- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
U Hrvatskoj posle 38 godina našli tela alpinista
Izvor:
Mondo.rs
Hrvatska ekspedicija u potrazi za za telima alpinista koji su nestali u ledenom odronu na Kavkazu 1974. godine pronašla tri tela, a kraj jednog nađena i značka Hrvatske gorske službe spašavanja.
Potragu su organizovali HGSS i Hrvatski planinarski savez, prenosi Index.hr.
Radi se o dosad najvećoj nesreći hrvatskih alpinista u kojoj su poginuli alpinisti i gorski spasioci: Ante Bedalov, Nenad Čulić, Urso Vrdoljak i Viktor Tabaković. Tela Ante Bedalova i Urse Vrdoljaka pronađena su na užetu u steni Ušbe nakon nesreće, dok su Nenad Čulić i Viktor Tabaković nestali u ledenoj lavini koja je zbog naglog pogoršanja vremena protutnjala stenom Ušbe.
Na Kavkaz je 13. jula otišla četvoročlana ekspedicija iskusnih gorskih spasilaca. Darko Berljak, Edin Alikalfić, Dražen Pezer i Hrvoje Kamenjarin sinoć su se javili s prvim vestima. U opsežnoj i temeljitoj potrazi na ledenjaku ispod Križa Ušbe pronašli su tri tela. Kraj jednog tela pronađena je i službena značka gorskog spasioca HGSS-a, ali zbog korozije nije moguće utvrditi broj značke. Iz toga se može pretpostaviti da bi barem jedno telo moglo da pripada stradalim hrvatskim alpinistima i gorskim spasiocima Nenadu Čuliću i Viktoru Tabakoviću.
"Jesu li konačno pronađeni ostaci oboje naših kolega i prijatelja koji su 24. srpnja 1974., pre 38 godina, smrtno stradali u ledenoj lavini, pokazaće tek DNK analiza. Iako je već i samo lociranje tela na velikom ledenjaku spektakularni uspeh, upravo rezultati analize uzoraka tkiva biće presudni za porodicu i sve prijatelje koji svim srcem žele konačni povratak tela u domovinu", javljaju iz HGSS-a.
Treće telo verojatno pripada nekom od stradalih alpinista iz nekog drugog vremena.
Naime, Krst Ušbe je vrlo opasan alpinistički uspon u kojem je i pre i nakon nesreće 1974. godine bilo smrtnih stradavanja u lavinama i ledenim odronima. Ovu pretpostavku potvrđuju nešto drugačiji delovi alpinističke opreme.
U ovom trenutku ekspedicija je pretražila sve što je bilo vidljivo na ogromnom prostoru lednika. Pred ekspedicijom je problem kako tri tela spustiti u dolinu po vrlo teškom terenu, posebno niz 600-metarski ledopad na kraju lednika. Hrvatski alpinisti i gorski spasioci veruju da će u tome uspeti.
Stena Krst Ušbe u kojoj su stradali alpinisti monumentalna je ledom okovana kamena piramida s dva vrha (južni visok 4.700 metara , severni 4.697). Lednik započinje u podnožju stene i završava velikim ledopadom, nekih 2.400 metara niže od vrha.
Tela stradalih alpinista dugo vremena su se nalazila u dubokim naslagama snega i leda u masi velikog lednika, koji se poput spore ledene reke kretao od podnožja stene u kojoj se nesreća dogodila prema svome kraju i završnoj moreni.
Zbog toga su tela i pronađena znatno dalje od mesta nesreće i to zahvaljujući činjenici da je površinsko topljenje debelih naslaga leda u nižim visinama otkrilo godinama skrivenu tajnu.
U svih 38 godina nakon nesreće, HGSS i HPS su pratili i proveravali sve vesti s Kavkaza pa su na prvi realan trag da bi se moglo raditi o hrvatskim pripadnicima zajednički organizovali ekspediciju.
