- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
U narodne kuhinje dolazi 5.600 dece
Izvor:
B92.net
Više od 31.000 ljudi u Srbiji, među kojima je čak 5.600 dece mlađe od deset godina, zavisi od narodnih kuhinja, u kojima dobijaju jedan kuvani obrok dnevn
ve obroke mogu dobiti pet dana u nedelji.
Naime, u 73 opštine u našoj zemlji Crveni krst ima narodne kuhinje, a država je ove godine za njihov rad izdvojila 360 miliona dinara, plus 200 miliona za lanč-pakete i higijenu.
Iako novac za funkcionisanje narodnih kuhinja treba zajednički da obezbede i Vlada Srbije i lokalne samouprave, položaj narodnih kuhinja je sve teži, a broj korisnika se iz dana u dan povećava.
Dragica Kljajić, stručna saradnica za socijalnu delatnost Crvenog krsta Srbije, kaže za Danas da Vlada Srbije obezbeđuje 10 osnovnih artikala hrane, kao što su brašno, ulje, pirinač, pasulj, testenina, grašak, boranija, đuveč u konzervi, mesne konzerve i začine.
"Lokalna samouprava treba da pokrije troškove pripreme hrane, troškove struje, vode, plate kuvarima i ostalim zaposlenima u narodnoj kuhinji, kao i da obezbedi sveže povrće i eventualno sveže meso. Negde lokalna samouprava daje samo pare za pripremu, a sveže povrće i meso se obezbeđuju iz donacija, a negde sve obezbeđuje lokalna samouprava. Bujanovac je jedina opština od 73 kuhinje gde lokalna samouprava uopšte ne učestvuje u programu, već sve radi Crveni krst," naglašava Kljajićeva.
Sa druge strane mesna služba Crvenog krsta u Smederevu nije želela da čeka novac od vlade, lokalne samouprave ili donatora, već se sama latila posla i obezbedila hranu. Naime, na šest hektara iznajmljenih od Osnovne škole u Maloj Krsni, Crveni krst Smedereva zasejao je pšenicu i požnjeo 36 tona, dok farma svinja i ovaca ovog Crvenog krsta snabdeva mesom 1.008 korisnika narodne kuhinje koji ispunjavaju uslove Centra za socijalni rad.
"Crveni krst Smedereva ima sreću da je dobio objekat u Maloj Krsni sa pripadajućom zemljom, pa može da gaji povrće. Nažalost, ostale organizacije nemaju tu mogućnost. Inače ovce koje imaju dobili su posredstvom Crvenog krsta Srbije, kao donaciju Aerodroma Vršac. S obzirom da korisnici kuhinja nisu samo obaveza Crvenog krsta, već države i lokalne samouprave, bilo bi logično da se potrebni artikli obezbede iz sredstava ovih institucija. Ali, takva su vremena i ljudi se snalaze na najrazličitije načine. Mislim da organizacije Crvenog krsta ne treba da se bave poljoprivredom, već svojim programskim aktivnostima, ali Smederevo ima tu mogućnost i iskoristilo je na zadovoljstvo korisnika," ukazuje Kljajićeva.
Ona dodaje da svaki korisnik narodne kuhinje dnevno dobija pola litre kuvanog obroka i pola vekne hleba. Normativi po kojima se pripremaju obroci u narodnoj kuhinji imaju potrebnu kalorijsku vrednost i sačinili su ih nutricionisti. Svaki dan se priprema drugo jelo. Meni zavisi od sezone, ali osnovni artikli koje kuhinje dobijaju su pasulj, pirinač, testenina, grašak, đuveč, kupus..
Kljajićeva ističe da za sve godine funkcionisanja narodnih kuhinja još nijednom nije zabeležen slučaj trovanja hranom, a kako bi se izbeglo kvarenje namirnica, u letnjem periodu zbog visokih temperatura podela obroka se vršila u jutarnjim satima od osam do deset časova.
Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, kaže za Danas da Srbija ima mnogo problema u mnogim oblastima ljudskih prava, pa čak i u onima koji se tiču socioekonomskog položaja građana. „Bez obzira na krizu, u Srbiji se i dalje velike količine novca gube na korupciju. Bilo bi dobro kada bi taj novac bio uložen u oblasti koje bi popravile status građana Srbije i ljudska prava“, naglašava Antonijević.
