LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Neslavni svetski rekord
U gledanju TV pretekli smo i Amerikance
Bojana Stamenković | 28. 05. 2010. - 00:02h |
Građani Srbije postali su svetski rekorderi u gledanju televizije. Prosečan gledalac naše zemlje provede u toku godine više od pet sati dnevno pred malim ekranom, pokazuju rezultati istraživanja kompanije AGB „Nilsen“, koja se bavi merenjem gledanosti televizijskog programa. S ovim rezultatom ušli smo u istoriju jer smo prvi pretekli čak i Amerikance, koji su do sada držali rekord.
S ovim rezultatom ušli smo u istoriju jer smo prvi pretekli čak i Amerikance, koji su do sada držali svetski rekord
Prema rezultatima istraživanja, prošle godine je probijena granica od 300 minuta dnevno (pet sati) provedenih pred malim ekranima. Kada je ova godina u pitanju, po dužini gledanja prva tri meseca bila su identična prvom kvartalu 2009. godine. Tada je prosečna gledanost za tri meseca iznosila rekordnih 363 minuta, pa je u aprilu usledio pad. Prosečna dnevna dužina gledanja televizije u aprilu 2009. godine bila je 282 minuta, a ovog aprila izmerena je prosečna gledanost od 320 minuta. To znači da je za prva četiri meseca ove godine postignut rekord - više od pet i po sati pred malim ekranom!
Ako se još uzme u obzir da nas tek čekaju značajni sportski događaji tokom letnjeg perioda, poput Svetskog prvenstva u fudbalu i teniskog turnira u Vimbldonu, treba očekivati obaranje novog rekorda.
Darko Broćić, direktor kompanije AGB „Nilsen“, kaže da su rialiti programi pogurali gledanost u proteklom mesecu.
- Još jedan od razloga što je ovog aprila skočila gledanost televizije jeste i lošije vreme, ali to svakako nije glavni razlog. Takođe, sada sledi i Svetsko prvenstvo u fudbalu, pa treba očekivati da gledanost opet ode gore - ističe Broćić.
On navodi da ispred TV ekrana najviše sedi najstarija populacija, kojoj je to jedina zabava, ali i nezaposleni građani.
- Takođe, i deca puno gledaju televiziju, dok najmanje to čine mladi u kasnim tinejdžerskim godinama i studenti - napominje Broćić.
Iako su rialiti programi značajno podigli gledanost televizijskih programa, na prvom mestu su domaće serije, pa tek onda pomenuti šou-programi. Na trećem mestu je sport.
- To se u suštini ne razlikuje mnogo od svetske strukture. I u svetu je najgledaniji zabavni program, a informativni se slabije gleda. Ono po čemu se razlikujemo od zapadnih zemalja jeste to što više gledamo televiziju tokom dana, što nije slučaj kod ostalih - ističe Broćić.
Ipak, postavlja se pitanje šta nas navodi da više od petine dana provedemo zureći u ekran.
Stručnjaci su nepodeljeni u stavu da ovome kumuje opšta društvena situacija u kojoj se nalazi prosečan građanin Srbije - siromaštvo, beznađe i nedostatak jasnog cilja u životu. U kriznim vremenima ljudi posežu za zabavom, a televizija je najjeftinija.
Psiholog Žarko Trebješanin kaže za „Blic“ da je ovakva situacija posledica toga što ljudi nemaju jasan cilj, a imaju višak slobodnog vremena.
- To je, u pravom smislu reči, ubijanje vremena. Ima puno nezaposlenih ljudi koji imaju višak slobodnog vremena, a to što toliko sati provode pred TV ekranima može da bude i znak nedovoljne kulture. Svi bi mogli da upotrebe svoje vreme za nešto pametnije, kao na primer da se obrazuju. Ali kod nas znanje nije na ceni, pa je ovo linija manjeg otpora - navodi Trebješanin.
