Izbor iz štampe | 26.10.2010
„Tvrđe sa Srbijom“
„Tvrđe sa Srbijom“, preporučuje već naslovom svog članka današnji Zidojče cajtung, i pojašnjava podnaslovom koji glasi: „Evropska unija čini grešku kada Srbiji stavlja u izgled mogućnost prijema“…
U tekstu se navodi da ima dobrih razloga da se Srbija približi Evropskoj uniji, jer onaj ko želi mir na Balkanu ne može da zaobiđe Beograd. Ali, list poručuje da zbog mira ne bi trebalo skretati pogled ustranu i davati političke popuste. Jer, i primer Rumunije i Bugarske je pokazao da je želja za brzim prijemom u EU bila smetnja da se sagleda koliko je jedna zemlja objektivno udaljena od pristupa Uniji utemeljenoj na slobodi, pravnoj državi i demokratiji, piše Zidojče cajtung, i dodaje da će EU još neko vreme morati da trpi loše posledice prijema pomenute dve zemlje u zajednicu.
„U slučaju Srbije, još ni izdaleka ne može da se govori o predstojećem prijemu. Ministri spoljnih poslova su Beogradu dozvolili samo prvi korak na dugom putu ka članstvu u EU. Ali, već i time, oni su dali pogrešan signal. Odustajanje od hvatanja i izručenja osumnjičenih za ratne zločine poput Ratka Mladića kao uslova za početak pristupnog procesa ima dvostruko negativno dejstvo. S jedne strane, narušena je kredibilnost u gonjenju ratnih zločinaca. S druge, Beograd sada zna da je EU mek pregovarač, koji može da se natera na popuštanje slikanjem opasnosti i prizivanjem nacionalnih nemira.
Pristalice pregovora sa Beogradom bez izručenja Mladića smatraju da ne sme čitav narod da bude talac jednog čoveka. Oni koji tako govore, namerno previđaju da Mladića i neke njegove kompanjone i danas štite najviši krugovi, da su ti štićenici deo srpskog državnog rezona. Jednog tako poznatog bivšeg generala svuda je lako prepoznati, ali i pored toga, njega niko nije video, ili je onaj ko je mogao da ga vidi uvek stizao prekasno.
Drugi argument (pristalica srpskog približavanja EU) jeste da Srbija treba da bude nagrađena za svoje miroljubivo ponašanje prilikom otcepljenja Kosova. Jeste da će Srbija imati važnu ulogu kada dođe vreme da NATO i EU zatvore bolno poglavlje Kosova. Ali, nema nikakvog razloga da se Beogradu zato da popust u evropskim pitanjima.
Ako Srbija ne treba da postane još jedna Rumunija, ili Bugarska, u Evrospkoj uniji, onda od sada sa njom treba pregovarati tvrdo i nepopustljivo. Srbija će dugoročno gledano svakako dospeti u EU, ali tek onda, kada sa svojim susedima i samom sobom bude živela u miru, kada bude izručila svoje ratne zločince i kada postane demokratska i pravna država. Dakle, prema pravilima EU“.
Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
Izvor: Deutsche Welle
„Tvrđe sa Srbijom“
„Tvrđe sa Srbijom“, preporučuje već naslovom svog članka današnji Zidojče cajtung, i pojašnjava podnaslovom koji glasi: „Evropska unija čini grešku kada Srbiji stavlja u izgled mogućnost prijema“…
U tekstu se navodi da ima dobrih razloga da se Srbija približi Evropskoj uniji, jer onaj ko želi mir na Balkanu ne može da zaobiđe Beograd. Ali, list poručuje da zbog mira ne bi trebalo skretati pogled ustranu i davati političke popuste. Jer, i primer Rumunije i Bugarske je pokazao da je želja za brzim prijemom u EU bila smetnja da se sagleda koliko je jedna zemlja objektivno udaljena od pristupa Uniji utemeljenoj na slobodi, pravnoj državi i demokratiji, piše Zidojče cajtung, i dodaje da će EU još neko vreme morati da trpi loše posledice prijema pomenute dve zemlje u zajednicu.
„U slučaju Srbije, još ni izdaleka ne može da se govori o predstojećem prijemu. Ministri spoljnih poslova su Beogradu dozvolili samo prvi korak na dugom putu ka članstvu u EU. Ali, već i time, oni su dali pogrešan signal. Odustajanje od hvatanja i izručenja osumnjičenih za ratne zločine poput Ratka Mladića kao uslova za početak pristupnog procesa ima dvostruko negativno dejstvo. S jedne strane, narušena je kredibilnost u gonjenju ratnih zločinaca. S druge, Beograd sada zna da je EU mek pregovarač, koji može da se natera na popuštanje slikanjem opasnosti i prizivanjem nacionalnih nemira.
Pristalice pregovora sa Beogradom bez izručenja Mladića smatraju da ne sme čitav narod da bude talac jednog čoveka. Oni koji tako govore, namerno previđaju da Mladića i neke njegove kompanjone i danas štite najviši krugovi, da su ti štićenici deo srpskog državnog rezona. Jednog tako poznatog bivšeg generala svuda je lako prepoznati, ali i pored toga, njega niko nije video, ili je onaj ko je mogao da ga vidi uvek stizao prekasno.
Drugi argument (pristalica srpskog približavanja EU) jeste da Srbija treba da bude nagrađena za svoje miroljubivo ponašanje prilikom otcepljenja Kosova. Jeste da će Srbija imati važnu ulogu kada dođe vreme da NATO i EU zatvore bolno poglavlje Kosova. Ali, nema nikakvog razloga da se Beogradu zato da popust u evropskim pitanjima.
Ako Srbija ne treba da postane još jedna Rumunija, ili Bugarska, u Evrospkoj uniji, onda od sada sa njom treba pregovarati tvrdo i nepopustljivo. Srbija će dugoročno gledano svakako dospeti u EU, ali tek onda, kada sa svojim susedima i samom sobom bude živela u miru, kada bude izručila svoje ratne zločince i kada postane demokratska i pravna država. Dakle, prema pravilima EU“.
Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
Izvor: Deutsche Welle