- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
U kasu tek svaki treći dinar
Tvrdnje da Uprava za igre na sreću beleži uspehe u prikupljanju novca od te delatnosti su daleko od istine.Bar sudeći prema podacima kojima raspolaže Sektor za igre na sreću i industriju zabave Unije poslodavaca Srbije.
"Ako se Srbija uporedi sa zemljama iz okruženja, prema broju stanovnika, aparata i kladionica, ima ubedljivo najmanje prihode", kaže Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije.
Prema njegovim rečima, u našoj zemlji živi 7,5 miliona stanovnika, u njoj postoji oko 20.000 aparata za igre na sreću, 1.450 kladionica a ukupni budžetski prihodi od te delatnosti u 2011. godini iznose 45,7 miliona evra. Međutim, prema potencijalu tržišta, prihodi od te delatnosti trebalo bi da budu najmanje 135 miliona evra na godišnjem nivou, ili 2,95 puta veći nego što je sada slučaj
On ističe da je razlog za manje prihodovanje od igra na sreću loša kontrola. Rajić objašnjava da Srbija ima prevaziđen način kontrole kakav su razvijene države napustile još pre dvadesetak godina.
"Jednostavno, sistem kontrole aparata za igre na sreću u Srbiji je zastareo kada je reč o potrebnoj opremi i softveru za obavljanje tog posla. Takođe, u razvijenim zemljama službe koje se time bave imaju više stotina zaposlenih. Kod nas je slučaj da te poslove obavlja svega šest inspektora koji raspolažu svega jednim automobilom. Po njihovim prijavama prošle godine je uhapšeno pet organizatora. Dakle, u Srbiji postoji nekvalitetan sistem kontrole koji omogućava mahinacije i korupciju i direktno uzrokuje manje prihode u državnu kasu", naglašava Rajić.
Prema njegovim rečima sivo tržište igara na sreću u razvijenim zemljama kreće se u rasponu od pet do sedam odsto, dok je u Srbiji taj procenat između 50 do 70 odsto. Kada je reč o onlajn igrama na sreću, taj segment je potpuno neregulisan.
"Uprava za igre na sreću je 10. februara poslala direktivu svim glavnim internet provajderima, zahtevajući da blokiraju 70 nelicenciranih sajtova sa crne liste, a dobila odgovor jedino od Telekoma Srbije. U Srbiji ne postoje potrebne zakonske odredbe kojima bi se definisalo izdavanje dozvola za organizovanje onlajn igara. Bez pravilnika, nije izdata ni jedna dozvola za onlajn priređivanje uprkos velikom interesu. Mesečno minimalna naknada za dozvolu i naknada za priređivanje bilo koje vrste igara preko sredstava elektronske komunikacije je 10.000 evra. Zbog toga što se operaterima koji već priređuju onlajn igre ne izdaju dozvole, budžet je uskraćen za minimum 700.000 evra mesečno ili 8,4 miliona evra godišnje", objašnjava Rajić.
Izvor:
B92.net
Tvrdnje da Uprava za igre na sreću beleži uspehe u prikupljanju novca od te delatnosti su daleko od istine.Bar sudeći prema podacima kojima raspolaže Sektor za igre na sreću i industriju zabave Unije poslodavaca Srbije.
"Ako se Srbija uporedi sa zemljama iz okruženja, prema broju stanovnika, aparata i kladionica, ima ubedljivo najmanje prihode", kaže Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije.
Prema njegovim rečima, u našoj zemlji živi 7,5 miliona stanovnika, u njoj postoji oko 20.000 aparata za igre na sreću, 1.450 kladionica a ukupni budžetski prihodi od te delatnosti u 2011. godini iznose 45,7 miliona evra. Međutim, prema potencijalu tržišta, prihodi od te delatnosti trebalo bi da budu najmanje 135 miliona evra na godišnjem nivou, ili 2,95 puta veći nego što je sada slučaj
On ističe da je razlog za manje prihodovanje od igra na sreću loša kontrola. Rajić objašnjava da Srbija ima prevaziđen način kontrole kakav su razvijene države napustile još pre dvadesetak godina.
"Jednostavno, sistem kontrole aparata za igre na sreću u Srbiji je zastareo kada je reč o potrebnoj opremi i softveru za obavljanje tog posla. Takođe, u razvijenim zemljama službe koje se time bave imaju više stotina zaposlenih. Kod nas je slučaj da te poslove obavlja svega šest inspektora koji raspolažu svega jednim automobilom. Po njihovim prijavama prošle godine je uhapšeno pet organizatora. Dakle, u Srbiji postoji nekvalitetan sistem kontrole koji omogućava mahinacije i korupciju i direktno uzrokuje manje prihode u državnu kasu", naglašava Rajić.
Prema njegovim rečima sivo tržište igara na sreću u razvijenim zemljama kreće se u rasponu od pet do sedam odsto, dok je u Srbiji taj procenat između 50 do 70 odsto. Kada je reč o onlajn igrama na sreću, taj segment je potpuno neregulisan.
"Uprava za igre na sreću je 10. februara poslala direktivu svim glavnim internet provajderima, zahtevajući da blokiraju 70 nelicenciranih sajtova sa crne liste, a dobila odgovor jedino od Telekoma Srbije. U Srbiji ne postoje potrebne zakonske odredbe kojima bi se definisalo izdavanje dozvola za organizovanje onlajn igara. Bez pravilnika, nije izdata ni jedna dozvola za onlajn priređivanje uprkos velikom interesu. Mesečno minimalna naknada za dozvolu i naknada za priređivanje bilo koje vrste igara preko sredstava elektronske komunikacije je 10.000 evra. Zbog toga što se operaterima koji već priređuju onlajn igre ne izdaju dozvole, budžet je uskraćen za minimum 700.000 evra mesečno ili 8,4 miliona evra godišnje", objašnjava Rajić.
Izvor:
B92.net