Prve verodostojne tragove otkrio je slučajno češki alpinista koji je prošle godine na području lednika ispod Ušbe slučajno našao određeni broj komada alpinističke opreme na osnovu kojih je zaključio da pripadaju slovenskim alpinistima.
Čeh je nakon što se vratio sa svog putovanja pre desetak meseci, fotografije svojih nalaza poslao Gorskoj službi Slovenije. Slovenci su zaključili da ni jedan njihov alpinista nije stradao na tom području te su fotografije prosledili HGSS-u.
"To je bio dovoljan razlog za pokretanje ekspedicije s jedinim ciljem: organizovati na ledopadu i ledniku veliku akciju kako bi se pronašla tela naših kolega alpinista i gorskih spasilaca. Uspeh je neizvestan, jer se u međuvremenu lednik ubrzano kretao, a tokom prošle zime pale su i nove obilne naslage snega. U slučaju uspeha, ključni zadatak je doneti uzorak DNK u Hrvatsku kako bi se sa sigurnošću identifikovalo o kome se radi", piše čelnik HGSS-a Vinko Prizmić.
Dok se ne izvrši pouzdana identifikacija, zadatak ekspedicije je da spusti tela u dolinu i pokopa ih na alpinističkom groblju u najbližem naselju Mestija u Gruziji.
Naime, identifikacija je preduslov da Gruzija dozvoli naknadno prenošenje posmrtnih ostataka u domovinu.
Porodice stradalih alpinista, kako piše Index. hr sada ponovo preživljavaju nesrećne događaje, s nadom da će njihovi najbliži nakon gotovo četiri decenije naći svoj mir i biti dostojno sahranjeni.
U ekspediciji na Kavkaz učestvovalo je petnaest alpinista iz više zemalja tadašnje Jugoslavije. Osim poginule četvorice išli su: Tomislav Vračević, Žarko Gostović, Muhamed Šišić, Muhamed Gafić, Ivan Kotnik, Jože Rožič, Stane Klemenc, Marjan Prelog, Silvester Jošt, Velimir Barišić i Vladimir Mesarić.
Izvor:
Mondo.rs
Hrvatska ekspedicija u potrazi za za telima alpinista koji su nestali u ledenom odronu na Kavkazu 1974. godine pronašla tri tela, a kraj jednog nađena i značka Hrvatske gorske službe spašavanja.
Potragu su organizovali HGSS i Hrvatski planinarski savez, prenosi Index.hr.
Radi se o dosad najvećoj nesreći hrvatskih alpinista u kojoj su poginuli alpinisti i gorski spasioci: Ante Bedalov, Nenad Čulić, Urso Vrdoljak i Viktor Tabaković. Tela Ante Bedalova i Urse Vrdoljaka pronađena su na užetu u steni Ušbe nakon nesreće, dok su Nenad Čulić i Viktor Tabaković nestali u ledenoj lavini koja je zbog naglog pogoršanja vremena protutnjala stenom Ušbe.
Na Kavkaz je 13. jula otišla četvoročlana ekspedicija iskusnih gorskih spasilaca. Darko Berljak, Edin Alikalfić, Dražen Pezer i Hrvoje Kamenjarin sinoć su se javili s prvim vestima. U opsežnoj i temeljitoj potrazi na ledenjaku ispod Križa Ušbe pronašli su tri tela. Kraj jednog tela pronađena je i službena značka gorskog spasioca HGSS-a, ali zbog korozije nije moguće utvrditi broj značke. Iz toga se može pretpostaviti da bi barem jedno telo moglo da pripada stradalim hrvatskim alpinistima i gorskim spasiocima Nenadu Čuliću i Viktoru Tabakoviću.
"Jesu li konačno pronađeni ostaci oboje naših kolega i prijatelja koji su 24. srpnja 1974., pre 38 godina, smrtno stradali u ledenoj lavini, pokazaće tek DNK analiza. Iako je već i samo lociranje tela na velikom ledenjaku spektakularni uspeh, upravo rezultati analize uzoraka tkiva biće presudni za porodicu i sve prijatelje koji svim srcem žele konačni povratak tela u domovinu", javljaju iz HGSS-a.
