LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]U EU 25 glasova za "nemački pakt"
[/h] Izvor: B92, Beta, Tanjug
Brisel -- Ukupno 25 država Evropske unije, sve osim Britanije i Češke, usvojilo je sporazum o uvođenju strožih mera zajedničke evropske budžetske discipline.
"Ukupno 25 država će potpisati budžetski sporazum", rekao je kratko predsednik EU Herman van Rompej.
On je dodao da je "održani samit EU najvažnija faza u borbi sa aktuelnom dužničkom krizom, ističući da je nesumnjiv uspeh priključenje još osam zemalja Paktu koji neki svetski mediji, naročito britanski, nazivaju “nemačkim“.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je, pak, rekao da je ulog u borbi protiv krize stavljen ne na kratkoročne, već na fundamentalne mere. "Istina, za njihovu realizaciju potrebno je vreme", dodao je on.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Pored toga, lideri EU dogovorili su se da za jul ove godine pomere početak funkcionisanja ključne stabilizacione strukture evrozone - Evropskog stabilizacionog mehanizma, koji će predstavljati fond brze finansijske pomoći zemljama članicama u slučaju neophodnosti.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Nemačka kancelarka Angela Merkel pozdravila je odluke donete na vanrednom samitu Evropske unije, na kojem su lideri 25 zemalja izrazili spremnost da potpišu "fiskalni pakt" kojim se uvodi stroža budžetska disciplina u Uniji.
Budžetski pakt, koji su inicirale Nemačka i Francuska, predstavlja ključni element za stabilizaciju finansijskog tržišta 17 država zone evra.
Pakt predviđa kresanje budžetskog deficita na ispod tri posto, a zemlje koje probiju taj plafon, ne samo da ne mogu da računaju na stabilizacioni fond, već mogu biti tužene pred Evropskim sudom zbog probijanja budžetskog deficita.
Sporazum podrazumeva disciplinu u rukovođenju javnim troškovima i uvođenje "zlatnog pravila" ravnoteže o javnim troškovima kao i lakše uvođenje sankcija vladama koji se ne budu toga pridržavale.
Jedan neimenovani britanski diplomata je rekao da se Britanija tome protivi jer to "ekonomski ugrožava državu", dok je odbijanje Češke motivisano "pitanjem ratifikacije".
Izvori bliski samitu rekli su da je Češka planirala da organizuje referendum o prihvatanju sporazuma, ali da je to naišlo na nesuglasice unutar vladajuće koalicije. Taj sporazum bi, inače, trebalo da bude potpisan u martu.
[h=2]Kameron: Pratićemo "uvođenja reda" pomno "kao jastreb"[/h] Dogovor o budžetskoj stabilnosti ne proizvodi nikakve obaveze za Veliku Britaniju, ali će London nastaviti da prati mere koje Unija usvaja radi "uvođenja reda" u zoni evra, kaže britanski premijer Dejvid Kameron.
Prema njegovim rečima, Velika Britanija ne namerava da smeta zemljama evrozone da usvaja mere radi prevladavanja njihovih finansijskih problema, uz uslov da te odluke ne budu suprotne britanskim nacionalnim interesima.
"Drago nam je što je u novom Budžetskom paktu EU navedeno da mere, koje bi mogle da nanesu štetu jedinstvenom evropskom tržištu, ne treba donositi", rekao je Kameron, dodajući da će London pomno "kao jastreb" pratiti da nijedno tržište ne strada od politike EU, jer će u suprotnom London preduzeti odlučne korake.
"Kao što sam rekao u decembru, ovo je novo područje. Ovo je tek dogovoreno danas. Tek treba da bude ratifikovano ili primenjeno. Postoje brojne pravne zabrinutosti povodom ovog sporazuma. Zbog toga sam danas bio uzdržan u ime Velike Britanije o tome", rekao je britanski premijer.
London je i u decembru 2011. godine posle samita EU saopštio da neće potpisati taj dokument, smatrajući da krši suverene interese Velike Britanije. Kameron je rekao da je Velika Britanija u decembru blokirala usvajanje prethodnog sporazuma, smatrajući da će izložiti udaru finansijske institucije londonskog Sitija.
Takođe, ukazao je da zemlje evrozone, osim jačanja finansijske discipline, treba da sprovedu promenu strukture kapitala banaka, okončaju neizvesnost oko Grčke i njenog državnog duga i učine sve što je potrebno da se ne dopusti širenje dužničke krize.
[h=2]Grčka se spasila tutora iz Brisela[/h] Pored sporazuma, tema samita je Grčka. Grčka pregovara sa bankama o otpisu duga od 100 milijardi evra. Paralelno s tim, Nemačka se opire davanju obećane pomoći Atini u iznosu od najmanje 130 milijardi evra, bez pojačane kontrole finansijske politike te zemlje.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je ponovila da je neophodno da Evropa najpre pomogne Grčkoj da ostvari svoje reforme, dok je ministar finansija Volfgang Šojble rekao da Grčka neće dobiti više novca ako ne sprovede najavljene reforme i ne smanji deficit.
Vlasti u Berlinu predložile su i da se Grčka stavi pod evropsko tutorstvo s pravom veta na budžetske odluke Atine. Taj predlog je naišao na protivljenje Grčke, ali i nekih članica EU.
Van Rompej je pozdravio napredak Grčke u pregovorima sa privatnim sektorom, a posle samita je predsednik Francuske Nikola Sarkozi rekao da su pregovori o smanjenju duga između grčke vlade i privatnih kreditora na "dobrom kursu" i da "treba da se završe sporazumom tokom narednih nekoliko dana".
