U SAD otkucava nova dužnička bomba

[sendi]

[h=1]U SAD otkucava nova dužnička bomba
[/h] Izvor: Beta



Vašington -- Ukupna dugovanja po osnovu studentskih kredita u SAD veća su od hiljadu milijardi dolara. Ni lični bankrot ne može ih spasiti da zajam ne vrate.

​

Veća su i od dugovanja po osnovu kreditnih kartica i zajmova za kupovinu automobila, a sve je teže otplaćivati ih, piše danas Asošijeted pres (AP).
Federalni program za studentske zajmove osnovan je 1965. godine, i tada je delovao kao dobra ideja - pozajmi sada kad ideš na koledž, vratićeš kasnije kad nađeš posao - ali se ovih dana mnogi koji su uzeli te zajmove suočavaju sa surovom matematikom stvarnog života u okolnostima ekonomske krize.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]"Ovo bi mogla da bude sledeća dužnička bomba koja će potresti američku ekonomiju", ocenio je Vilijam Bruer (William Brewer), predsednik Nacionalne asocijacije pravnika za bankrotstva potrošača. Prema njenim podacima, ako student ne plati samo jednu ratu kredita, dospeva u status delinkventa, a posle devet meseci pada u bankrotstvo, i čitav iznos kredita dospeva na naplatu. U slučaju da se radi o federalnom zajmu, dug se sa dužnika prebacuje na - poreske obveznike.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Povrh toga, dužnička eksplozija po ovom osnovu ugrožava krhki oporavak američke privrede, dodatno opterećuje poreske obveznike, a možda i postavlja temelje za novu ekonomsku krizu, ocenjuje AP.

Prosečni studentski zajam je nedavno premašio iznos od 25.000 dolara, što je za 25 odsto više nego pre deset godina, a uvećavanje ovog duga direktno se odražava na poreske obveznike, s obzirom da je 80 odsto studentskih zajmova dala država ili je za njih garantovala.

Pošto se tržište rada u SAD još oporavlja od krize koja je počela pre četiri godine, studentima je sve teže da vraćaju ovakve zajmove - pošto ne mogu da nađu posao, mnogi od njih su se ponovo okrenuli školovanju, zadužujući sebe još više.

Pri svemu tome, troškovi školovanje su sve veći, jer koledži i univerziteti dižu školarine, i to za iznose koji znatno premašuju stopu inflacije. Takođe, povećan je broj onih koji uzimaju kredite, a taj trend je naročito uzeo maha za vreme ekonomske krize.

Slika se dodatno komplikuje činjenicom da se onaj ko proglasi bankrot ne može osloboditi duga za studentski kredit, niti ga smanjiti, a ovo ograničenje je 2005. godine prošireno na studentske kredite koje daju banke i druge privatne finansijske institucije.

Predsednik SAD Barak Obama ponudio je niz predloga kako bi se bivšim studentima pomoglo da lakše otplate dugovanja za školovanje. On je zatražio od Kongresa da u julu produži važenje smanjenog iznosa rate za plaćanje studentskog kredit, kao i druge olakšice.

Međutim, neprijatna situacija u vezi sa ovim dugovanjima nije naišla na preteran odziv u kampanji za izbor republikanskog kandidata za predsednika SAD.

Štaviše, kandidati se izjašnjavaju protiv vladinog programa zajmova za studente, a naročito kritikuju Obamine predloge.

Jedan od njih, bivši pensilvanijski senator Rik Santorum (Rick) je otišao tako daleko da je Obamu nazvao snobom, samo zato što je predsednik države pozvao Amerikance da pribave sebi bar neku vrstu visokoškolskog obrazovanja.

​

Usput, pojedina istraživanja pokazuju da više od 90 odsto roditelja u SAD očekuje da će njihova deca otići na koledž.

Vodeći republikanski kandidat Mit Romni (Mitt Romney) optužuje američku vladu da je "otela" program studentskog kreditiranja, Njut Gingrič (Newt Gingrić) uporedjuje studentske kredite sa "poncijevskom (prevarantskom) šemom (investiranja)" a Ron Pol (Paul) traži da se program u potpunosti ukine.