Šta je novo?

U malom dućanu deblji račun

Učlanjen(a)
07.02.2010
Poruka
14.864
U malom dućanu deblji račun






DOK se pojedini delovi Srbije "guše" od ponude velikih trgovinskih kuća, drugi vape za većim supermarketom, koji bi konkurenciju, nižim cenama, "naučio pameti". Upravo lošu pokrivenost prodajnom mrežom velikih trgovinskih lanaca, koriste male radnje, gde su cene i do 40 odsto veće.

Prostor gde još nisu stigli najveći prehrambeni snabdevači zauzeli su lokalni trgovci, koji imaju svoje cene. Čak i u glavnom gradu postoje čitava naselja koja su "osuđena" na radnje na ćošku. Centar prestonice gotovo da nema veliki hipermarket, pa su građani prinuđeni da u dućanima odvajaju za hranu mnogo više para.


eko-ducan_310x186.jpg



Isti proizvodi u malim radnjama često su drastično skuplji nego u supermarketu. Vrećica domaćeg praška za veš od tri kilograma u dućanu staje i do 700 dinara, dok je u hipermarketima i upola jeftinija. Velike razlike su i kod kafe, pa je kesica od 200 grama do 20 dinara skuplja u radnji u komšiluku. A ljubitelji slatkiša trebalo bio da zaobilaze "STR" trgovine, jer su čokolade i do 40 dinara skuplje.

Tako se Kraljevčani se uglavnom snabdevaju u lokalnim malim prodavnicama i samoposlugama kojih ima najviše. Tek pre godinu dana otvoren je hipermaket - "Tempo", a mušterije je pozvala i "Roda", gde su cene pristupačnije nego u malim trgovinama po gradu. I u Pirotu dominiraju male samostalne trgovinske radnje. Velike kuće imaju svoje potrošače, najčešće kada se oglase akcijske prodaje koje su neuporedivo povoljnije za ionako štedljive potrošače.

Živim u Dimitrovgradu, ali u našem gradu ne postoji nijedan veliki trgovinski lanac - kaže Mirjana S. - Hleb, mleko i svakodnevne sitnice kupujemo u malim radnjama, a kada možemo idemo do 20 kilometara udaljenog Pirota u megamarkete.

Čačani u velike kupovine odlaze u hipermarkete. Ranije su to, uglavnom, bile sedmične nabavke, ali u poslednje vreme, ističu trgovci, kupci tek jednom mesečno pazare u hipermarketima, dok se za svakodnevne potrebe snabdevaju u manjim prodavnicama. I većina Kragujevčana se osnovnim životnim namirnicama snabdeva u hipermarketima. Male "komšijske" prodavnice, koje su nekada bile dominantne u snabdevanju, gde su se mušterije mamile čekovima na poček ili kupovinom na "recku", sve su manje zastupljene. Uglavnom se tu kupuje samo najosnovnije.

Većina Nišlija se snabdeva u velikim trgovinskim lancima, kojih ima gotovo u svakom delu grada. Građani jednom nedeljno pazare robu "na veliko", koristeći primaljive ponude da račun plate na odloženo i na šest meseci. U hipermarketima u Nišu pazare i meštani okolnih gradova, koji kažu da im takva kupovina isplati.

Dolazak velikih trgovinskih lanaca u Leskovac nije ugrozio najjače male trgovce. Dve lokalne trgovine otvorile su veliki broj manjih objekata širom grada. Ipak, sve veći broj Leskovčana trguje u velikim radnjama, pa vikendom na njihovim parkinzima gotovo da nema mesta, a manje i lošije snabdevene radnje gube trku bez izgleda da mogu da opstanu.



Izvor:
Novosti.rs

 
Top