Svetlana Glumac, direktor korporativnih poslova “Denjub fuds grupe”
Izvor: Blic M. Krkić | 14. 07. 2011. - 00:02h
BEOGRAD - Srbiji je potrebno oko milijardu evra investicija u mlekarsku industriju kako bi se na tržištu našlo isključivo mleko ekstra kvaliteta, pokazuju istraživanja. Trenutno je takav kvalitet kod nas zastupljen 40 odsto, dok je na hrvatskom tržištu zastupljenost ekstra klase daleko veća, 90 odsto. Kod nas samo jedna mlekara ima dozvolu za izvoz u Evropsku uniju - “Subotička”.
Svetlana Glumac
Konsultantska kuća “Agri-lajvestok konsultant” napravila je studiju o stanju mlekarstva u Srbiji, koja će da posluži kao osnov za finansiranje u okviru pretpristupne pomoći za ruralni razvoj EU (IPARD). Tu je procenjeno da je Srbiji ukupno potrebno oko 940 miliona za farme i 50 miliona za mlekare. Studija predviđa da će u narednih pet godina, broj farmi koje snabdevaju mlekare opasti za 36 odsto, broj mlekara za 40 odsto, ali će mleka za preradu ipak biti četiri odsto više.
U Srbiji, kako pokazuje ovo istraživanje, ukupno posluje oko 200 firmi za preradu mleka, s tim što mnogi manji pogoni rade samo sezonski. Tek nešto više od 40 odsto mlekara preradi oko 90 odsto mleka.
Da u proizvodnji mleka i pored značajnog ulaganja države proteklih godina, situacija nije bila zadovoljavajuća, smatra Svetlana Glumac, direktor korporativnih poslova “Denjub fuds grupe” kojoj pripadaju “Imlek” i “Subotička mlekara”. Politika je, kaže, bila parcijalna, nedovoljna i nije imala kontinuitet.
- Sada je mlekarska industrija spremna za ulazak u EU. Mogla bi čak da bude okosnica poljoprivrednog i ruralnog razvoja Srbije. Pridruživanje otvara i šanse za unapređivanje ovog sektora - ocenjuje Glumac.
Ono što Srbiji takođe nedostaje, ističe ona, jeste da se formira referentna državna laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka.
- Kvalitet mleka u Srbiji sada može da se kontroliše jedino u “Imlekovoj” laboratoriji koja je najsavremenija, a ispituje kvalitet na mikrobiologiju i somatske ćelije. Ipak, proizvođači zahtevaju da se formira državna, kao jedina referentna da kontroliše kvalitet - kaže Svetlana Glumac.
Ona upozorava i na značajne količine mleka na tržištu, oko 49 odsto, van svih tokova kontrole.
- Ovakvo mleko se direktno koristi, jeftinije je od onog u prodavnici, ali je po pravilu manje kvalitetno. Neophodno je da se smanji korišćenje takvog mleka i to pojačanom kontrolom u sprovođenju zakona, te edukacijom i podizanjem svesti o štetnosti nekontrolisanog mleka - zaključuje Glumac.
Neke veće mlekare koje posluju u Srbiji, zadovoljile su kriterijum kvaliteta i progurale su se na strana tržišta. “Subotička mlekara” je jedina dobila dozvolu za izvoz u EU, dok su mlekare „Šabac“, „Valeta“, „Kuč kompani“, „Selekt milk“, „Somboled“ i „Ajskrim fektori“ dobile dozvole za izvoz u Rusiju.
Imlek, kontinuirano ulaže u nove tehnologije kako bi mleko bilo što kvalitetnije. I u ovoj godini ova kompanija uvezla je 2.000 junica.
Srpska industrija je pod budnim okom EU, a potrebno je još mnogo ulaganja u farme, visok nivo održavanja stoke, ishranu, opremu za mužu, hlađenje.
Cilj je, kako navodi Milan Prostran iz Privredne komore Srbije, da se podigne zastupljenost prve klase na tržištu sa 40 na 100 odsto.
