LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
U slučaju nužde, nabavite nošu!
Autor: Svjetlana Rasic
Šta nas još čeka ako naš ministar nastavi da radi istim revolucionarnim žarom, možemo samo da nagađamo. Angažovanje licenciranih zalepljivača tapeta? Propis o obliku žardinjera i vrsti cveća koje smemo da držimo na terasama? Izdavanje dozvola za tapaciranje nameštaja? Zakon o sajli za otčepljivanje odvoda, atestiranoj u nadležnom Vladinom institutu? Popunjavanje „oružnog“ lista prilikom nabavke čekića, šrafcigera ili merdevina? Zabrana knjiga tipa „Sam svoj majstor“?
U zemlji u kojoj se klinički psiholog razume u satelite, a teorijski fizičar u diplomatiju, sasvim je normalno da ortoped-traumatolog donosi građevinske zakone. Doduše, u poslednjem slučaju postoji ponešto profesionalnih dodirnih tačaka, kao što su rekonstrukcije, gipsani radovi, drenaža ili upotreba gvozdenih šipki. Verovatno je to presudilo u oceni kompetentnosti dotičnog i postavilo ga za ministra za poslove životne sredine i prostornog planiranja. Na nesreću, ozbiljno je poverovao da je pravi čovek na pravom mestu, pa rešio da uvede „hrabre i revolucionarne“ promene u Zakonu o planiranju i izgradnji, kako ga je onomad pohvalio njegov stranački sabrat, poznat pod kodnim imenom Drvosek.
I desilo se ono što je moralo da se desi.
Ne, nije reč o glupom vicu, već o aktuelnom zakonodavnom aktu.
Više od sedam stotina komentara na sajtu jednog tiražnog dnevnog lista izazvala je vest o tome da ćemo, prema novom Zakonu o planiranju i izgradnji, ubuduće morati da od opštinskih organa tražimo dozvolu u slučaju: zamene crepova na porodičnoj kući, pločica u kupatilu ili kuhinji, napukle WC šolje, parketa, sanitarnih uređaja, postavljanja španskog zida, zamene dotrajalih vrata i prozora, pa čak i zamene drvene pregrade u podrumu.
A za dobijanje pomenute dozvole potrebno je pribaviti sledeća dokumenta: 1) idejni projekat u tri primerka, koji je izradila licencirana projektantska kuća, 2) izvod iz zemljišnih knjiga, 3) kopiju plana parcele, ne stariju od šest meseci, 4) saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika i 5) dokaz o uplati administrativne takse. Za pretpostaviti je da ovo podrazumeva bar mesec dana okapanja po opštinskim šalterima, kao i olakšanje džepa za bar nekoliko stotina evra.
Na pitanje čemu insistiranje na pomenutoj dozvoli, autor teksta je u Ministarstvu za prostorno planiranje, prema navodima lista, dobio dva, podjednako kretenoidna obrazloženje. Prvo – da je „dozvola za investiciono održavanje osnov za dobijanje potrošačkog kredita, jer banke moraju imati osnov po kom klijentu isplaćuju novac“ i drugo – da „postoji mnogo nesavesnih i bahatih izvođača radova, pa neretko, prilikom rekonstrukcije stana pojedini krenu sa rušenjem nosećeg zida, ili pokušaju da premeste radijatore pa prekinu celu vertikalu i zgrada ostane bez grejanja“.
Ako su navodi lista netačni ili, pak, zlonamerni, s pravom očekujemo oštar demanti „odozgo“. Ali ako nisu, nadležnog ministra treba smestiti u ustanovu zatvorenog tipa, kada to već nije učinjeno onda kada je „gradio“ tunel između dva skupštinska zdanja. Ili ga, kao oficijelnog Vladinog ekologa, vezati za jedan od preostalih beogradskih platana, dok ne dovede pomenuti zakon u sklad sa zdravim razumom.
Izvesnu nedoumicu u tumačenju zakona izazvalo je neprecizno tumačenje pojmova tekućeg i investicionog održavanja. Ruku na srce, čak ni verzirane knjigovođe se tu uvek ne snalaze najbolje, budući da investiciono održavanje često uključuje i dosta materijalnih elemenata, odnosno troškova koji spadaju u tekuće održavanje. Još manje je za očekivati da će opštinska birokratija zbog toga posetiti neki stručni kurs i tamo se edukovati, tim više što je i u službenom dokumentu resornog ministarstva ova materija obuhvaćena krajnje komotnom definicijom, koja daje dovoljno prostora za različita tumačenja, a glasi: “Investiciono održavanje je izvođenje građevinsko-zanatskih i drugih radova, zavisno od vrste objekta, u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije“.
Ipak, globalno uzevši, u investiciono održavanje stana svakako spada, između ostalog: zamena i opravka podova, radijatora, vrata, prozora, sanitarija, dotrajalog krovnog pokrivača itd., što autoru pomenutog teksta daje opravdan razlog da alarmira javnost i skrene pažnju na sumanutost i neodrživost tog nakaradog zakonskog rešenja.
