Evropski pravnici razmatraju nove odredbe zakona o krivičnom postupku
Izvor: Blic M. Ilić | 17. 05. 2011. - 00:02h | Foto: M. Janković
BEOGRAD - Uvođenje tužilačke istrage, zaključivanje sporazuma o priznanju i najtežih krivičnih dela, nove odredbe o svedocima saradnicima, uručivanje sudskih poziva preko interneta, određivanje policijskog pritvora samo uz dozvolu tužioca neke su od najznačajnijih novina u nacrtu novog zakonika o krivičnom postupku (ZKP), čija rešenja trenutno analiziraju eksperti Saveta Evrope.
Novi zakonski projekat umnogome će promeniti suštinu krivičnog postupka u Srbiji, a ovaj dubok zahvat trebalo bi, pre svega, da omogući odredbe kojima će sadašnja sudska istraga biti zamenjena tužilačkom. To praktično znači da će javni tužilac imati dominantnu ulogu u ovoj fazi i on će rukovoditi predistražnim postupkom i samom istragom. Istovremeno, tužilac će imati veće ingerencije nad policijom nego do sada. Ona će biti pod njegovim nadzorom ne samo kada je, na primer, u pitanju pribavljanje dokaza već i određivanje policijskog zadržavanja do 48 sati.
Prema rešenju iz nacrta novog ZKP-a, policijski pritvor, odnosno zadržavanje u policiji do 48 sati osumnjičenom može da bude određeno samo uz odluku, odnosno odobrenje javnog tužioca. Na rešenje o zadržavanju odbrana, odnosno osumnjičeni, može da ulože žalbu sudiji za prethodni postupak, koji će, umesto sadašnjeg istražnog sudije, preuzeti ulogu kontrolora poštovanja prava i sloboda.
Uvođenje tužilačke istrage značajno će olakšati rad sudija jer delioci pravde više neće morati da preuzimaju ulogu organa gonjenja. Naime, prema sadašnjim rešenjima, sud je u slučajevima nejasne, neuverljive i neprecizne optužnice po službenoj dužnosti bio obavezan da izvodi dokaze u korist tužilačke strane. Ubuduće teret dokazivanja optužnice biće na tužiocu, a sudu je ostavljena mogućnost da u izuzetnim slučajevima, pre svega zbog pravičnosti, sam izvodi dokaze.
Promeniće se i odredbe po kojima je Svetlana - Ceca Ražnatović nedavno sa tužilaštvom sklopila sporazum o priznanju krivice. Ovaj institut ubuduće će moći da se primenjuje ne samo kada su u pitanju krivična dela za koja je zaprećena kazna do 12 godina zatvora, već i za najteža, uključujući i ona iz oblasti organizovanog kriminala.
Zaključenje sporazuma mogu da predlože i okrivljeni i tužilac, a obe strane mogu da stave svoj potpis u toku istrage i do početka izjašnjavanja okrivljenog o navodima optužbe na glavnom pretresu. Konačnu reč o sporazumu daje sud koji može da ga ne prihvati ako utvrdi da ne sadrže neke od podataka koje po zakonu mora da ima. U slučaju odbijanja sporazuma, sam sporazum i svi spisi u vezi s njim se uništavaju u prisustvu sudije i postupak se vraća u fazu koja je prethodila zaključenju sporazuma.
Umesto svedoka saradnika, ubuduće će postojati okrivljeni i osuđeni saradnik, ali novine koje se tiču ovog instituta neće biti samo terminološke. Naime, za razliku od sadašnjeg svedoka saradnika, okrivljeni i osuđeni saradnik će sa tužiocem sklapati sporazum o svedočenju u kome će jasno i detaljno biti precizirane obaveze dve strane. Tako novi ZKP, između ostalog, predviđa da ako okrivljeni ispuni svoje dužnosti i izgovori pred sudom sve ono što je izneo pred tužiocem, njemu se garantuje ishod koji već zna od trenutka kada je stavio potpis na sporazum - vrsta i visina sankcije, kao i moguće oslobađanje od kazne. U slučajevima kada se prvostepeni postupak završi osuđujućom presudom i u skladu sa sporazumom, viša sudska instance ne može okrivljenom saradniku da ukine, odnosno izreknu strožu kaznu od one koju mu je izrekao prvostepeni sud.