U našoj zemlji se proizvodi i prodaje mleko ekstra kvaliteta
Izvor: Blic M. Krkić | 14. 07. 2011. - 00:02h
BEOGRAD - Srbiji je potrebno oko milijardu evra investicija u mlekarsku industriju kako bi se na tržištu našlo isključivo mleko ekstra kvaliteta, pokazuju istraživanja. Trenutno je takav kvalitet kod nas zastupljen 40 odsto, dok je na hrvatskom tržištu zastupljenost ekstra klase daleko veća, 90 odsto. Kod nas samo jedna mlekara ima dozvolu za izvoz u Evropsku uniju - “Subotička”.
Svetlana Glumac
Konsultantska kuća “Agri-lajvestok konsultant” napravila je studiju o stanju mlekarstva u Srbiji, koja će da posluži kao osnov za finansiranje u okviru pretpristupne pomoći za ruralni razvoj EU (IPARD). Tu je procenjeno da je Srbiji ukupno potrebno oko 940 miliona za farme i 50 miliona za mlekare. Studija predviđa da će u narednih pet godina, broj farmi koje snabdevaju mlekare opasti za 36 odsto, broj mlekara za 40 odsto, ali će mleka za preradu ipak biti četiri odsto više.
U Srbiji, kako pokazuje ovo istraživanje, ukupno posluje oko 200 firmi za preradu mleka, s tim što mnogi manji pogoni rade samo sezonski. Tek nešto više od 40 odsto mlekara preradi oko 90 odsto mleka.
Da u proizvodnji mleka i pored značajnog ulaganja države proteklih godina, situacija nije bila zadovoljavajuća, smatra Svetlana Glumac, direktor korporativnih poslova “Denjub fuds grupe” kojoj pripadaju “Imlek” i “Subotička mlekara”. Politika je, kaže, bila parcijalna, nedovoljna i nije imala kontinuitet.
- Sada je mlekarska industrija spremna za ulazak u EU. Mogla bi čak da bude okosnica poljoprivrednog i ruralnog razvoja Srbije. Pridruživanje otvara i šanse za unapređivanje ovog sektora - ocenjuje Glumac.
Ono što Srbiji takođe nedostaje, ističe ona, jeste da se formira referentna državna laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka.
- Kvalitet mleka u Srbiji sada može da se kontroliše jedino u “Imlekovoj” laboratoriji koja je najsavremenija, a ispituje kvalitet na mikrobiologiju i somatske ćelije. Ipak, proizvođači zahtevaju da se formira državna, kao jedina referentna da kontroliše kvalitet - kaže Svetlana Glumac.
Ona upozorava i na značajne količine mleka na tržištu, oko 49 odsto, van svih tokova kontrole.
- Ovakvo mleko se direktno koristi, jeftinije je od onog u prodavnici, ali je po pravilu manje kvalitetno. Neophodno je da se smanji korišćenje takvog mleka i to pojačanom kontrolom u sprovođenju zakona, te edukacijom i podizanjem svesti o štetnosti nekontrolisanog mleka - zaključuje Glumac.
Neke veće mlekare koje posluju u Srbiji, zadovoljile su kriterijum kvaliteta i progurale su se na strana tržišta. “Subotička mlekara” je jedina dobila dozvolu za izvoz u EU, dok su mlekare „Šabac“, „Valeta“, „Kuč kompani“, „Selekt milk“, „Somboled“ i „Ajskrim fektori“ dobile dozvole za izvoz u Rusiju.
Imlek, kontinuirano ulaže u nove tehnologije kako bi mleko bilo što kvalitetnije. I u ovoj godini ova kompanija uvezla je 2.000 junica.
Srpska industrija je pod budnim okom EU, a potrebno je još mnogo ulaganja u farme, visok nivo održavanja stoke, ishranu, opremu za mužu, hlađenje.
Cilj je, kako navodi Milan Prostran iz Privredne komore Srbije, da se podigne zastupljenost prve klase na tržištu sa 40 na 100 odsto.