- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
U Srbiji cveta softverska piraterija
Srbija je u grupi zemalja sa najvećom stopom softverske piraterije, a u zaštiti intelektualne svojine od 142 zemlje je za 107 mestu."Loše stanje u zaštiti intelektulane svojine u Srbiji nanosi štetu i privredi i državi i odbija strane investitore, a napredak je jedino moguć zajedničkom saradnjom nadležnih organa, nevladinog sektora i privrednih asocijacija" , rekao je predsedavajući Odbora za zaštitu prava intelektualne svojine Američke privredne komore u Srbiji Miloš Blagojević.
On je ocenio da je zakonski okvir za zaštitu prava intelektualne svojine dobar i usklađen sa propisima Evropske unije, ali ima propusta u njegovoj primeni.
"Propusti u sprovođenju zakona najčešće se ogledaju u neefikasnoj kontroli krivotvorene robe – proizvoda za široku potrošnju, filmova, muzike, softvera. Ta roba se čak prodaje na ulicama u centru Beograda, dok se u radnjama kompjuterske opreme može naći i cena za instaliranje piratskog softvera", rekao je Blagojević.
U 2011. godini Srbija je imala najvišu stopu softverske piraterije u Evropi, 72 odsto, što je softverskoj industriji prouzrokovalo gubitke od oko 116 miliona dolara.
"Kada se tome dodaju gubici filmske, muzičke i ostalih industrija zbog piraterije, možemo reći da je šteta prevelika da bi se ovaj problem ignorisao, pogotovo što su te industrije dovedene na sam rub egzistencije. I to su samo direktni gubici, a treba imati u vidu i činjenicu da su potencijalni investitori sve manje motivisani da ulažu u zemlju gde prava intelektualne svojine nisu adekvatno zaštićena", naglasio je Blagojević.
Nedoljna zaštita prva intelektulane svojine nanosi velike gubitke, pre svega, srpskoj kinematografiji, što, po njegim rečima, povrđuje i podatak da je prošle godine broj gledalaca u bioskopima bio oko 2.500.000, a ove godine je 10 do 15 odsto pad posećenosti i pored otvaranja novih biskopskih dvorana.
"Ogromni su gubici države po osnovu izgubljenog poreza na robu koja je krivotvorena", istakao je Blagojević i naveo da su propisima u oblasti zaštite intelektulane svojine predviđene primerene kazne, ali je problem što sporovi dugo traju i što je najćešće blaga kaznena politika sudova.
"U praksi se dešava da se za odreÄ‘ene slučajeve krivičnih dela u oblasti intelektualne svojine, na primer neovlašćeno stavljanje u promet primeraka tuđeg autorskog dela ili ulična preprodaja piratskih diskova, sudije odlučuju za minimalnu kaznu, a najćešće za uslovnu osudu", kazao je Blagojević.
Time se, kako je ocenio, s jedne stane ohrabruje kršenja prava intelektualne svojine, imajući u vidu da je većina počinilaca - povratnika osuđena uslovnom kaznom, dok je sa druge strane obeshrabrujuća za policiju jer se stiče utisak da je uzaluda njihov uloženi trud.
Blagojević je podsetio da je Amerićka privredna komora pomogla obuku više od 1.000 poreskih inspektora zaduženih za sprečavanje piraterije, kao i formiranje posebne jedinice Poreske uprave koja se bavi tom problematikom.
"Podizanje svesti građana o značaju zaštite prava intelektualne svojine je najefikasniji oblik preventivnog delovanja. Zbog toga je Američka privredna komora pokrenula kampanju "Ne na račun drugih", kojoj su se priključile javne ličnosti iz sveta muzike i filma, a biće promovisana na otvaranju 10.konferencije o zaštiti prava intelektualne svojine koju organizujemo u Aranđelovcu 5. i 6. decembra", najavio je Blagojević.
Na tom skupu, kako je dodao, biće predstavljena iskustva u regionu u zaštiti intelektualne svojine i ukazano da se bez zajedničkog delovanja i odlučnih akcija ne mogu očekivati značajniji pomaci u sprečanju piraterije.
Blagojević je naveo da je studija OEBS-a iz 2008. godine pokazala da ukupni gubici svetske privrede prouzrokovani piraterijom iznose od 455 do 650 milijardi dolara godišnje, uz izgubljenih 2,5 miliona radnih mesta.
Procenjeno je, kako je dodao, da kada se stopa piraterije smanji za 10 odsto može da se očekuje povećanje prihoda u državni budžet od 29 miliona dolara, kao i otvaranje 10.000 radnih mesta, pre svega u IT industriji.
