LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]U selu kriju decu ometenu u razvoju
[/h] Izvor: Press
Beograd -- Procenjuje se da širom Srbije, uglavnom u selima, nekoliko hiljada dece ometene u razvoju dane provodi u svojevrsnom kućnom pritvoru, piše Press.
Njih ne puštaju napolje i skrivaju ih od očiju javnosti, smatrajući ih za porodičnu sramotu.
"Pritvor" sa mališanima najčešće dele i majke, koje takođe kuću napuštaju retko, a selo nikako, jer decu nema ko da čuva. Tačan broj ovakve dece u Srbiji se ne zna, upravo zbog toga što ih roditelji kriju, kažu u Ministarstvu rada i socijalne politike.
Ipak, pouzdane procene kažu da ih samo u selima oko Kraljeva i Kragujevca ima oko 500.
Većina te dece nije u sistemu socijalne, niti zdravstvene zaštite. Država o njima nema nikakvu evidenciju, a stručnjaci za njihovo postojanje saznaju od sveštenika, poštara, komšija.
Tako su do njih došli i predstavnici beogradskog udruženja "Snaga prijateljstva - Amiti" i kragujevačkog Crvenog krsta, koji su dve godine obilazili sela i jedini se suočili sa "božjom kaznom".
"Za dete sa posebnim potrebama na selu se kaže: 'Ono slabo uči'. Ako roditelji kojim slučajem to dete ne kriju, komšije kažu: 'Ma nema veze, dobro muze krave'", priča psiholog i sekretar kragujevačkog Crvenog krsta Nevenka Bogdanović.
Većina ovih mališana živi u zabitima, na kraj sela, kuda se ne može ni na četiri točka.
"Mi smo do njih stizali pešice, kilometrima hodajući kroz smetove i preko vodenih bujica. Kako da očekujete da žena, majka jedva pokretnog deteta, kilometrima pešice ide do prve autobuske stanice da bi ga redovno vodila u vrtić na rehabilitaciju", pita Bogdanovićeva.
Roditelji ove dece fizički propadaju, istrošeni od borbe da zarade za lekove, pelene i pomagala. Očevi se uglavnom propiju, a majke padnu u depresiju.
"Tokom našeg istraživanja jedna majka je umrla. Još jedan otac ostao je udovac, pa je bolesni dečak dat starateljima pošto je otac morao da radi da bi izdržavao drugo dete. Jedna od majki kod svoje majke u susedno selo nije otišla 13 godina, pošto njeno dete nema ko da pazi. One koje imaju autističnu decu ne smeju da ih ostave ni da bi otišle do toaleta koji je, naravno, u dvorištu. Te žene da su od čelika, slomile bi se", objašnjava Bogdanovićeva.
[/h] Izvor: Press
Beograd -- Procenjuje se da širom Srbije, uglavnom u selima, nekoliko hiljada dece ometene u razvoju dane provodi u svojevrsnom kućnom pritvoru, piše Press.
"Pritvor" sa mališanima najčešće dele i majke, koje takođe kuću napuštaju retko, a selo nikako, jer decu nema ko da čuva. Tačan broj ovakve dece u Srbiji se ne zna, upravo zbog toga što ih roditelji kriju, kažu u Ministarstvu rada i socijalne politike.
Ipak, pouzdane procene kažu da ih samo u selima oko Kraljeva i Kragujevca ima oko 500.
Većina te dece nije u sistemu socijalne, niti zdravstvene zaštite. Država o njima nema nikakvu evidenciju, a stručnjaci za njihovo postojanje saznaju od sveštenika, poštara, komšija.
Tako su do njih došli i predstavnici beogradskog udruženja "Snaga prijateljstva - Amiti" i kragujevačkog Crvenog krsta, koji su dve godine obilazili sela i jedini se suočili sa "božjom kaznom".
"Za dete sa posebnim potrebama na selu se kaže: 'Ono slabo uči'. Ako roditelji kojim slučajem to dete ne kriju, komšije kažu: 'Ma nema veze, dobro muze krave'", priča psiholog i sekretar kragujevačkog Crvenog krsta Nevenka Bogdanović.
Većina ovih mališana živi u zabitima, na kraj sela, kuda se ne može ni na četiri točka.
"Mi smo do njih stizali pešice, kilometrima hodajući kroz smetove i preko vodenih bujica. Kako da očekujete da žena, majka jedva pokretnog deteta, kilometrima pešice ide do prve autobuske stanice da bi ga redovno vodila u vrtić na rehabilitaciju", pita Bogdanovićeva.
Roditelji ove dece fizički propadaju, istrošeni od borbe da zarade za lekove, pelene i pomagala. Očevi se uglavnom propiju, a majke padnu u depresiju.
"Tokom našeg istraživanja jedna majka je umrla. Još jedan otac ostao je udovac, pa je bolesni dečak dat starateljima pošto je otac morao da radi da bi izdržavao drugo dete. Jedna od majki kod svoje majke u susedno selo nije otišla 13 godina, pošto njeno dete nema ko da pazi. One koje imaju autističnu decu ne smeju da ih ostave ni da bi otišle do toaleta koji je, naravno, u dvorištu. Te žene da su od čelika, slomile bi se", objašnjava Bogdanovićeva.