Treće telo verojatno pripada nekom od stradalih alpinista iz nekog drugog vremena.
Naime, Krst Ušbe je vrlo opasan alpinistički uspon u kojem je i pre i nakon nesreće 1974. godine bilo smrtnih stradavanja u lavinama i ledenim odronima. Ovu pretpostavku potvrđuju nešto drugačiji delovi alpinističke opreme.
U ovom trenutku ekspedicija je pretražila sve što je bilo vidljivo na ogromnom prostoru lednika. Pred ekspedicijom je problem kako tri tela spustiti u dolinu po vrlo teškom terenu, posebno niz 600-metarski ledopad na kraju lednika. Hrvatski alpinisti i gorski spasioci veruju da će u tome uspeti.
Stena Krst Ušbe u kojoj su stradali alpinisti monumentalna je ledom okovana kamena piramida s dva vrha (južni visok 4.700 metara , severni 4.697). Lednik započinje u podnožju stene i završava velikim ledopadom, nekih 2.400 metara niže od vrha.
Tela stradalih alpinista dugo vremena su se nalazila u dubokim naslagama snega i leda u masi velikog lednika, koji se poput spore ledene reke kretao od podnožja stene u kojoj se nesreća dogodila prema svome kraju i završnoj moreni.
Zbog toga su tela i pronađena znatno dalje od mesta nesreće i to zahvaljujući činjenici da je površinsko topljenje debelih naslaga leda u nižim visinama otkrilo godinama skrivenu tajnu.
U svih 38 godina nakon nesreće, HGSS i HPS su pratili i proveravali sve vesti s Kavkaza pa su na prvi realan trag da bi se moglo raditi o hrvatskim pripadnicima zajednički organizovali ekspediciju.
Prve verodostojne tragove otkrio je slučajno češki alpinista koji je prošle godine na području lednika ispod Ušbe slučajno našao određeni broj komada alpinističke opreme na osnovu kojih je zaključio da pripadaju slovenskim alpinistima.
Čeh je nakon što se vratio sa svog putovanja pre desetak meseci, fotografije svojih nalaza poslao Gorskoj službi Slovenije. Slovenci su zaključili da ni jedan njihov alpinista nije stradao na tom području te su fotografije prosledili HGSS-u.
"To je bio dovoljan razlog za pokretanje ekspedicije s jedinim ciljem: organizovati na ledopadu i ledniku veliku akciju kako bi se pronašla tela naših kolega alpinista i gorskih spasilaca. Uspeh je neizvestan, jer se u međuvremenu lednik ubrzano kretao, a tokom prošle zime pale su i nove obilne naslage snega. U slučaju uspeha, ključni zadatak je doneti uzorak DNK u Hrvatsku kako bi se sa sigurnošću identifikovalo o kome se radi", piše čelnik HGSS-a Vinko Prizmić.
Dok se ne izvrši pouzdana identifikacija, zadatak ekspedicije je da spusti tela u dolinu i pokopa ih na alpinističkom groblju u najbližem naselju Mestija u Gruziji.
Naime, identifikacija je preduslov da Gruzija dozvoli naknadno prenošenje posmrtnih ostataka u domovinu.
Porodice stradalih alpinista, kako piše Index. hr sada ponovo preživljavaju nesrećne događaje, s nadom da će njihovi najbliži nakon gotovo četiri decenije naći svoj mir i biti dostojno sahranjeni.
U ekspediciji na Kavkaz učestvovalo je petnaest alpinista iz više zemalja tadašnje Jugoslavije. Osim poginule četvorice išli su: Tomislav Vračević, Žarko Gostović, Muhamed Šišić, Muhamed Gafić, Ivan Kotnik, Jože Rožič, Stane Klemenc, Marjan Prelog, Silvester Jošt, Velimir Barišić i Vladimir Mesarić.