Trebješanin dodaje i da je razlog ovakvom poraznom stanju taj što televizija sve više zamenjuje bioskope.
- Tome, naravno, doprinosi i pojava rialiti programa, koji su u suštini i najgledaniji. Te programe gleda najviše ljudi i to je ono što je zabrinjavajuće jer je to ono što je najmanje vredno - objašnjava on.
Rešenje po njemu mogu da budu samo vredniji sadržaji.
- Treba nešto izmeniti u sistemu vrednosti, a ne nuditi samo laku zabavu - smatra Trebješanin.
Sociolog Ratko Božović je uveren da prosečan građanin Srbije provede i više vremena pred malim ekranom nego što pokazuju rezultati ovog istraživanja.
- S druge strane, uvek se uzima gledanost kao najvažniji kriterijum, ali je po meni on sporan jer ne govori ništa o kvalitetu programa. Ako govorimo o gledanju rialiti programa, mislim da su ti ljudi osuđeni da budu siromašni u duhovnom smislu. Problem je u tome što se na taj način čovekovo vreme, najvažniji resurs, raubuje - objašnjava Božović.
Na pitanje da li je ovakvo stanje posledica apatije u koju smo upali poslednjih godina, Božović odgovara da se baš to dešava u kriznim vremenima.
- Ljudi u krizi su apatični, a apatičan čovek slabo rezonuje i suočava se sa porazom životnog stila. Hvata se za komunikaciju sa medijima i postaje voajer - po sistemu ako ne mogu da sagledam sopstveni život, mogu da gledam tuđi i da zaključim da nisam gori od onih koji se tamo predstavljaju - zaključuje Božović.
Istina, „odličan“ rezon za one koji su osudili sebe na to da se teše što i od njih ima gorih.
Šta se najviše gleda
1. domaće serije
2. rialiti program
3. sportski program
Ko najviše gleda
1. stari
2. deca
3. nezaposleni
4. mladi (studenti)
Izvor: Blic
U gledanju TV pretekli smo i Amerikance
Bojana Stamenković | 28. 05. 2010. - 00:02h |
Građani Srbije postali su svetski rekorderi u gledanju televizije. Prosečan gledalac naše zemlje provede u toku godine više od pet sati dnevno pred malim ekranom, pokazuju rezultati istraživanja kompanije AGB „Nilsen“, koja se bavi merenjem gledanosti televizijskog programa. S ovim rezultatom ušli smo u istoriju jer smo prvi pretekli čak i Amerikance, koji su do sada držali rekord.
S ovim rezultatom ušli smo u istoriju jer smo prvi pretekli čak i Amerikance, koji su do sada držali svetski rekord
Prema rezultatima istraživanja, prošle godine je probijena granica od 300 minuta dnevno (pet sati) provedenih pred malim ekranima. Kada je ova godina u pitanju, po dužini gledanja prva tri meseca bila su identična prvom kvartalu 2009. godine. Tada je prosečna gledanost za tri meseca iznosila rekordnih 363 minuta, pa je u aprilu usledio pad. Prosečna dnevna dužina gledanja televizije u aprilu 2009. godine bila je 282 minuta, a ovog aprila izmerena je prosečna gledanost od 320 minuta. To znači da je za prva četiri meseca ove godine postignut rekord - više od pet i po sati pred malim ekranom!
Ako se još uzme u obzir da nas tek čekaju značajni sportski događaji tokom letnjeg perioda, poput Svetskog prvenstva u fudbalu i teniskog turnira u Vimbldonu, treba očekivati obaranje novog rekorda.
Darko Broćić, direktor kompanije AGB „Nilsen“, kaže da su rialiti programi pogurali gledanost u proteklom mesecu.
- Još jedan od razloga što je ovog aprila skočila gledanost televizije jeste i lošije vreme, ali to svakako nije glavni razlog. Takođe, sada sledi i Svetsko prvenstvo u fudbalu, pa treba očekivati da gledanost opet ode gore - ističe Broćić.