Izvor:
B92.net
Srbija je u grupi zemalja sa najvećom stopom softverske piraterije, a u zaštiti intelektualne svojine od 142 zemlje je za 107 mestu."Loše stanje u zaštiti intelektulane svojine u Srbiji nanosi štetu i privredi i državi i odbija strane investitore, a napredak je jedino moguć zajedničkom saradnjom nadležnih organa, nevladinog sektora i privrednih asocijacija" , rekao je predsedavajući Odbora za zaštitu prava intelektualne svojine Američke privredne komore u Srbiji Miloš Blagojević.
On je ocenio da je zakonski okvir za zaštitu prava intelektualne svojine dobar i usklađen sa propisima Evropske unije, ali ima propusta u njegovoj primeni.
"Propusti u sprovođenju zakona najčešće se ogledaju u neefikasnoj kontroli krivotvorene robe – proizvoda za široku potrošnju, filmova, muzike, softvera. Ta roba se čak prodaje na ulicama u centru Beograda, dok se u radnjama kompjuterske opreme može naći i cena za instaliranje piratskog softvera", rekao je Blagojević.
U 2011. godini Srbija je imala najvišu stopu softverske piraterije u Evropi, 72 odsto, što je softverskoj industriji prouzrokovalo gubitke od oko 116 miliona dolara.
"Kada se tome dodaju gubici filmske, muzičke i ostalih industrija zbog piraterije, možemo reći da je šteta prevelika da bi se ovaj problem ignorisao, pogotovo što su te industrije dovedene na sam rub egzistencije. I to su samo direktni gubici, a treba imati u vidu i činjenicu da su potencijalni investitori sve manje motivisani da ulažu u zemlju gde prava intelektualne svojine nisu adekvatno zaštićena", naglasio je Blagojević.
Nedoljna zaštita prva intelektulane svojine nanosi velike gubitke, pre svega, srpskoj kinematografiji, što, po njegim rečima, povrđuje i podatak da je prošle godine broj gledalaca u bioskopima bio oko 2.500.000, a ove godine je 10 do 15 odsto pad posećenosti i pored otvaranja novih biskopskih dvorana.
"Ogromni su gubici države po osnovu izgubljenog poreza na robu koja je krivotvorena", istakao je Blagojević i naveo da su propisima u oblasti zaštite intelektulane svojine predviđene primerene kazne, ali je problem što sporovi dugo traju i što je najćešće blaga kaznena politika sudova.
"U praksi se dešava da se za odreÄ‘ene slučajeve krivičnih dela u oblasti intelektualne svojine, na primer neovlašćeno stavljanje u promet primeraka tuđeg autorskog dela ili ulična preprodaja piratskih diskova, sudije odlučuju za minimalnu kaznu, a najćešće za uslovnu osudu", kazao je Blagojević.
Time se, kako je ocenio, s jedne stane ohrabruje kršenja prava intelektualne svojine, imajući u vidu da je većina počinilaca - povratnika osuđena uslovnom kaznom, dok je sa druge strane obeshrabrujuća za policiju jer se stiče utisak da je uzaluda njihov uloženi trud.
Blagojević je podsetio da je Amerićka privredna komora pomogla obuku više od 1.000 poreskih inspektora zaduženih za sprečavanje piraterije, kao i formiranje posebne jedinice Poreske uprave koja se bavi tom problematikom.
"Podizanje svesti građana o značaju zaštite prava intelektualne svojine je najefikasniji oblik preventivnog delovanja. Zbog toga je Američka privredna komora pokrenula kampanju "Ne na račun drugih", kojoj su se priključile javne ličnosti iz sveta muzike i filma, a biće promovisana na otvaranju 10.konferencije o zaštiti prava intelektualne svojine koju organizujemo u Aranđelovcu 5. i 6. decembra", najavio je Blagojević.
Na tom skupu, kako je dodao, biće predstavljena iskustva u regionu u zaštiti intelektualne svojine i ukazano da se bez zajedničkog delovanja i odlučnih akcija ne mogu očekivati značajniji pomaci u sprečanju piraterije.
Blagojević je naveo da je studija OEBS-a iz 2008. godine pokazala da ukupni gubici svetske privrede prouzrokovani piraterijom iznose od 455 do 650 milijardi dolara godišnje, uz izgubljenih 2,5 miliona radnih mesta.
Procenjeno je, kako je dodao, da kada se stopa piraterije smanji za 10 odsto može da se očekuje povećanje prihoda u državni budžet od 29 miliona dolara, kao i otvaranje 10.000 radnih mesta, pre svega u IT industriji.
Izvor:
B92.net