LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Postali smo centar za šverc umetnina
U Srbiji još sakriveno više od deset ukradenih slika
Blic
U Srbiji se trenutno nalazi više od deset ukradenih slika iz inostranstva čija se cena kreće i do nekoliko stotina hiljada evra, kaže za “Blic” kustos jednog beogradskoj muzeja. Pojedine ukradene slike iz Srbije se švercuju u Crnu Goru gde se prodaju ruskim bogatašima, a drugim lancem lopovi umetnine prodaju albanskim bogatašima na Kosovu koji ih posle preprodaju u EU.
Sagovornici “Blica” iz srpske policije, kao i kustosi muzeja, imaju gotovo ista saznanja o lopovima koji trguju umetninama. Postoje dve vrste ukradenih slika koje stižu u Srbiju. Jedne su ukradene sa javnih izložbi ili iz nekog muzeja i one se vrlo teško prodaju jer policija za njima traga bez prestanka. Druge slike su ukradene iz tipovanih kuća. Prema saznanjima srpske policije, postoje dve vrste lopova koji kradu umetnička dela.
Krađa po porudžbini
- Jedni to rade po porudžbini, odnosno onaj ko tu sliku želi dalje da preprodaje poruči od lopova krađu i ponudi trostruko manju svotu novca od one koju će on dobiti. Druga vrsta lopova radi prema dojavi - priča izvor “Blica” iz srpske policije.
Osiguravajuće kuće u inostranstvu imaju veliku ulogu u otkrivanju lopova, a neretko je slučaj da lopovi pregovaraju sa osiguravajućom kućom i njima prodaju sliku za sumu koja je manja od iznosa koji bi eventualno dobio od osiguranja. U Srbiji, međutim, u osiguravajućim kućama tvrde da ne žele nikakvu trgovinu s lopovima.
Osiguravajuće kuće
- Mi smo tokom 2010. osigurali sliku Karavađa “San Francesco in meditazione” na 40 miliona evra. Zajedno sa ovim delom bila je izložena i njegova kopija, osigurana na 800.000 evra. Osim zahteva za maksimalno obezbeđenje na samoj lokaciji gde je izloženo delo, zahtevalo se i da bude organizovan transport specijalnim vozilom sa vazdušnim ogibljenjem, da dela budu smeštena u klimatizovane komore, kao i da imaju policijsku pratnju - otkriva za “Blic” Boško Petrović, generalni direktor “Delta Đenerali reosiguranja”.
On kaže da su osigurali i slike Save Šumanovića vredne nekoliko miliona evra, zatim dela Nadežde Petrović, Pavla Beljanskog i drugih.
- Imamo jedinstven stav prema lopovima: nema nikakvih pregovora ili trgovine sa akterima kriminalnih radnji - zaključuje Petrović.
Crno tržište
Klikni za uvećanje (+)
Veliki broj slika, kao što je to bio slučaj sa delima Pikasa „Glava konja“ i „Čaša i bokal“, nakon krađe stigne u Srbiju.
- Razlog za to je što crno tržište sa umetničkim delima funkcioniše odlično u Srbiji. U prilog tome ide činjenica da je u Srbiji vrlo mali broj inspektora obučeno za traganje za ukradenim umetničkim delima, privatnih inspektora je još manje - objašnjava sagovornik “Blica”, kustos jednog beogradskoj muzeja.
Postoje dva lanca šverca umetničkih dela kad ona stignu iz inostranstva u Srbiju. Jedan deo lopovi prodaju u Crnoj Gori, najčešće Rusima, koji plaćaju isključivo kešom i umetnine nose u domovinu. Drugi lanac funkcioniše preko Kosova i Metohije. Lopovi slike prodaju bogatim kosovskim Albancima koji žive i rade u inostranstvu. Oni slike velike vrednosti kupe i zatim ih krijumčare do Švajcarske, Austrije, Belgije...
U Srbiji još sakriveno više od deset ukradenih slika
Blic
U Srbiji se trenutno nalazi više od deset ukradenih slika iz inostranstva čija se cena kreće i do nekoliko stotina hiljada evra, kaže za “Blic” kustos jednog beogradskoj muzeja. Pojedine ukradene slike iz Srbije se švercuju u Crnu Goru gde se prodaju ruskim bogatašima, a drugim lancem lopovi umetnine prodaju albanskim bogatašima na Kosovu koji ih posle preprodaju u EU.
Sagovornici “Blica” iz srpske policije, kao i kustosi muzeja, imaju gotovo ista saznanja o lopovima koji trguju umetninama. Postoje dve vrste ukradenih slika koje stižu u Srbiju. Jedne su ukradene sa javnih izložbi ili iz nekog muzeja i one se vrlo teško prodaju jer policija za njima traga bez prestanka. Druge slike su ukradene iz tipovanih kuća. Prema saznanjima srpske policije, postoje dve vrste lopova koji kradu umetnička dela.
Krađa po porudžbini
- Jedni to rade po porudžbini, odnosno onaj ko tu sliku želi dalje da preprodaje poruči od lopova krađu i ponudi trostruko manju svotu novca od one koju će on dobiti. Druga vrsta lopova radi prema dojavi - priča izvor “Blica” iz srpske policije.
Osiguravajuće kuće u inostranstvu imaju veliku ulogu u otkrivanju lopova, a neretko je slučaj da lopovi pregovaraju sa osiguravajućom kućom i njima prodaju sliku za sumu koja je manja od iznosa koji bi eventualno dobio od osiguranja. U Srbiji, međutim, u osiguravajućim kućama tvrde da ne žele nikakvu trgovinu s lopovima.
Osiguravajuće kuće
- Mi smo tokom 2010. osigurali sliku Karavađa “San Francesco in meditazione” na 40 miliona evra. Zajedno sa ovim delom bila je izložena i njegova kopija, osigurana na 800.000 evra. Osim zahteva za maksimalno obezbeđenje na samoj lokaciji gde je izloženo delo, zahtevalo se i da bude organizovan transport specijalnim vozilom sa vazdušnim ogibljenjem, da dela budu smeštena u klimatizovane komore, kao i da imaju policijsku pratnju - otkriva za “Blic” Boško Petrović, generalni direktor “Delta Đenerali reosiguranja”.
On kaže da su osigurali i slike Save Šumanovića vredne nekoliko miliona evra, zatim dela Nadežde Petrović, Pavla Beljanskog i drugih.
- Imamo jedinstven stav prema lopovima: nema nikakvih pregovora ili trgovine sa akterima kriminalnih radnji - zaključuje Petrović.
Crno tržište
Klikni za uvećanje (+)
Veliki broj slika, kao što je to bio slučaj sa delima Pikasa „Glava konja“ i „Čaša i bokal“, nakon krađe stigne u Srbiju.
- Razlog za to je što crno tržište sa umetničkim delima funkcioniše odlično u Srbiji. U prilog tome ide činjenica da je u Srbiji vrlo mali broj inspektora obučeno za traganje za ukradenim umetničkim delima, privatnih inspektora je još manje - objašnjava sagovornik “Blica”, kustos jednog beogradskoj muzeja.
Postoje dva lanca šverca umetničkih dela kad ona stignu iz inostranstva u Srbiju. Jedan deo lopovi prodaju u Crnoj Gori, najčešće Rusima, koji plaćaju isključivo kešom i umetnine nose u domovinu. Drugi lanac funkcioniše preko Kosova i Metohije. Lopovi slike prodaju bogatim kosovskim Albancima koji žive i rade u inostranstvu. Oni slike velike vrednosti kupe i zatim ih krijumčare do Švajcarske, Austrije, Belgije...