Izvor:
B92.net
Više od 31.000 ljudi u Srbiji, među kojima je čak 5.600 dece mlađe od deset godina, zavisi od narodnih kuhinja, u kojima dobijaju jedan kuvani obrok dnevn
ve obroke mogu dobiti pet dana u nedelji.Naime, u 73 opštine u našoj zemlji Crveni krst ima narodne kuhinje, a država je ove godine za njihov rad izdvojila 360 miliona dinara, plus 200 miliona za lanč-pakete i higijenu.
Iako novac za funkcionisanje narodnih kuhinja treba zajednički da obezbede i Vlada Srbije i lokalne samouprave, položaj narodnih kuhinja je sve teži, a broj korisnika se iz dana u dan povećava.
Dragica Kljajić, stručna saradnica za socijalnu delatnost Crvenog krsta Srbije, kaže za Danas da Vlada Srbije obezbeđuje 10 osnovnih artikala hrane, kao što su brašno, ulje, pirinač, pasulj, testenina, grašak, boranija, đuveč u konzervi, mesne konzerve i začine.
"Lokalna samouprava treba da pokrije troškove pripreme hrane, troškove struje, vode, plate kuvarima i ostalim zaposlenima u narodnoj kuhinji, kao i da obezbedi sveže povrće i eventualno sveže meso. Negde lokalna samouprava daje samo pare za pripremu, a sveže povrće i meso se obezbeđuju iz donacija, a negde sve obezbeđuje lokalna samouprava. Bujanovac je jedina opština od 73 kuhinje gde lokalna samouprava uopšte ne učestvuje u programu, već sve radi Crveni krst," naglašava Kljajićeva.
Sa druge strane mesna služba Crvenog krsta u Smederevu nije želela da čeka novac od vlade, lokalne samouprave ili donatora, već se sama latila posla i obezbedila hranu. Naime, na šest hektara iznajmljenih od Osnovne škole u Maloj Krsni, Crveni krst Smedereva zasejao je pšenicu i požnjeo 36 tona, dok farma svinja i ovaca ovog Crvenog krsta snabdeva mesom 1.008 korisnika narodne kuhinje koji ispunjavaju uslove Centra za socijalni rad.
"Crveni krst Smedereva ima sreću da je dobio objekat u Maloj Krsni sa pripadajućom zemljom, pa može da gaji povrće. Nažalost, ostale organizacije nemaju tu mogućnost. Inače ovce koje imaju dobili su posredstvom Crvenog krsta Srbije, kao donaciju Aerodroma Vršac. S obzirom da korisnici kuhinja nisu samo obaveza Crvenog krsta, već države i lokalne samouprave, bilo bi logično da se potrebni artikli obezbede iz sredstava ovih institucija. Ali, takva su vremena i ljudi se snalaze na najrazličitije načine. Mislim da organizacije Crvenog krsta ne treba da se bave poljoprivredom, već svojim programskim aktivnostima, ali Smederevo ima tu mogućnost i iskoristilo je na zadovoljstvo korisnika," ukazuje Kljajićeva.
Ona dodaje da svaki korisnik narodne kuhinje dnevno dobija pola litre kuvanog obroka i pola vekne hleba. Normativi po kojima se pripremaju obroci u narodnoj kuhinji imaju potrebnu kalorijsku vrednost i sačinili su ih nutricionisti. Svaki dan se priprema drugo jelo. Meni zavisi od sezone, ali osnovni artikli koje kuhinje dobijaju su pasulj, pirinač, testenina, grašak, đuveč, kupus..
Kljajićeva ističe da za sve godine funkcionisanja narodnih kuhinja još nijednom nije zabeležen slučaj trovanja hranom, a kako bi se izbeglo kvarenje namirnica, u letnjem periodu zbog visokih temperatura podela obroka se vršila u jutarnjim satima od osam do deset časova.
Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, kaže za Danas da Srbija ima mnogo problema u mnogim oblastima ljudskih prava, pa čak i u onima koji se tiču socioekonomskog položaja građana. „Bez obzira na krizu, u Srbiji se i dalje velike količine novca gube na korupciju. Bilo bi dobro kada bi taj novac bio uložen u oblasti koje bi popravile status građana Srbije i ljudska prava“, naglašava Antonijević.