Tri puta više preduzeća u blokadi u 2011.
U stečaj ide 16.000 firmi
Izvor: Blic Suzana Bojadić | 27. 01. 2011. - 00:02h | Foto: V. Lalić
BEOGRAD - Ove godine u stečaj ide oko 16.000 preduzeća, skoro tri puta više nego 2010. kada su sudovi zaključili 5.900 ovakvih rešenja. Tada su automatski u stečaj išle firme čiji su računi blokirani duže od tri godine. Od 2011, međutim, rok je smanjen na dve godine, a od 2012. na godinu dana, što bi trebalo da bude stalno rešenje - kaže izvor „Blica” blizak Narodnoj banci Srbije koja sudovima svakog meseca dostavlja podatke za račune koji su u blokadi duže od dve godine. Račune najčešće blokiraju banke, zatim Poreska uprava i tek na kraju dobavljači.
Trenutno je blokirano 63.000 računa domaćih preduzeća
Šest milijardi dinara na računima „Rodić trgovine” iz Novog Sada početkom ove godine bilo je u blokadi. To je ovu kompaniju i svrstalo na prvo mesto po visini blokiranog novca. Ništa bolje nisu prošle ni ostale firme kojim rukovode braća Bogdan i Milan Rodić. Blokada računa „Rodić investa” je dostigla 4,6 milijarde dinara, a „Rodić transporta” četiri milijarde.
Među prvih petnaest kompanija sa najvećim blokadama su i firme „Srem put” i Fabrika maziva FAM, obe pod kontrolom „Preduzeća za puteve Beograd” . I računi kompanije „Vojvodina put - Bačka put” Novi Sad, koje zapošljava 450 ljudi, blokirani su za 3,8 milijardi evra, koliko približno i „Habitfarm” iz Ivanjice.
U ovom trenutku je blokirano više od 63.000 računa domaćih firmi, a iznos blokade je 227 milijardi dinara. To je nešto iznad trećine svih planiranih budžetskih prihoda ove godine (724 milijarde dinara). Pojedine firme su bile u blokadi i duže od 5.000 dana.
Vladimir Pavlović, direktor firme WM, koja se bavi reorganizacijom kroz stečaj, kaže da je sve više kompanija koje traže pomoć. „Uvek kažemo da neće uspeti reorganizacija gde su računi blokirani tri godine i duže. Ako banci dugujete pet miliona evra, milion se može obezbediti prodajom imovine, a drugi kroz dokapitalizaciju. Moguća je i konverzija duga u kapital uz dogovor da banka vrati udeo za dve godine. Preostali dug se uglavnom reprogramira kod banke. Sve to podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih, i ostalih troškova“, kaže Pavlović.
U stečaj ide 16.000 firmi
Izvor: Blic Suzana Bojadić | 27. 01. 2011. - 00:02h | Foto: V. Lalić
BEOGRAD - Ove godine u stečaj ide oko 16.000 preduzeća, skoro tri puta više nego 2010. kada su sudovi zaključili 5.900 ovakvih rešenja. Tada su automatski u stečaj išle firme čiji su računi blokirani duže od tri godine. Od 2011, međutim, rok je smanjen na dve godine, a od 2012. na godinu dana, što bi trebalo da bude stalno rešenje - kaže izvor „Blica” blizak Narodnoj banci Srbije koja sudovima svakog meseca dostavlja podatke za račune koji su u blokadi duže od dve godine. Račune najčešće blokiraju banke, zatim Poreska uprava i tek na kraju dobavljači.
Trenutno je blokirano 63.000 računa domaćih preduzeća
Šest milijardi dinara na računima „Rodić trgovine” iz Novog Sada početkom ove godine bilo je u blokadi. To je ovu kompaniju i svrstalo na prvo mesto po visini blokiranog novca. Ništa bolje nisu prošle ni ostale firme kojim rukovode braća Bogdan i Milan Rodić. Blokada računa „Rodić investa” je dostigla 4,6 milijarde dinara, a „Rodić transporta” četiri milijarde.
Među prvih petnaest kompanija sa najvećim blokadama su i firme „Srem put” i Fabrika maziva FAM, obe pod kontrolom „Preduzeća za puteve Beograd” . I računi kompanije „Vojvodina put - Bačka put” Novi Sad, koje zapošljava 450 ljudi, blokirani su za 3,8 milijardi evra, koliko približno i „Habitfarm” iz Ivanjice.
U ovom trenutku je blokirano više od 63.000 računa domaćih firmi, a iznos blokade je 227 milijardi dinara. To je nešto iznad trećine svih planiranih budžetskih prihoda ove godine (724 milijarde dinara). Pojedine firme su bile u blokadi i duže od 5.000 dana.
Vladimir Pavlović, direktor firme WM, koja se bavi reorganizacijom kroz stečaj, kaže da je sve više kompanija koje traže pomoć. „Uvek kažemo da neće uspeti reorganizacija gde su računi blokirani tri godine i duže. Ako banci dugujete pet miliona evra, milion se može obezbediti prodajom imovine, a drugi kroz dokapitalizaciju. Moguća je i konverzija duga u kapital uz dogovor da banka vrati udeo za dve godine. Preostali dug se uglavnom reprogramira kod banke. Sve to podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih, i ostalih troškova“, kaže Pavlović.