Sarkozi je, takođe, odbacio ideju da EK uvede spoljnu kontrolu državnog budžeta Grčke. "Čak se i ne razmatra pitanje da se bilo koja zemlja EU stavi u tako zavisan položaj", rekao je francuski predsednik.
[/h] Izvor: B92, Beta, Tanjug
Brisel -- Ukupno 25 država Evropske unije, sve osim Britanije i Češke, usvojilo je sporazum o uvođenju strožih mera zajedničke evropske budžetske discipline.
On je dodao da je "održani samit EU najvažnija faza u borbi sa aktuelnom dužničkom krizom, ističući da je nesumnjiv uspeh priključenje još osam zemalja Paktu koji neki svetski mediji, naročito britanski, nazivaju “nemačkim“.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je, pak, rekao da je ulog u borbi protiv krize stavljen ne na kratkoročne, već na fundamentalne mere. "Istina, za njihovu realizaciju potrebno je vreme", dodao je on.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Pored toga, lideri EU dogovorili su se da za jul ove godine pomere početak funkcionisanja ključne stabilizacione strukture evrozone - Evropskog stabilizacionog mehanizma, koji će predstavljati fond brze finansijske pomoći zemljama članicama u slučaju neophodnosti.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Nemačka kancelarka Angela Merkel pozdravila je odluke donete na vanrednom samitu Evropske unije, na kojem su lideri 25 zemalja izrazili spremnost da potpišu "fiskalni pakt" kojim se uvodi stroža budžetska disciplina u Uniji.
Budžetski pakt, koji su inicirale Nemačka i Francuska, predstavlja ključni element za stabilizaciju finansijskog tržišta 17 država zone evra.
Pakt predviđa kresanje budžetskog deficita na ispod tri posto, a zemlje koje probiju taj plafon, ne samo da ne mogu da računaju na stabilizacioni fond, već mogu biti tužene pred Evropskim sudom zbog probijanja budžetskog deficita.
Sporazum podrazumeva disciplinu u rukovođenju javnim troškovima i uvođenje "zlatnog pravila" ravnoteže o javnim troškovima kao i lakše uvođenje sankcija vladama koji se ne budu toga pridržavale.
Jedan neimenovani britanski diplomata je rekao da se Britanija tome protivi jer to "ekonomski ugrožava državu", dok je odbijanje Češke motivisano "pitanjem ratifikacije".
Izvori bliski samitu rekli su da je Češka planirala da organizuje referendum o prihvatanju sporazuma, ali da je to naišlo na nesuglasice unutar vladajuće koalicije. Taj sporazum bi, inače, trebalo da bude potpisan u martu.
[h=2]Kameron: Pratićemo "uvođenja reda" pomno "kao jastreb"[/h] Dogovor o budžetskoj stabilnosti ne proizvodi nikakve obaveze za Veliku Britaniju, ali će London nastaviti da prati mere koje Unija usvaja radi "uvođenja reda" u zoni evra, kaže britanski premijer Dejvid Kameron.
"Drago nam je što je u novom Budžetskom paktu EU navedeno da mere, koje bi mogle da nanesu štetu jedinstvenom evropskom tržištu, ne treba donositi", rekao je Kameron, dodajući da će London pomno "kao jastreb" pratiti da nijedno tržište ne strada od politike EU, jer će u suprotnom London preduzeti odlučne korake.
"Kao što sam rekao u decembru, ovo je novo područje. Ovo je tek dogovoreno danas. Tek treba da bude ratifikovano ili primenjeno. Postoje brojne pravne zabrinutosti povodom ovog sporazuma. Zbog toga sam danas bio uzdržan u ime Velike Britanije o tome", rekao je britanski premijer.
London je i u decembru 2011. godine posle samita EU saopštio da neće potpisati taj dokument, smatrajući da krši suverene interese Velike Britanije. Kameron je rekao da je Velika Britanija u decembru blokirala usvajanje prethodnog sporazuma, smatrajući da će izložiti udaru finansijske institucije londonskog Sitija.
Takođe, ukazao je da zemlje evrozone, osim jačanja finansijske discipline, treba da sprovedu promenu strukture kapitala banaka, okončaju neizvesnost oko Grčke i njenog državnog duga i učine sve što je potrebno da se ne dopusti širenje dužničke krize.
[h=2]Grčka se spasila tutora iz Brisela[/h] Pored sporazuma, tema samita je Grčka. Grčka pregovara sa bankama o otpisu duga od 100 milijardi evra. Paralelno s tim, Nemačka se opire davanju obećane pomoći Atini u iznosu od najmanje 130 milijardi evra, bez pojačane kontrole finansijske politike te zemlje.
Vlasti u Berlinu predložile su i da se Grčka stavi pod evropsko tutorstvo s pravom veta na budžetske odluke Atine. Taj predlog je naišao na protivljenje Grčke, ali i nekih članica EU.
Van Rompej je pozdravio napredak Grčke u pregovorima sa privatnim sektorom, a posle samita je predsednik Francuske Nikola Sarkozi rekao da su pregovori o smanjenju duga između grčke vlade i privatnih kreditora na "dobrom kursu" i da "treba da se završe sporazumom tokom narednih nekoliko dana".
Sarkozi je, takođe, odbacio ideju da EK uvede spoljnu kontrolu državnog budžeta Grčke. "Čak se i ne razmatra pitanje da se bilo koja zemlja EU stavi u tako zavisan položaj", rekao je francuski predsednik.