A dok čekamo demanti iz državnih vrhova ili bar smisleno pojašnjenje ove birokratske stupidarije, ne preostaje nam drugo, nego da se zabavimo živopisnim projekcijama dometa ovog zakona u praksi. Dakle, kad vam prsne vodovodna cev, nipošto ne zovite najbližeg majstora, već pravo u opštinu. A usput obavezno pazarite ronilačko odelo ili bar ribarske čizme, jer ne znate šta ćete zateći po povratku kući.
Takođe, ukoliko vam napukne WC-šolja, obratite se nadležnima u Zavodu za zaštitu spomenika da je prenesu u svoj fundus, a potom se razletite da pribavite potrebne papire za postavku nove školjke. Za to vreme, obavljajte svoje fiziološke potrebe negde iza ćoška ili pazarite noše za sve ukućane.
Ako stanujete u zgradi koju je sagradila Austro-Ugarska ili Turci Osmanlije, nema vam pomoći glede pribavljanja projektne dokumentacije vaših instalacija. Najbolje će biti da se obratite za pomoć vidovnjacima. Naravno, onima koji imaju uredne radne dozvole.
Šta činiti sa bespravno ugrađenim pločicama u kupatilu i kako ih dovesti u prethodno stanje, ako to inspekcija naredi? Macola može da odradi samo prvi deo posla, dok drugi neizostavno morate da poverite stručnjacima za konzervaciju.
Za ugradnju svakog novog štekera obavezno angažujte ovlašćenog majstora i podnesite mu na uvid projektnu dokumentaciju, kako bi u nju uneo nastale izmene.
Šta nas još čeka ako naš ministar nastavi da radi istim revolucionarnim žarom, možemo samo da nagađamo. Angažovanje licenciranih zalepljivača tapeta? Propis o obliku žardinjera i vrsti cveća koje smemo da držimo na terasama? Izdavanje dozvola za tapaciranje nameštaja? Zakon o sajli za otčepljivanje odvoda, atestiranoj u nadležnom Vladinom institutu? Popunjavanje „oružnog“ lista prilikom nabavke čekića, šrafcigera ili merdevina? Zabrana knjiga tipa „Sam svoj majstor“?
Za utehu čitaocima; umesto da se stresirate pribavljajući dozvole za zamenu oluka ili stakla na ulaznim vratima zgrade, preporučujem vam da ispred nje sagradite vrtni bazen ili ribnjak veličine do 12 kvadrata. Za to vam neće biti potrebna čak ni građevinska dozvola.
Izvor: e-novine.com
Autor: Svjetlana Rasic
Šta nas još čeka ako naš ministar nastavi da radi istim revolucionarnim žarom, možemo samo da nagađamo. Angažovanje licenciranih zalepljivača tapeta? Propis o obliku žardinjera i vrsti cveća koje smemo da držimo na terasama? Izdavanje dozvola za tapaciranje nameštaja? Zakon o sajli za otčepljivanje odvoda, atestiranoj u nadležnom Vladinom institutu? Popunjavanje „oružnog“ lista prilikom nabavke čekića, šrafcigera ili merdevina? Zabrana knjiga tipa „Sam svoj majstor“?
U zemlji u kojoj se klinički psiholog razume u satelite, a teorijski fizičar u diplomatiju, sasvim je normalno da ortoped-traumatolog donosi građevinske zakone. Doduše, u poslednjem slučaju postoji ponešto profesionalnih dodirnih tačaka, kao što su rekonstrukcije, gipsani radovi, drenaža ili upotreba gvozdenih šipki. Verovatno je to presudilo u oceni kompetentnosti dotičnog i postavilo ga za ministra za poslove životne sredine i prostornog planiranja. Na nesreću, ozbiljno je poverovao da je pravi čovek na pravom mestu, pa rešio da uvede „hrabre i revolucionarne“ promene u Zakonu o planiranju i izgradnji, kako ga je onomad pohvalio njegov stranački sabrat, poznat pod kodnim imenom Drvosek.
I desilo se ono što je moralo da se desi.
Ne, nije reč o glupom vicu, već o aktuelnom zakonodavnom aktu.
Više od sedam stotina komentara na sajtu jednog tiražnog dnevnog lista izazvala je vest o tome da ćemo, prema novom Zakonu o planiranju i izgradnji, ubuduće morati da od opštinskih organa tražimo dozvolu u slučaju: zamene crepova na porodičnoj kući, pločica u kupatilu ili kuhinji, napukle WC šolje, parketa, sanitarnih uređaja, postavljanja španskog zida, zamene dotrajalih vrata i prozora, pa čak i zamene drvene pregrade u podrumu.
A za dobijanje pomenute dozvole potrebno je pribaviti sledeća dokumenta: 1) idejni projekat u tri primerka, koji je izradila licencirana projektantska kuća, 2) izvod iz zemljišnih knjiga, 3) kopiju plana parcele, ne stariju od šest meseci, 4) saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika i 5) dokaz o uplati administrativne takse. Za pretpostaviti je da ovo podrazumeva bar mesec dana okapanja po opštinskim šalterima, kao i olakšanje džepa za bar nekoliko stotina evra.
