LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]U Srbiji više penzija nego plata
[/h] Izvor: Blic
Beograd -- Broj penzionera i zaposlenih je skoro izjednačen, pošto je broj onih koji primaju penzije dostigao 1.689.124, dok je zaposlenih 1.734.000.
Kako najmanje 50.000 radnika plate prima sa zakašnjenjem, u Srbiji se trenutno svakog meseca isplati više penzija nego plata.
Polugodišnja istraživanja Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da u poslednjih godinu i po dana, u proseku, oko 51.000 zaposlenih ne primi mesečnu zaradu, a poslednje, iz septembra 2011. pokazalo je čak 55.031 takav slučaj u tom mesecu.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Anketa Unije poslodavaca s kraja prošle godine pokazala je da skoro svaki peti preduzetnik isplaćuje zarade sa zakašnjenjem većim od tri meseca. Štaviše, svega 18 odsto firmi u celoj privredi u proseku redovno isplaćuje plate.Ništa vedriji nisu ni podaci sindikata, koji tvrde da su neredovnim primanjima najviše ugroženi radnici u proizvodnim firmama, a posebno u građevinskoj industriji.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ako se uzme u obzir da je razlika između broja zaposlenih i penzionera u februaru iznosila približno 46.000, ispada da u Srbiji mesečno pristigne više penzijskih čekova nego što legne plata na tekuće račune.
Podatak zvanične statistike, gotovo izvesno, čak je i manji od realnog, jer se istraživanje Zavoda odnosi na oko 60 odsto od ukupno 1,73 miliona radnika, budući da uzorkom nisu obuhvaćeni zaposleni u nekim malim preduzećima i kod preduzetnika, kao ni zaposleni u Ministarstvu odbrane i MUP-u.
“Prema našim podacima, oko 650.000 radnika neredovno prima zaradu, od kojih svakom drugom zarade kasne duže od šest meseci” , kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.
S druge strane, bivši zaposleni, uključujući i vojne penzionere, krajem maja primaju drugi deo aprilske penzije. Martovska penzija je u proseku iznosila 24.297 dinara, što je manje od 60 odsto prosečne zarade, ali podatak da na 100 penzionera dolazi približno 102 radnika govori da nije realno da penzije rastu.
“Perspektiva nije dobra, jer stanovništvo Srbije stari i broj penzionera će se povećavati dok broj zaposlenih nastavlja da pada” , kaže Boško Mijatović, predsednik Upravnog odbora Centra za liberalno-demokratske studije.
On podseća da već sada doprinosi zaposlenih pokrivaju samo jednu polovinu rashoda za penzije, dok se druga polovina obezbeđuje direktno iz opštih prihoda države, što opterećuje budžet i stvara deficit.
“To znači da će penzije morati ili da se zamrznu ili da se država dalje zadužuje. Pošto zaduživanje nije moguće, moraće ponovo da se zamrznu plate u javnom sektoru i penzije” , dodaje Mijatović.
Zoran Popov, ekonomski analitičar i stručnjak za penzijski sistem, smatra međutim da bi ovakav potez proizveo još teže posledice.
“Manje penzije i plate znači i smanjenje tražnje, a rezultat toga je manja proizvodnja, dalje otpuštanje radnika, a kasa se neće popuniti. Jedino održivo rešenje je ekonomski razvoj i rast” , kaže Popov.
[/h] Izvor: Blic
Beograd -- Broj penzionera i zaposlenih je skoro izjednačen, pošto je broj onih koji primaju penzije dostigao 1.689.124, dok je zaposlenih 1.734.000.
Polugodišnja istraživanja Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da u poslednjih godinu i po dana, u proseku, oko 51.000 zaposlenih ne primi mesečnu zaradu, a poslednje, iz septembra 2011. pokazalo je čak 55.031 takav slučaj u tom mesecu.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Anketa Unije poslodavaca s kraja prošle godine pokazala je da skoro svaki peti preduzetnik isplaćuje zarade sa zakašnjenjem većim od tri meseca. Štaviše, svega 18 odsto firmi u celoj privredi u proseku redovno isplaćuje plate.Ništa vedriji nisu ni podaci sindikata, koji tvrde da su neredovnim primanjima najviše ugroženi radnici u proizvodnim firmama, a posebno u građevinskoj industriji.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ako se uzme u obzir da je razlika između broja zaposlenih i penzionera u februaru iznosila približno 46.000, ispada da u Srbiji mesečno pristigne više penzijskih čekova nego što legne plata na tekuće račune.
Podatak zvanične statistike, gotovo izvesno, čak je i manji od realnog, jer se istraživanje Zavoda odnosi na oko 60 odsto od ukupno 1,73 miliona radnika, budući da uzorkom nisu obuhvaćeni zaposleni u nekim malim preduzećima i kod preduzetnika, kao ni zaposleni u Ministarstvu odbrane i MUP-u.
“Prema našim podacima, oko 650.000 radnika neredovno prima zaradu, od kojih svakom drugom zarade kasne duže od šest meseci” , kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.
S druge strane, bivši zaposleni, uključujući i vojne penzionere, krajem maja primaju drugi deo aprilske penzije. Martovska penzija je u proseku iznosila 24.297 dinara, što je manje od 60 odsto prosečne zarade, ali podatak da na 100 penzionera dolazi približno 102 radnika govori da nije realno da penzije rastu.
“Perspektiva nije dobra, jer stanovništvo Srbije stari i broj penzionera će se povećavati dok broj zaposlenih nastavlja da pada” , kaže Boško Mijatović, predsednik Upravnog odbora Centra za liberalno-demokratske studije.
On podseća da već sada doprinosi zaposlenih pokrivaju samo jednu polovinu rashoda za penzije, dok se druga polovina obezbeđuje direktno iz opštih prihoda države, što opterećuje budžet i stvara deficit.
“To znači da će penzije morati ili da se zamrznu ili da se država dalje zadužuje. Pošto zaduživanje nije moguće, moraće ponovo da se zamrznu plate u javnom sektoru i penzije” , dodaje Mijatović.
Zoran Popov, ekonomski analitičar i stručnjak za penzijski sistem, smatra međutim da bi ovakav potez proizveo još teže posledice.
“Manje penzije i plate znači i smanjenje tražnje, a rezultat toga je manja proizvodnja, dalje otpuštanje radnika, a kasa se neće popuniti. Jedino održivo rešenje je ekonomski razvoj i rast” , kaže Popov.