Dałe
- Učlanjen(a)
- 04.10.2011
- Poruka
- 3.295
[h=2]U Srbiji skuplji i hrana i garderoba[/h]
Novosti
Koliko je finansijska kriza udarila na građane Evrope, a koliko na srpskog potrošača. Čokolada duplo jeftinija u Mađarskoj. Za garderobu dajemo tri puta više
SRPSKI potrošač ne može da se odbrani od svih onih koji svakodnevno žele da mu što dublje zavuku ruku u ionako ispražnjene džepove. Poskupljenja se pravdaju rastom kursa evra, krizom u evrozoni, većim troškovima u nabavci, čestim izmenama cena energenata... Tako smo došli u situaciju da nam je čak i hrana skuplja nego u ostatku Evrope, a da garderobu i obuću plaćamo minimum duplo više.
S obzirom na to da ove godine kurs evra nije imao velike oscilacije, proizvođači i uvoznici nisu mogli tu da nađu objašnjenje za svoje nove, naravno više cenovnike. Evropska moneta najskuplja je bila početkom godine i tada je vredela 106,5 dinara. U maju je njena vrednost „pala“ na 96,7 dinara, a sada srednji kurs iznosi 101,2 dinara.
Bez obzira na miran kurs evra, gotovo da nema proizvoda koji nije poskupeo ove godine. Razlog su veće cene sirovina, poskupljenje energenata, ali i prelivanje finansijskih problema iz Evrope. Gde je Evropa, a gde smo mi?
- Svako ko je barem jednom prešao granicu Srbije i otišao do Segedina, osetio je koliko nas ovde „deru“ cenama - kaže Beograđanka Mirjana F. - Džemper u jednoj beogradskoj radnji košta 4.900 dinara, a takav u istoimenoj trgovini u Pragu je 25 evra. Krem sir u pakovanju od 100 grama je u Srbiji minimum 300 dinara, a ja sam u Češkoj plaćala 120 dinara. I u evropskim radnjama se nude papreno skup delikates, meso, vina, ali za prosečnog kupca postoje mnogobrojni trgovački lanci, gde se veoma povoljno snabdevaju.
Za najosnovnije u zemljama članicama Evropske unije odlazi prosečno 15 odsto primanja. U Nemačkoj na ove potrebe ode samo 10 odsto zarade. U Srbiji samo na hranu trošimo 44 odsto ukupnih priliva porodice. Prosečnu potrošačku korpu u našoj zemlji pokriva jedna i po prosečna zarada.
Nemac za „milka“ čokoladu odvaja 80 centi, a Mađar oko 50 centi. U našoj zemlji ovaj slatkiš je najjeftiniji na pijacama - sto grama se može kupiti za od 70 do 75 dinara. U radnji su od 100 do 120 dinara. „Samo“ duplo skuplje nego u komšiliku.
Srbija je skoro tri puta siromašnija od proseka EU, pokazuju podaci evropskog statističkog zavoda o bruto domaćem proizvodu po stanovniku.
Kada je reč o realnoj potrošnji po pojedincu, koja se smatra pokazateljem kvaliteta života, ona je dva i po puta niža od proseka EU.
DRŽAVA INTERVENIŠE
TRŽIŠNU ekonomiju sada svi zloupotrebljavaju. Kada god država pokrene pitanje rasta cena i visokih marži, trgovci tvrde da mešanje države nije u skladu sa tržišnom ekonomijom. Potrošaču u našoj zemlji najvažnije je da sebi može da priušti najosnovnije. Zato i pozdravljaju odluke nadležnih kada se određenim aktima ograničava marža ili cena.
Ministarstvo poljoprivrede je ove godine Uredbom limitiralo cenu hleba na 44 dinara. Ministar Dušan Petrović nedavno je u razgovoru sa trgovcima poručio da će marže osnovnih namirnica, poput mesa, mleka, ulja morati da krenu nizbrdo.
Novosti
Koliko je finansijska kriza udarila na građane Evrope, a koliko na srpskog potrošača. Čokolada duplo jeftinija u Mađarskoj. Za garderobu dajemo tri puta više
SRPSKI potrošač ne može da se odbrani od svih onih koji svakodnevno žele da mu što dublje zavuku ruku u ionako ispražnjene džepove. Poskupljenja se pravdaju rastom kursa evra, krizom u evrozoni, većim troškovima u nabavci, čestim izmenama cena energenata... Tako smo došli u situaciju da nam je čak i hrana skuplja nego u ostatku Evrope, a da garderobu i obuću plaćamo minimum duplo više.
S obzirom na to da ove godine kurs evra nije imao velike oscilacije, proizvođači i uvoznici nisu mogli tu da nađu objašnjenje za svoje nove, naravno više cenovnike. Evropska moneta najskuplja je bila početkom godine i tada je vredela 106,5 dinara. U maju je njena vrednost „pala“ na 96,7 dinara, a sada srednji kurs iznosi 101,2 dinara.
Bez obzira na miran kurs evra, gotovo da nema proizvoda koji nije poskupeo ove godine. Razlog su veće cene sirovina, poskupljenje energenata, ali i prelivanje finansijskih problema iz Evrope. Gde je Evropa, a gde smo mi?
- Svako ko je barem jednom prešao granicu Srbije i otišao do Segedina, osetio je koliko nas ovde „deru“ cenama - kaže Beograđanka Mirjana F. - Džemper u jednoj beogradskoj radnji košta 4.900 dinara, a takav u istoimenoj trgovini u Pragu je 25 evra. Krem sir u pakovanju od 100 grama je u Srbiji minimum 300 dinara, a ja sam u Češkoj plaćala 120 dinara. I u evropskim radnjama se nude papreno skup delikates, meso, vina, ali za prosečnog kupca postoje mnogobrojni trgovački lanci, gde se veoma povoljno snabdevaju.
Za najosnovnije u zemljama članicama Evropske unije odlazi prosečno 15 odsto primanja. U Nemačkoj na ove potrebe ode samo 10 odsto zarade. U Srbiji samo na hranu trošimo 44 odsto ukupnih priliva porodice. Prosečnu potrošačku korpu u našoj zemlji pokriva jedna i po prosečna zarada.
Nemac za „milka“ čokoladu odvaja 80 centi, a Mađar oko 50 centi. U našoj zemlji ovaj slatkiš je najjeftiniji na pijacama - sto grama se može kupiti za od 70 do 75 dinara. U radnji su od 100 do 120 dinara. „Samo“ duplo skuplje nego u komšiliku.
Srbija je skoro tri puta siromašnija od proseka EU, pokazuju podaci evropskog statističkog zavoda o bruto domaćem proizvodu po stanovniku.
Kada je reč o realnoj potrošnji po pojedincu, koja se smatra pokazateljem kvaliteta života, ona je dva i po puta niža od proseka EU.
DRŽAVA INTERVENIŠE
TRŽIŠNU ekonomiju sada svi zloupotrebljavaju. Kada god država pokrene pitanje rasta cena i visokih marži, trgovci tvrde da mešanje države nije u skladu sa tržišnom ekonomijom. Potrošaču u našoj zemlji najvažnije je da sebi može da priušti najosnovnije. Zato i pozdravljaju odluke nadležnih kada se određenim aktima ograničava marža ili cena.
Ministarstvo poljoprivrede je ove godine Uredbom limitiralo cenu hleba na 44 dinara. Ministar Dušan Petrović nedavno je u razgovoru sa trgovcima poručio da će marže osnovnih namirnica, poput mesa, mleka, ulja morati da krenu nizbrdo.