Infektivne bolesti
Tanjug | 26. 07. 2011. - 15:10h
Pretpostavlja se da je oko 450.000 ljudi u Srbiji zaraženo virusnim hepatitisom B ili C, koji kod jednog broja obolelih, ukoliko se ne leče, dovode do ciroze i karcinoma jetre, rečeno je danas povodom Svetskog dana borbe protiv virusnih hepatitisa, koji će prvi put biti obeležen 28. jula.
Direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije prof. dr Dragan Delić rekao je na konferenciji za novinare da je primarni cilj lečenja hroničnog hepatitisa C izlečenje pacijenta, što se kombinovanom terapijom postiže kod 60 do 85 odsto lečenih bolesnika.
Prema Delićevim rečima, kod hroničnog hepatitisa B postojeća terapija ne dovodi do izlečenja, ali značajno smanjuje broj virusnih kopija u krvi, zaustavlja tok bolesti ka cirozi jetre, poboljšava kvalitet života i sprečava dalje širenje infekcije na druge osobe.
"Bolest nema specifične simptome i često se otkrije tek u poodmakloj fazi, u fazi dekompenzovane ciroze ili tumora jetre i zbog toga se ova bolest naziva 'tihi ubica', kazao je Delić.
On je ukazao na rizične situacije u kojima treba biti oprezan, a to su izrada tetovaže i pirsinga, tretmani kod pedikira i manikira, hirurške, stomatološke intervencije obavljene nesterilisanim ili nedovoljno sterilisanim instrumentima i korišćenje sredstava za ličnu higijenu osobe obolele od hepatitisa B ili C.
Delić je istakao da se infekcija ne može dobiti socijalnim kontaktom sa zaraženom osobom, kao i da je realan rizik od prenosa virusa i prenos sa inficirane majke na novorođeno dete, pre svega tokom porođaja.
U Srbiji oko 450.000 ljudi zaraženo virusnim hepatitisom
Tanjug | 26. 07. 2011. - 15:10h
Pretpostavlja se da je oko 450.000 ljudi u Srbiji zaraženo virusnim hepatitisom B ili C, koji kod jednog broja obolelih, ukoliko se ne leče, dovode do ciroze i karcinoma jetre, rečeno je danas povodom Svetskog dana borbe protiv virusnih hepatitisa, koji će prvi put biti obeležen 28. jula.
Direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije prof. dr Dragan Delić rekao je na konferenciji za novinare da je primarni cilj lečenja hroničnog hepatitisa C izlečenje pacijenta, što se kombinovanom terapijom postiže kod 60 do 85 odsto lečenih bolesnika.
Prema Delićevim rečima, kod hroničnog hepatitisa B postojeća terapija ne dovodi do izlečenja, ali značajno smanjuje broj virusnih kopija u krvi, zaustavlja tok bolesti ka cirozi jetre, poboljšava kvalitet života i sprečava dalje širenje infekcije na druge osobe.
"Bolest nema specifične simptome i često se otkrije tek u poodmakloj fazi, u fazi dekompenzovane ciroze ili tumora jetre i zbog toga se ova bolest naziva 'tihi ubica', kazao je Delić.
On je ukazao na rizične situacije u kojima treba biti oprezan, a to su izrada tetovaže i pirsinga, tretmani kod pedikira i manikira, hirurške, stomatološke intervencije obavljene nesterilisanim ili nedovoljno sterilisanim instrumentima i korišćenje sredstava za ličnu higijenu osobe obolele od hepatitisa B ili C.
Delić je istakao da se infekcija ne može dobiti socijalnim kontaktom sa zaraženom osobom, kao i da je realan rizik od prenosa virusa i prenos sa inficirane majke na novorođeno dete, pre svega tokom porođaja.