Na pitanje čemu insistiranje na pomenutoj dozvoli, autor teksta je u Ministarstvu za prostorno planiranje, prema navodima lista, dobio dva, podjednako kretenoidna obrazloženje. Prvo – da je „dozvola za investiciono održavanje osnov za dobijanje potrošačkog kredita, jer banke moraju imati osnov po kom klijentu isplaćuju novac“ i drugo – da „postoji mnogo nesavesnih i bahatih izvođača radova, pa neretko, prilikom rekonstrukcije stana pojedini krenu sa rušenjem nosećeg zida, ili pokušaju da premeste radijatore pa prekinu celu vertikalu i zgrada ostane bez grejanja“.
Ako su navodi lista netačni ili, pak, zlonamerni, s pravom očekujemo oštar demanti „odozgo“. Ali ako nisu, nadležnog ministra treba smestiti u ustanovu zatvorenog tipa, kada to već nije učinjeno onda kada je „gradio“ tunel između dva skupštinska zdanja. Ili ga, kao oficijelnog Vladinog ekologa, vezati za jedan od preostalih beogradskih platana, dok ne dovede pomenuti zakon u sklad sa zdravim razumom.
Izvesnu nedoumicu u tumačenju zakona izazvalo je neprecizno tumačenje pojmova tekućeg i investicionog održavanja. Ruku na srce, čak ni verzirane knjigovođe se tu uvek ne snalaze najbolje, budući da investiciono održavanje često uključuje i dosta materijalnih elemenata, odnosno troškova koji spadaju u tekuće održavanje. Još manje je za očekivati da će opštinska birokratija zbog toga posetiti neki stručni kurs i tamo se edukovati, tim više što je i u službenom dokumentu resornog ministarstva ova materija obuhvaćena krajnje komotnom definicijom, koja daje dovoljno prostora za različita tumačenja, a glasi: “Investiciono održavanje je izvođenje građevinsko-zanatskih i drugih radova, zavisno od vrste objekta, u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije“.
Ipak, globalno uzevši, u investiciono održavanje stana svakako spada, između ostalog: zamena i opravka podova, radijatora, vrata, prozora, sanitarija, dotrajalog krovnog pokrivača itd., što autoru pomenutog teksta daje opravdan razlog da alarmira javnost i skrene pažnju na sumanutost i neodrživost tog nakaradog zakonskog rešenja.
A dok čekamo demanti iz državnih vrhova ili bar smisleno pojašnjenje ove birokratske stupidarije, ne preostaje nam drugo, nego da se zabavimo živopisnim projekcijama dometa ovog zakona u praksi. Dakle, kad vam prsne vodovodna cev, nipošto ne zovite najbližeg majstora, već pravo u opštinu. A usput obavezno pazarite ronilačko odelo ili bar ribarske čizme, jer ne znate šta ćete zateći po povratku kući.
Takođe, ukoliko vam napukne WC-šolja, obratite se nadležnima u Zavodu za zaštitu spomenika da je prenesu u svoj fundus, a potom se razletite da pribavite potrebne papire za postavku nove školjke. Za to vreme, obavljajte svoje fiziološke potrebe negde iza ćoška ili pazarite noše za sve ukućane.
Ako stanujete u zgradi koju je sagradila Austro-Ugarska ili Turci Osmanlije, nema vam pomoći glede pribavljanja projektne dokumentacije vaših instalacija. Najbolje će biti da se obratite za pomoć vidovnjacima. Naravno, onima koji imaju uredne radne dozvole.
Šta činiti sa bespravno ugrađenim pločicama u kupatilu i kako ih dovesti u prethodno stanje, ako to inspekcija naredi? Macola može da odradi samo prvi deo posla, dok drugi neizostavno morate da poverite stručnjacima za konzervaciju.
Za ugradnju svakog novog štekera obavezno angažujte ovlašćenog majstora i podnesite mu na uvid projektnu dokumentaciju, kako bi u nju uneo nastale izmene.
Šta nas još čeka ako naš ministar nastavi da radi istim revolucionarnim žarom, možemo samo da nagađamo. Angažovanje licenciranih zalepljivača tapeta? Propis o obliku žardinjera i vrsti cveća koje smemo da držimo na terasama? Izdavanje dozvola za tapaciranje nameštaja? Zakon o sajli za otčepljivanje odvoda, atestiranoj u nadležnom Vladinom institutu? Popunjavanje „oružnog“ lista prilikom nabavke čekića, šrafcigera ili merdevina? Zabrana knjiga tipa „Sam svoj majstor“?
Za utehu čitaocima; umesto da se stresirate pribavljajući dozvole za zamenu oluka ili stakla na ulaznim vratima zgrade, preporučujem vam da ispred nje sagradite vrtni bazen ili ribnjak veličine do 12 kvadrata. Za to vam neće biti potrebna čak ni građevinska dozvola.
Izvor: e-novine.com