Kada je reč o angažovanju saradnika iz redova osuđenih, ZKP uvodi još jednu novinu. Na ovaj status mogu da računaju ne samo osuđeni za krivična dela organizovanog kriminala i ratnih zločina već i za ona dela koja spadaju u klasičan kriminal.
Nacrt novog ZKP-a po prvi put u srpsko krivično zakonodavstvo uvodi institut pod nazivom posebno osetljivi svedok, što će, kako se očekuje, olakšati rad suda u zaštiti žrtava krivičnih dela, bolesnih učesnika u postupku, dece, odnosno maloletnika. Zakonska rešenja ostavljaju mogućnost ne samo da se takvi svedoci ispituju preko video linka već oni mogu svoj iskaz sudskom veću da daju i u svom stanu ili u prostoriji koja njima odgovara. Ukoliko sud odobri, saslušanju mogu da prisustvuju tužilac i odbrana, ali u određenim slučajevima oni ne mogu direktno to da čine, već preko sudskog veća ili psihologa.
Radikalne promene pretrpeće i odredbe koje se odnose na uručivanje poziva okrivljenom i strankama. Pozivi će se dostavljati ne samo preko pozivara već i elektronskim putem, odnosno preko interneta. Osim elektronske dostave, novi ZKP proširuje i krug lica koja mogu da prime poziv. Na toj listi se, pored članova domaćinstva okrivljenog, nalaze i domar, komšija, predsednik kućnog saveta. Poziv okrivljenom može da preda i neko od saučesnika u krivičnom delu za koje se zajedno terete.
Da bi opredelio visinu jemstva, sud će morati tačno da utvrdi imovinsko stanje okrivljenog, njegovih bližih srodnika ili lica koja nude jemstvo.Na visinu jemstva uticaće i težina krivičnog dela kao posledice nastale njegovim izvršenjem.
Tužilac će imati glavnu ulogu u istrazi
Izvor: Blic M. Ilić | 17. 05. 2011. - 00:02h | Foto: M. Janković
BEOGRAD - Uvođenje tužilačke istrage, zaključivanje sporazuma o priznanju i najtežih krivičnih dela, nove odredbe o svedocima saradnicima, uručivanje sudskih poziva preko interneta, određivanje policijskog pritvora samo uz dozvolu tužioca neke su od najznačajnijih novina u nacrtu novog zakonika o krivičnom postupku (ZKP), čija rešenja trenutno analiziraju eksperti Saveta Evrope.
Istragu će voditi tužioci
Novi zakonski projekat umnogome će promeniti suštinu krivičnog postupka u Srbiji, a ovaj dubok zahvat trebalo bi, pre svega, da omogući odredbe kojima će sadašnja sudska istraga biti zamenjena tužilačkom. To praktično znači da će javni tužilac imati dominantnu ulogu u ovoj fazi i on će rukovoditi predistražnim postupkom i samom istragom. Istovremeno, tužilac će imati veće ingerencije nad policijom nego do sada. Ona će biti pod njegovim nadzorom ne samo kada je, na primer, u pitanju pribavljanje dokaza već i određivanje policijskog zadržavanja do 48 sati.
Prema rešenju iz nacrta novog ZKP-a, policijski pritvor, odnosno zadržavanje u policiji do 48 sati osumnjičenom može da bude određeno samo uz odluku, odnosno odobrenje javnog tužioca. Na rešenje o zadržavanju odbrana, odnosno osumnjičeni, može da ulože žalbu sudiji za prethodni postupak, koji će, umesto sadašnjeg istražnog sudije, preuzeti ulogu kontrolora poštovanja prava i sloboda.
Uvođenje tužilačke istrage značajno će olakšati rad sudija jer delioci pravde više neće morati da preuzimaju ulogu organa gonjenja. Naime, prema sadašnjim rešenjima, sud je u slučajevima nejasne, neuverljive i neprecizne optužnice po službenoj dužnosti bio obavezan da izvodi dokaze u korist tužilačke strane. Ubuduće teret dokazivanja optužnice biće na tužiocu, a sudu je ostavljena mogućnost da u izuzetnim slučajevima, pre svega zbog pravičnosti, sam izvodi dokaze.
