LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]U Srbiji cene niske, plate još niže
[/h] Izvor: Novosti
Beograd -- Kupovna moć građana Srbije je među najnižima u regionu. Po zaradama bežimo samo Makedoncima. Cene u Srbiji upola niže nego u EU, ali su nam zarade na samom dnu.
Među deset zemalja sa najnižim cenama nalazi se i Srbija, podaci su evropske statistike, za koje bi mnogi rekli da spadaju u rubirku „verovali ili ne“.
Njihova računica pokazuje da su ukupno cene u našoj zemlji gotovo upola manje od onih u Evropskoj uniji, ali smo zato i na samom dnu Starog kontinenta kada su plate u pitanju.
U Srbiji su ukupne cene u proseku za 48 odsto niže od proseka Evropske unije. Hranu, kako pokazuju istraživanja Eurostata, plaćamo 35 odsto manje nego Evropljani.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]BOGATI
Švajcarska, Norveška i Danska imaju kupovnu moć za jednu trećinu iznad prosečne kupovne moći građana EU. Nešto manje, jednu petinu iznad proseka EU, imaju Finska, Švedska i Luksemburg. Slede Nemačka, Irska, Belgija, čija je kupovna moć od 10 do 15 odsto iznad evropskog proseka. U kupovnoj moći, evropski prosek drže Italija i Austrija. Najbogatija zemlja EU je Švajcarska, a najsiromašnija Bugarska. Zemlje evrozone imaju za osam odsto veću kupovnu moć nego države koje se ne služe zajedničkom evropskom valutom.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Kupovna moć građana Srbije je među najnižima u regionu. Po zaradama bežimo samo Makedoncima. Slovenija i Hrvatska po visini zarada ubedljivo prednjače, a ispred nas su i Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Crna Gora ima 59 odsto, a Bugarska 51 odsto evropskog proseka kupovne moći.
Koliko je kupovna moć potrošača u Srbiji skromnija nego u komšiliku, pokazuje odnos plata i cena hrane. Hrvati sa svojim prosečnim platama mogu da kupe duplo više brašna, a Slovenci tri puta više mleka. I Crnogorci sa svojim prosekom imaju prednost i u njihovim korpama je više namirnica.
Građani Srbije kupuju po cenama sličnim onima u okolnim državama. U komšiluku, hrana je od naše jeftinija u Makedoniji za koji procenat, a skuplja je u Hrvatskoj i Sloveniji.
Među našim susedima, ako se vodimo podacima Eurostata, najpovoljnije cene su u Makedoniji. One su od evropskog proseka niže za čak 56 odsto, a hrana im je upola jeftinija od evropskog proseka. U Bosni i Hercegovini ukupne cene su za 43 odsto niže od evropskog nivoa, a za pet odsto su povoljnije od naših.
Najbolja situacija u regionu je u Hrvatskoj, koja je 26 odsto ispod prosečne kupovne moći EU, dok su u Sloveniji, članici Evropske unije, 16 odsto povoljnije cene od evropskih.
Sledeći po "jeftinoći“ su Crnogorci. Ukupne cene su za 41 odsto niže od evropske "granice“. Od nas su skuplji za sedam odsto. Hrana malo kvari njihov prosek, jer je za 33 odsto jeftinija od evropskih i skuplja je od srpske ponude.
Kako se krene ka zapadu, tako i cene rastu. Hrvatske su za 27 odsto više nego naše. A u Sloveniji su, sudeći po našem uzorku, namirnice 30 odsto skuplje od srpskih, a za pet odsto jeftinije od evropskog proseka.
[/h] Izvor: Novosti
Beograd -- Kupovna moć građana Srbije je među najnižima u regionu. Po zaradama bežimo samo Makedoncima. Cene u Srbiji upola niže nego u EU, ali su nam zarade na samom dnu.
Njihova računica pokazuje da su ukupno cene u našoj zemlji gotovo upola manje od onih u Evropskoj uniji, ali smo zato i na samom dnu Starog kontinenta kada su plate u pitanju.
U Srbiji su ukupne cene u proseku za 48 odsto niže od proseka Evropske unije. Hranu, kako pokazuju istraživanja Eurostata, plaćamo 35 odsto manje nego Evropljani.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]BOGATI
Švajcarska, Norveška i Danska imaju kupovnu moć za jednu trećinu iznad prosečne kupovne moći građana EU. Nešto manje, jednu petinu iznad proseka EU, imaju Finska, Švedska i Luksemburg. Slede Nemačka, Irska, Belgija, čija je kupovna moć od 10 do 15 odsto iznad evropskog proseka. U kupovnoj moći, evropski prosek drže Italija i Austrija. Najbogatija zemlja EU je Švajcarska, a najsiromašnija Bugarska. Zemlje evrozone imaju za osam odsto veću kupovnu moć nego države koje se ne služe zajedničkom evropskom valutom.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Kupovna moć građana Srbije je među najnižima u regionu. Po zaradama bežimo samo Makedoncima. Slovenija i Hrvatska po visini zarada ubedljivo prednjače, a ispred nas su i Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Crna Gora ima 59 odsto, a Bugarska 51 odsto evropskog proseka kupovne moći.
Koliko je kupovna moć potrošača u Srbiji skromnija nego u komšiliku, pokazuje odnos plata i cena hrane. Hrvati sa svojim prosečnim platama mogu da kupe duplo više brašna, a Slovenci tri puta više mleka. I Crnogorci sa svojim prosekom imaju prednost i u njihovim korpama je više namirnica.
Građani Srbije kupuju po cenama sličnim onima u okolnim državama. U komšiluku, hrana je od naše jeftinija u Makedoniji za koji procenat, a skuplja je u Hrvatskoj i Sloveniji.
Među našim susedima, ako se vodimo podacima Eurostata, najpovoljnije cene su u Makedoniji. One su od evropskog proseka niže za čak 56 odsto, a hrana im je upola jeftinija od evropskog proseka. U Bosni i Hercegovini ukupne cene su za 43 odsto niže od evropskog nivoa, a za pet odsto su povoljnije od naših.
Najbolja situacija u regionu je u Hrvatskoj, koja je 26 odsto ispod prosečne kupovne moći EU, dok su u Sloveniji, članici Evropske unije, 16 odsto povoljnije cene od evropskih.
Kako se krene ka zapadu, tako i cene rastu. Hrvatske su za 27 odsto više nego naše. A u Sloveniji su, sudeći po našem uzorku, namirnice 30 odsto skuplje od srpskih, a za pet odsto jeftinije od evropskog proseka.