- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
U sledećoj godini još 3.500 ljudi gubi posao
U Vladi očekuju da ćemo dogodine izaći iz recesije, ali to neće biti dovoljno da se poveća zaposlenost. Naprotiv, očekuje se da broj formalno zaposlenih padne za oko 3.500, na 1,721 milion. Privrednici poručuju ministrima da zaborave na trgovinu, finansijske i ostale usluge i da stimulišu proizvodnju, bez koje nema otvaranja radnih mesta.
Nova fiskalna strategija koju je Vlada usvojila sredinom ove nedelje predviđa bolju budućnost naredne godine - privredni rast od dva odsto, niži rast cena nego ove godine, više stranih investicija, kao i višestruko bolji izvoz nego ove godine.
Međutim, Vlada očekuje da se nastave otpuštanja u privatnom sektoru i tokom sledeće godine, budući da u javnom sektoru nije predviđeno otpuštanje dok traje kriza. Prema strategiji, samo tokom ove godine je bez posla ostalo 19.000 ljudi, sledeće će novi posao morati da potraži njih 3.600, dok bi tek 2014. broj zaposlenih trebalo da dostigne prošlogodišnji nivo od 1,74 miliona zaposlenih.
Tek 2015. se očekuje nagli skok broja ljudi koji će naći posao i trebalo bi da ih bude oko 40.000. Poslodavci koji zapošljavaju po nekoliko hiljada ljudi kažu da država ubuduće mora da stimuliše realni sektor. Za početak, treba promeniti zakon o radu tako da zapošljavanje budu fleksibilnije, ali i razmisliti o smanjenju nameta na zarade jer danas svaki poslodavac koji radnika plaća pošteno, na 100 dinara plate državi daje još 68 dinara kroz poreze i doprinose.
- Treba učiniti sve da se ne gase radna mesta jer ih je kasnije teško nadomestiti. Znamo da proizvodimo i tu nam ne treba pomoć, ali bi država mogla da razmisli o poreskoj politici kako bi smanjila pritisak na zarade. Zaduživanje privrede je preskupo i s bankama bi trebalo napraviti program mera kako da bude jeftinije - kaže Jelena Petković, direktorka „Tigra“. Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca kaže da zakoni destimulišu poslodavce na novo zapošljavanje.
- Predložili smo da prekovremeni rad traje duže od osam sati nedeljno, da godišnji odmor bude i duži od 20 dana ako se dogovore radnik i poslodavac, da se nagrade i bonusi izuzmu od oporezivanja, te da se žene vrate ranije s porodiljskog ako žele, kao i da se otpremnine računaju za vreme provedeno kod poslodavca umesto za ceo radni vek - navodi Rajić. Petrašin Jakovljević, direktor „Metalca“, kaže da je kod njih drugačiji slučaj nego kod ostalih koji muku muče da ne otpuštaju ljude, jer su zaposlili 150 ljudi ove godine, ali da ozbiljnijeg rasta zaposlenosti u celoj zemlji nema bez agrara.
- Kad je reč o stranim investitorima, oni moraju da imaju pravnu sigurnost da bi došli. To znači da država više ne štiti dužnike, kao i da se ne promeni sve s novim skupštinskim sazivom posle izbora - zaključuje Jakovljević.
Izvor:
Blic.rs
U Vladi očekuju da ćemo dogodine izaći iz recesije, ali to neće biti dovoljno da se poveća zaposlenost. Naprotiv, očekuje se da broj formalno zaposlenih padne za oko 3.500, na 1,721 milion. Privrednici poručuju ministrima da zaborave na trgovinu, finansijske i ostale usluge i da stimulišu proizvodnju, bez koje nema otvaranja radnih mesta.
Nova fiskalna strategija koju je Vlada usvojila sredinom ove nedelje predviđa bolju budućnost naredne godine - privredni rast od dva odsto, niži rast cena nego ove godine, više stranih investicija, kao i višestruko bolji izvoz nego ove godine.
Međutim, Vlada očekuje da se nastave otpuštanja u privatnom sektoru i tokom sledeće godine, budući da u javnom sektoru nije predviđeno otpuštanje dok traje kriza. Prema strategiji, samo tokom ove godine je bez posla ostalo 19.000 ljudi, sledeće će novi posao morati da potraži njih 3.600, dok bi tek 2014. broj zaposlenih trebalo da dostigne prošlogodišnji nivo od 1,74 miliona zaposlenih.
Tek 2015. se očekuje nagli skok broja ljudi koji će naći posao i trebalo bi da ih bude oko 40.000. Poslodavci koji zapošljavaju po nekoliko hiljada ljudi kažu da država ubuduće mora da stimuliše realni sektor. Za početak, treba promeniti zakon o radu tako da zapošljavanje budu fleksibilnije, ali i razmisliti o smanjenju nameta na zarade jer danas svaki poslodavac koji radnika plaća pošteno, na 100 dinara plate državi daje još 68 dinara kroz poreze i doprinose.
- Treba učiniti sve da se ne gase radna mesta jer ih je kasnije teško nadomestiti. Znamo da proizvodimo i tu nam ne treba pomoć, ali bi država mogla da razmisli o poreskoj politici kako bi smanjila pritisak na zarade. Zaduživanje privrede je preskupo i s bankama bi trebalo napraviti program mera kako da bude jeftinije - kaže Jelena Petković, direktorka „Tigra“. Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca kaže da zakoni destimulišu poslodavce na novo zapošljavanje.
- Predložili smo da prekovremeni rad traje duže od osam sati nedeljno, da godišnji odmor bude i duži od 20 dana ako se dogovore radnik i poslodavac, da se nagrade i bonusi izuzmu od oporezivanja, te da se žene vrate ranije s porodiljskog ako žele, kao i da se otpremnine računaju za vreme provedeno kod poslodavca umesto za ceo radni vek - navodi Rajić. Petrašin Jakovljević, direktor „Metalca“, kaže da je kod njih drugačiji slučaj nego kod ostalih koji muku muče da ne otpuštaju ljude, jer su zaposlili 150 ljudi ove godine, ali da ozbiljnijeg rasta zaposlenosti u celoj zemlji nema bez agrara.
- Kad je reč o stranim investitorima, oni moraju da imaju pravnu sigurnost da bi došli. To znači da država više ne štiti dužnike, kao i da se ne promeni sve s novim skupštinskim sazivom posle izbora - zaključuje Jakovljević.
Izvor:
Blic.rs