On navodi da ispred TV ekrana najviše sedi najstarija populacija, kojoj je to jedina zabava, ali i nezaposleni građani.
- Takođe, i deca puno gledaju televiziju, dok najmanje to čine mladi u kasnim tinejdžerskim godinama i studenti - napominje Broćić.
Iako su rialiti programi značajno podigli gledanost televizijskih programa, na prvom mestu su domaće serije, pa tek onda pomenuti šou-programi. Na trećem mestu je sport.
- To se u suštini ne razlikuje mnogo od svetske strukture. I u svetu je najgledaniji zabavni program, a informativni se slabije gleda. Ono po čemu se razlikujemo od zapadnih zemalja jeste to što više gledamo televiziju tokom dana, što nije slučaj kod ostalih - ističe Broćić.
Ipak, postavlja se pitanje šta nas navodi da više od petine dana provedemo zureći u ekran.
Stručnjaci su nepodeljeni u stavu da ovome kumuje opšta društvena situacija u kojoj se nalazi prosečan građanin Srbije - siromaštvo, beznađe i nedostatak jasnog cilja u životu. U kriznim vremenima ljudi posežu za zabavom, a televizija je najjeftinija.
Psiholog Žarko Trebješanin kaže za „Blic“ da je ovakva situacija posledica toga što ljudi nemaju jasan cilj, a imaju višak slobodnog vremena.
- To je, u pravom smislu reči, ubijanje vremena. Ima puno nezaposlenih ljudi koji imaju višak slobodnog vremena, a to što toliko sati provode pred TV ekranima može da bude i znak nedovoljne kulture. Svi bi mogli da upotrebe svoje vreme za nešto pametnije, kao na primer da se obrazuju. Ali kod nas znanje nije na ceni, pa je ovo linija manjeg otpora - navodi Trebješanin.
Trebješanin dodaje i da je razlog ovakvom poraznom stanju taj što televizija sve više zamenjuje bioskope.
- Tome, naravno, doprinosi i pojava rialiti programa, koji su u suštini i najgledaniji. Te programe gleda najviše ljudi i to je ono što je zabrinjavajuće jer je to ono što je najmanje vredno - objašnjava on.
Rešenje po njemu mogu da budu samo vredniji sadržaji.
- Treba nešto izmeniti u sistemu vrednosti, a ne nuditi samo laku zabavu - smatra Trebješanin.
Sociolog Ratko Božović je uveren da prosečan građanin Srbije provede i više vremena pred malim ekranom nego što pokazuju rezultati ovog istraživanja.
- S druge strane, uvek se uzima gledanost kao najvažniji kriterijum, ali je po meni on sporan jer ne govori ništa o kvalitetu programa. Ako govorimo o gledanju rialiti programa, mislim da su ti ljudi osuđeni da budu siromašni u duhovnom smislu. Problem je u tome što se na taj način čovekovo vreme, najvažniji resurs, raubuje - objašnjava Božović.
Na pitanje da li je ovakvo stanje posledica apatije u koju smo upali poslednjih godina, Božović odgovara da se baš to dešava u kriznim vremenima.
- Ljudi u krizi su apatični, a apatičan čovek slabo rezonuje i suočava se sa porazom životnog stila. Hvata se za komunikaciju sa medijima i postaje voajer - po sistemu ako ne mogu da sagledam sopstveni život, mogu da gledam tuđi i da zaključim da nisam gori od onih koji se tamo predstavljaju - zaključuje Božović.
Istina, „odličan“ rezon za one koji su osudili sebe na to da se teše što i od njih ima gorih.
Šta se najviše gleda
1. domaće serije
2. rialiti program
3. sportski program
Ko najviše gleda
1. stari
2. deca
3. nezaposleni
4. mladi (studenti)
Izvor: Blic
