U Srbiji 6.400 mališana bez ikoga

Član
Učlanjen(a)
10.05.2010
Poruka
2.064
U Srbiji 6.400 mališana bez ikoga

Došli su neki ljudi iz Centra u selo i poveli nas. Na putu za Kragujevac sreli smo oca. Krenuo je za nama. Izašla sam. Derem se: “Hoću kući!” Otac je rekao da ide samo da nam kupi čokoladu i da će posle da dođe. Vraćao se nekoliko puta, ali čokolade nije bilo.”​

blic

151365_dom-foto-aleksandar-andjica_f.jpg

Ovako Marija Maja Glišović (24), buduća učiteljica (apsolventkinja Pedagoškog fakulteta u Jagodini), govori o danu kada su nju i dve godine starijeg brata iz kuće u Ugljarevcu radnici Centra za socijalni rad odveli u Dom za decu bez roditeljskog staranja. Bilo je to pre devetnaest godina. Maja je tada imala samo pet. Otac alkoholičar. Majka ga napustila, vratila se roditeljima i posle preudala. Komšije su prijavile da su deca sama.

Njen slučaj, nažalost, daleko je od toga da je usamljen.

U Srbiji danas ima, prema podacima iz izveštaja centara za socijalni rad, oko 6.400 dece bez roditeljskog staranja. Država je mnoge smestila u hraniteljske porodice (5.736), a oko 700 detinjstvo provodi u domovima za nezbrinutu decu.

Maja je bila 13 i po godina u domu. Odrastanje joj nije bilo lako. Ali ona je uspela: ima školu, ima ljubav, ima prijatelje i što je najvažnije, unutrašnju snagu da stvori svoju porodicu i rodi decu kojoj će pružiti ono što su njoj roditelji uskratili.

Samo da dođe

- Ne volim da me bilo ko sažaljeva, niti gleda drugačije samo zato što sam iz Doma. Nije to moja životna priča. Bilo je tu dece sa mnogo većim mukama, iz porodica u kojim je bilo nasilja, onih koji svoje roditelje nikada nisu videli. Ja sam svoje viđala. Trinaest i po godina nisu bile lagane, ali kad si dete, daju ti igračku, lutkicu i zaboraviš sve. Imaš društvo. Dešavalo se trista puta da vaspitačica pozove majku da dođe, a ona ne dođe. Imala je posla, doći će sledećeg meseca. I razočarenje, i opet razočarenje. Najgore je ne samo meni nego mislim da je svima bilo tako da kao izgubljeni slučajevi izađemo iz Doma i čekamo nekog ceo dan. I taj neko ne dođe, zaboravi da je obećao ili da treba da se pojavi. To je bilo najteže. Nisam tražila ni novac ni blago. Samo da dođe - kazuje Maja.


Porast broja dece u hraniteljskim porodicama - KLIKNI za uvećanje grafikona

151352_grafikon-hraniteljske-porodice_hs.jpg

Godine provedene u domovima ili hraniteljskim porodicama teške su za napuštenu decu. Koliko god da se vaspitači trudili, a država i brojni donatori obezbeđivali materijalnu ili stučnu pomoć, ožiljci u njihovim dušama teško zarastaju i gotovo nikad ne nestaju. Svako od njih ima svoju priču, svaka priča je roman. Dolaze iz razorenih porodica, u kojima ima nasilja, alkoholizma, narkomanije i raznih drugih zala. Nose osećanje krivice, iako nizašta nisu krivi. Kreću u život iz minusa.

„Ne bih se vraćala u porodicu“

- Kada dođu kod nas, njima je najteže da se nose sa problemom zbog koga su u domu. Bez obzira na to što su oni zbog raznih problema oduzeti od roditelja, to su njihovi tata i mama - objašnjava Nada Starčević, direktorica somborskog Doma za nezbrinutu decu “Miroslav - Mika Antić”.

Svetlana ima 18 godina i štićenica je ovog doma. Na pitanje šta ju je dovelo u dom, tiho odgovara: “Problemi”.

- Bilo mi je teško u početku dok se nisam navikla. Idem kući tokom raspusta, tako da mi porodica ne fali. Kada budem otišla iz doma, ne bih se vraćala u svoju porodicu već želim da počnem samostalni život - kaže Svetlana.

Dva snažna osećanja karakteristična su za većinu dece koju su roditelji napustili: želja za samostalnim životom u kom će oni biti gospodari svoje sudbine i potreba da se savetom osnaže oni koji su ostali u domu, odnosno da se uđe u ulogu roditelja drugoj domskoj deci:

“Radite na sebi, iskoristite sve što vam se pruža”, “Izvedite sebe na pravi put”, “Trudite se da se lepo slažete i da ovaj težak period u svom životu iskoristite i preokrenete u svoju korist”... neke su od poruka koje bivši stanari Doma iz Zvečanske 52 u Beogradu, sada odrasli ljudi, ostavljaju onima koji su u Domu.
- Jednom godišnje okupljamo se i tada dolaze oni koji su izašli iz Doma - priča za “Blic nedelje” Snežana Milov anović, upravnica Doma u Zvečanskoj 52, koja se domskoj deci brine poslednjih 20 godina.

- Dirljivi su to susreti. Najteže mi je kad vidim kako preuzimaju ulogu roditelja prema bolesnom bratu ili sestri - kaže Milovano vićeva.
 
Natrag
Top