalost, uputili su me u drugu zalagaonicu, a iz druge u treću. Moja ćerka je samohrana majka i pre nekoliko meseci uzela je keš pozajmicu da bi vratila jednu od rata za bankarski kredit, međutim, kasnije je bila u još većem problemu. Dobro je što zalagaonice postoje, međutim, nismo dovoljno bogati čak ni za takvu vrstu zajma – zaključuje starica.
U zalog nude i svinje
Izvor: Blic Biljana Vučković | 11. 05. 2011. - 00:02h
SUBOTICA - Zbog jednostavnije procedure Subotičani u poslednje vreme po pozajmicu češće i radije odlaze u zalagaonice nego u banke, iako su mesečne kamate veće. Davanje u zalog svojine je trenutno najpopularnija vrsta rešavanja finansijskih problema, ali ne samo za siromašne, već za građane svih socijalnih kategorija.
U subotičkim zalagaonicama kažu da nikada nisu imali veću ponudu najrazličitijih predmeta.
Srednji stalež najčešće mušterije
Međutim, za razliku od prethodnih godina, naša najčešća klijentela je sada srednji stalež. Dakle, ni zaposleni ne mogu da žive od plata i moraju da se dovijaju na razne načine kako da plate račune i organizuju život. Često se dešava da su zlato koje nude ili novac koji vraćaju falsifikat, i zbog toga smo na velikom oprezu. Kada nam dođu penzioneri s figurom iz ormana ili predmetom koji ne možemo založiti, pošaljemo ih u antikvarnicu da pokušaju da je prodaju. Svedoci smo tužnih priča jer su vremena toliko teška da smo često i psihijatri za sugrađane – tvrde u zalagaonici.
Dok pojedini zalagaoničari rade na klasičan način, tako što za vredan predmet klijent otplaćuje rate uz kamatu u određenom roku, postoje i oni koji su „druga ruka do krajnjeg kupca“.
– Subotičanima je sada najpotrebnija gotovina. Nude nam automobile, salaše, kuće, vredne starine, slike, ali i polovne mobilne telefone koji koštaju jedva dvadesetak evra. Donose nam stare ili potpuno nove ručne satove, kamere, drago kamenje, tepihe i zlato. Bilo je slučajeva da su nam nudili i životinje, konkretno svinje – kažu u jednoj zalagaonici u Subotici.
Zalagaoničari najčešće za vredne predmete imaju prohodnost na tržištu. Međutim, zbog krize je ponuda postala oskudna, odnosno i mlađi i stariji Subotičani pokušavaju da dođu do novčane pozajmice „sa svim i svačim“.
– Mnogi se razočaraju kada saznaju da escajg koji su godinama čuvali nije od srebra, već alpaka i da nema ni približnu vrednost o kojoj su maštali. Jedna žena nam je ponudila drveni aparat za bušenje zuba star oko sto godina koji bi možda našao krajnjeg kupca među stomatolozima za ukras u ordinacijama, međutim, mi ga nismo prihvatili – kažu u zalagaonici.
Ono što zalagaoničari primećuju je da građani nemaju više zlata kao nekada, zbog čega je i asortiman predmeta koji se nude u zalog sve raznovrsniji, ali i bezvredniji. Radnici u zalagaonici u centru grada kažu da to ne iznenađuje jer se i krompir kupuje na komad.
Subotičanka Ž. A. (67) pokušala je da dobije novac na zajam za sliku koju je njen pokojni suprug dobio na poklon. Ova penzionerka kaže da ne može da živi od oko 16.000 dinara, jer je samo grejanje zimus morala da plati skoro 10.000 dinara.
– Teška srca skinula sam sliku sa zida, ali s velikom nadom da ću dobiti na zajam barem 200 evra. Nažalost, uputili su me u drugu zalagaonicu, a iz druge u treću. Moja ćerka je samohrana majka i pre nekoliko meseci uzela je keš pozajmicu da bi vratila jednu od rata za bankarski kredit, međutim, kasnije je bila u još većem problemu. Dobro je što zalagaonice postoje, međutim, nismo dovoljno bogati čak ni za takvu vrstu zajma – zaključuje starica.