Za smeštaj starih čeka se mesecima
Izvor: Blic Danilo Vujadinović | 01. 08. 2011. - 12:30h | Foto: Blic
U Srbiji živi 1,2 miliona ljudi starijih od 65 godina (17,4 odsto populacije), a ukupni kapaciteti ustanova za smeštaj starih lica iznose oko 11.000 mesta. Po svetskim standardima, koji nalažu da kapaciteti domova za stara lica pokrivaju najmanje četiri odsto populacije starije od 65 godina, to je oko četiri puta manje od naših potreba, kaže za “Blic” Ljubomir Pejaković, specijalni savetnik ministra za rad i socijalna pitanja Rasima Ljajića.
Nakon zakonskih izmena kojima su državni i privatni sektori i sektor nevladinih organizacija izjednačeni, situacija je delimično popravljena otvaranjem velikog broja privatnih domova. Samo u prvih šest meseci ove godine dozvolu za rad dobilo je njih 30 - 24 u Beogradu i centralnoj Srbiji i šest u Vojvodini. Među njima je dom “Vinijum” u selu Kačulici, čiji je vlasnik Natalija Ilić, kćerka predsednika Nove Srbije Velimira Ilića. “Vinijum” je dozvolu za rad dobio 27. maja ove godine, a sa kapacitetom od 80 mesta trenutno je najveći privatni dom za stare u Srbiji.
- Teritorijalna pokrivenost je vrlo neravnomerna. Odlično je pokrivena Vojvodina, takođe i Beograd, dok su u zapadnoj i istočnoj Srbiji domovi za stare vrlo retki i s malim kapacitetima - kaže Ljubomir Pejaković.
Problem je u tome što su privatni domovi značajno skuplji, a zdravstveni nadzor i nega, a ponegde i uslovi smeštaja, pružaju znatno manju sigurnost nego u državnim domovima. Otuda se u državnim domovima mesto često čeka i više od šest meseci.
Značajno bolja situacija je u Vojvodini, gde, prema rečima Novke Mojić, podsekretara Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, usluge domskog smeštaja pružaju u 15 ustanova čiji osnivač je pokrajina (najveći su centri Novi Sad, Subotica, Sombor i Zrenjanin) i 13 privatnih domova.
Najviše starih, oko 2.500, smešteno je u domovima na teritoriji Beograda, 1.200 u ustanovama Gerontološkog centra Beograd, a otprilike još toliko u 66 privatnih domova koji imaju dozvolu i u neutvrđenom broju domova koji rade na divlje. Mirjana Novakov, upravnik Doma penzionera Bežanijska kosa, jednog od najvećih u ovom delu Evrope sa kapacitetom od 600 mesta, kaže da iskustvo pokazuje da stranke, kada je reč o sigurnosti, preferiraju državne domove.
- Razumljivo je što je poslednjih godina otvoren toliki broj privatnih domova. Mnogo mladih je otišlo u inostranstvo, a oni koji su ostali zbog velikog broja obaveza nisu u mogućnosti da adekvatno brinu o roditeljima. Takođe, svest se lagano menja i smeštanje roditelja u dom više se ne smatra sramotom - kaže Novakov.
Od 2009. dozvolu za rad izgubilo je 18 firmi koje su pružale usluge pod fasadom navodnih domova za stare. Ljubomir Pejaković kaže da postoje firme koje u praksi funkcionišu kao domovi, a u Agenciji za privredne registre su zavedeni kao pansioni i kao takvi nisu u nadležnosti inspektora.
U staračkim domovima nema dovoljno mesta
Izvor: Blic Danilo Vujadinović | 01. 08. 2011. - 12:30h | Foto: Blic
U Srbiji živi 1,2 miliona ljudi starijih od 65 godina (17,4 odsto populacije), a ukupni kapaciteti ustanova za smeštaj starih lica iznose oko 11.000 mesta. Po svetskim standardima, koji nalažu da kapaciteti domova za stara lica pokrivaju najmanje četiri odsto populacije starije od 65 godina, to je oko četiri puta manje od naših potreba, kaže za “Blic” Ljubomir Pejaković, specijalni savetnik ministra za rad i socijalna pitanja Rasima Ljajića.
Nakon zakonskih izmena kojima su državni i privatni sektori i sektor nevladinih organizacija izjednačeni, situacija je delimično popravljena otvaranjem velikog broja privatnih domova. Samo u prvih šest meseci ove godine dozvolu za rad dobilo je njih 30 - 24 u Beogradu i centralnoj Srbiji i šest u Vojvodini. Među njima je dom “Vinijum” u selu Kačulici, čiji je vlasnik Natalija Ilić, kćerka predsednika Nove Srbije Velimira Ilića. “Vinijum” je dozvolu za rad dobio 27. maja ove godine, a sa kapacitetom od 80 mesta trenutno je najveći privatni dom za stare u Srbiji.
- Teritorijalna pokrivenost je vrlo neravnomerna. Odlično je pokrivena Vojvodina, takođe i Beograd, dok su u zapadnoj i istočnoj Srbiji domovi za stare vrlo retki i s malim kapacitetima - kaže Ljubomir Pejaković.
Problem je u tome što su privatni domovi značajno skuplji, a zdravstveni nadzor i nega, a ponegde i uslovi smeštaja, pružaju znatno manju sigurnost nego u državnim domovima. Otuda se u državnim domovima mesto često čeka i više od šest meseci.
Značajno bolja situacija je u Vojvodini, gde, prema rečima Novke Mojić, podsekretara Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, usluge domskog smeštaja pružaju u 15 ustanova čiji osnivač je pokrajina (najveći su centri Novi Sad, Subotica, Sombor i Zrenjanin) i 13 privatnih domova.
Najviše starih, oko 2.500, smešteno je u domovima na teritoriji Beograda, 1.200 u ustanovama Gerontološkog centra Beograd, a otprilike još toliko u 66 privatnih domova koji imaju dozvolu i u neutvrđenom broju domova koji rade na divlje. Mirjana Novakov, upravnik Doma penzionera Bežanijska kosa, jednog od najvećih u ovom delu Evrope sa kapacitetom od 600 mesta, kaže da iskustvo pokazuje da stranke, kada je reč o sigurnosti, preferiraju državne domove.
- Razumljivo je što je poslednjih godina otvoren toliki broj privatnih domova. Mnogo mladih je otišlo u inostranstvo, a oni koji su ostali zbog velikog broja obaveza nisu u mogućnosti da adekvatno brinu o roditeljima. Takođe, svest se lagano menja i smeštanje roditelja u dom više se ne smatra sramotom - kaže Novakov.
Od 2009. dozvolu za rad izgubilo je 18 firmi koje su pružale usluge pod fasadom navodnih domova za stare. Ljubomir Pejaković kaže da postoje firme koje u praksi funkcionišu kao domovi, a u Agenciji za privredne registre su zavedeni kao pansioni i kao takvi nisu u nadležnosti inspektora.