Promeniće se i odredbe po kojima je Svetlana - Ceca Ražnatović nedavno sa tužilaštvom sklopila sporazum o priznanju krivice. Ovaj institut ubuduće će moći da se primenjuje ne samo kada su u pitanju krivična dela za koja je zaprećena kazna do 12 godina zatvora, već i za najteža, uključujući i ona iz oblasti organizovanog kriminala.
Zaključenje sporazuma mogu da predlože i okrivljeni i tužilac, a obe strane mogu da stave svoj potpis u toku istrage i do početka izjašnjavanja okrivljenog o navodima optužbe na glavnom pretresu. Konačnu reč o sporazumu daje sud koji može da ga ne prihvati ako utvrdi da ne sadrže neke od podataka koje po zakonu mora da ima. U slučaju odbijanja sporazuma, sam sporazum i svi spisi u vezi s njim se uništavaju u prisustvu sudije i postupak se vraća u fazu koja je prethodila zaključenju sporazuma.
Umesto svedoka saradnika, ubuduće će postojati okrivljeni i osuđeni saradnik, ali novine koje se tiču ovog instituta neće biti samo terminološke. Naime, za razliku od sadašnjeg svedoka saradnika, okrivljeni i osuđeni saradnik će sa tužiocem sklapati sporazum o svedočenju u kome će jasno i detaljno biti precizirane obaveze dve strane. Tako novi ZKP, između ostalog, predviđa da ako okrivljeni ispuni svoje dužnosti i izgovori pred sudom sve ono što je izneo pred tužiocem, njemu se garantuje ishod koji već zna od trenutka kada je stavio potpis na sporazum - vrsta i visina sankcije, kao i moguće oslobađanje od kazne. U slučajevima kada se prvostepeni postupak završi osuđujućom presudom i u skladu sa sporazumom, viša sudska instance ne može okrivljenom saradniku da ukine, odnosno izreknu strožu kaznu od one koju mu je izrekao prvostepeni sud.
Kada je reč o angažovanju saradnika iz redova osuđenih, ZKP uvodi još jednu novinu. Na ovaj status mogu da računaju ne samo osuđeni za krivična dela organizovanog kriminala i ratnih zločina već i za ona dela koja spadaju u klasičan kriminal.
Nacrt novog ZKP-a po prvi put u srpsko krivično zakonodavstvo uvodi institut pod nazivom posebno osetljivi svedok, što će, kako se očekuje, olakšati rad suda u zaštiti žrtava krivičnih dela, bolesnih učesnika u postupku, dece, odnosno maloletnika. Zakonska rešenja ostavljaju mogućnost ne samo da se takvi svedoci ispituju preko video linka već oni mogu svoj iskaz sudskom veću da daju i u svom stanu ili u prostoriji koja njima odgovara. Ukoliko sud odobri, saslušanju mogu da prisustvuju tužilac i odbrana, ali u određenim slučajevima oni ne mogu direktno to da čine, već preko sudskog veća ili psihologa.
Radikalne promene pretrpeće i odredbe koje se odnose na uručivanje poziva okrivljenom i strankama. Pozivi će se dostavljati ne samo preko pozivara već i elektronskim putem, odnosno preko interneta. Osim elektronske dostave, novi ZKP proširuje i krug lica koja mogu da prime poziv. Na toj listi se, pored članova domaćinstva okrivljenog, nalaze i domar, komšija, predsednik kućnog saveta. Poziv okrivljenom može da preda i neko od saučesnika u krivičnom delu za koje se zajedno terete.
Sud će sam određivati jemstvo
Pored toga, novi ZKP menja i sadašnje rešenje o jemstvu kao zameni za pritvor. Po još važećim odredbama sud ne može javno da kaže i odredi visinu jemstva za puštanje nekog lica iz pritvora, već samo prihvata ili odbija ono što nudi odbrana, odnosno okrivljeni. Ubuduće će situacija biti drugačija, pa će sud sam određivati iznos da bi se neko našao na slobodi.
Da bi opredelio visinu jemstva, sud će morati tačno da utvrdi imovinsko stanje okrivljenog, njegovih bližih srodnika ili lica koja nude jemstvo.Na visinu jemstva uticaće i težina krivičnog dela kao posledice nastale njegovim izvršenjem.